Sinoć smo u jedanaest i nešto išli vani, jutros smo rano natašte imali zakazano vađenje krvi za Jina. Pozitivno je bilo što je jučer došao popodne kao hitan slučaj, kod nepoznate veterinarke, danas nas je dočekala odabrana veterinarka, bivša učenica.
Naručeni smo za vađenje krvi, mi smo htjeli da ga i ona ipak pregleda, što je i napravljeno. Potvrđeno je da je mogućnost raka u igri, ali eto, treba najprije vaditi krv, pa ćemo biti pametniji. Nakon vađenja krvi uz infuziju ćemo čekati nalaze. Nasmijala se naša veterinarka kad sam Jinu držao zatvorena usta, zar sumnjate da bi me mogao ugristi. Vaganje prije postupka je pokazalo da je izgubio dvije kile i trenutno je na preporučenoj kilaži, ali to nas ni najmanje nije obradovalo. E infuzija i čekanje rezultata su se otegli, prvo ga je držala drugarica i on nikako da se umiri, nije palilo ono da sjedne, kad sam ga ja preuzeo on je začudo brzo zalegao i tako dočekao rezultate. Inače ja slovim s manje strpljenja lakši na živcima. Bivše učenica je išla zaobilaznim putem, u pitanju je jaka upala, za razliku od mene pas mi se fura na premijera, odnosno anemičan je, bubrezi za koje se jučerašnja doktorica bojala i jetra su u redu, ali imamo problem, Jin ima dijabetes i on koji je discipliniran poput svog gazde trebao bi preći na stroži i uredan režim prehrane. Odmah je dobio i prvu injekciju, budući da smo odmah rekli da mu nikad nijednu tabletu nismo uspjeli umrviti u hranu, dogovorili smo dolaženje na injekcije. Prva dijabetička mokra hrana danas za ručak je prošla, ali to valjda i jer je bio jako gladan, naime nakon svega je ispred Kauflanda, danas je zadnji dan akcije Radenske, obavio itekako zdravu i obimnu nuždu.
Jučer sam kod Ani ram napisao da ima i problematičnijih stvari kod nas od zdravstvenog sustava. Ovo s dopunskim osiguranjem u zdravstvu kod nas još koliko toliko funkcionira. Dvije injekcije i vađenje krvi te infuzija kod doktorice koja me uvijek ljutila, jer na one bezvezne preglede zbog nas paničara nikad nije uzela ništa, došlo je 116 eura. A tek je počelo, no zna se gdje su prioriteti i tko je gazda u našoj kući., samo da što duže naša igra traje.
p.s.
Žao mi je što mi se draga blogerica do čijeg čitanja stalo, muči zbog boje slova, ja ovako vidim, mada bi mi sad trebala i veća slova, ja se mučim kod nekih drugih blogova, a i kod nje čitam povećalom, kod Dinaje npr. ne vidim pročitati naslov, tako nam grah pada jbga...
p.s.
|