Došli su u obećanu zemlju. Bili su uspavani i odmorni. Gledali su naprid i ogromni, napadni ružičasti ooblaci su letjeli nebom. Oko njih nije bilo nikoga. Auto je bija parkiran iza, nekih desetak metara. On, atletski građen bez majice je došao do nje i ponio pivu. Onna je gledala sa naočalama i nije znala šta da misli. Pred njima je bija kanjon. Nebo je bilo ootkučen, jedan veliki patent/rajfešlus je bija napola otvoren i, iako je na većini neba bija dan, na onome dijelu što je otkriva otvoreni patent su bile zvizde i nebo. Zvizdano nebo. Kanjon je bija pun narančastog pijeska i kamenitih gromada koje kao da je neko uzeja rukom zabada u zemlju. U pol frke nečija ruka je provirila u nebo i zakopčala rajfešlus. Bilo je sunčano i ona je bila udubljena u pogled. Kad joj je on doda pivu zapalila je cigaru. Negdi ispod njih su se kretale mačke, kao u krdu, ogroman broj mačaka je išao k njima. Oni su sidili i mačke su samo prošle mimo njih, ne obazirući se. Neko je opet otvorija patent i ovaj put ga otkučija totalno, otvoreći i nebo ali i zemlju. Našli su se da lebde u zraku. Ispod njih, iznad njih, svugdi je bilo nebo. Nebom su ostali ružičasti oblaci, i svuda su letili žuti kadilaci. Jedan ogromni krokodil je ležao naslonjen na jedan od okolnih planeta. Oni su se izvalili i uživali u pogledu. Lebdili su nebom, kao klize vakumom. Kad su prošli jedno kraj drugog ona mu je dodala cigaru da povuče par dimova, a on njoj pivu.
|