Danas sam se prisjetio na chatu na fejsu kako su nekad stvari išle spontano i apsurdno. Nakon što smo čuli da je u Zg na Jarunu osnovana prva komuna u bivšoj državi moj sad već pokojni prijatelj i ja smo se dogovorili osnovati prvu međunarodnu komunu, jer su on i prijatelj bili u kontaktu s par skandinavki koje su onda s povlaštenim kartama putovale po Europi, tada se to moglo.
Mene je tad probudilo zvonjenje ne znam u koje doba, nas dvoje smo se dogovorili nek mi javi kad dolaze, no očito sam prečuo njegov telefonski poziv, al zvono nisam, u tom bivšem stanu je bilo jako glasno. Otvorio sam mamuran vrata i imao što vidjeti, dvije simpa cure stoje ispred s gajbom piva, odmah sam se sjetio da sam prijatelju rekao da je to ulaznica kod mene. Jako mi se spavalo, rekao sam im gdje mogu spavati i pokazao gdje mogu uzeti ručnike, čak nisam ni popio s njima pivo dobrodošlice, tako je to počelo...
|