Htio je letjeti ali bio je prikovan za pod. Na njegovu jedinu želju koju je imao, ostvarila mu se. Dobio je krila. Ali krila mu nisu bila od velike koristi jer je bio pretežak. U jakni je imao oko hiljaddu džepova. U svaki džep je stavljao svoje emocije, ukamenjene. Tako je u neke džepove stavljao tugu, kad je više ne bi imao snage osjećati. U druge je stavljao bijes zbog sebe što ne može podnijeti tugu. U neke je stavljao čak i fine emocije, jer se plašio loših emocija koje često dođu iza sretnih. Jakna je bila preteška, ali on se nije mogao osloboditi tereta tek tako. Gledao je obzor, prizor mu je djelovao prekrasno. O, kako bi bilo predivno poletjeti! Jednom je zamahnuo krilima, ali nije se mogao dići sa zemlje. Gledao je u džepove svoje jakne. Iako je sve te emocije odbio od sebe, time se je, paradksalno vezao za njih i postao njihov rob. Nije mogao tek tako odlučiti šta će. Gledao je jaknu, pa horizont, jaknu pa horizont. Dvoumio se. I priča završava prije konačne odluke, jer on tako želi.
|
