Jučer je uoči nevremena sve izgledalo idilično, kao u bajci, čak se i sunce promolilo u trenu kad nam je stigao ručak na rivi. Ipak neka čudna nervoza i napetost su nas pratile, bez ikakvog realnog razloga. Onda je počelo, fotkali smo i u jednom momentu su drugarici ispale baterije iz fotića, događa se to, pa smo gledali bespomoćno kako se jedna polako kotrlja u more, usprkos laganom kretanju ništa nismo mogli napraviti, potvrdila mi je, one najblje panasonic baterije, kupljene još prošlogodišnjeg ljeta. Najgore je to kad shvatiš situaciju,pratiš, i ništa ne možeš napraviti. Nebo se i dalje igralo lijepim slikama, ja sam postajao sve nesigurniji, a Jin se po običaju igraio rubom obale. Išli smo autom doma, napravili još jednu pauzu za kupiti pakete radenske po 4,69, jbga, ja itekako razlikujem te mineralne vode, stigli do kuće, onda je počelo sijevati i grmiti i pljusnulo. Mi smo već bili doma, a Jin, sad već ozbiljno prestrašen, u svom skloništu.
|