četvrtak, 22.09.2005.

Puklo je nešto kad sam lupio auto, koji mi je oduzeo prednost na pješačkom prelazu. Ne znam još što se moglo tako glasno čuti, pijem iz plastičnih boca novosadsko MB. Tip je zaustavio auto, izašao, ja sam izvadio ključeve, isturio vrhove, stisnuo šaku. Igrom slučajnosti nitko od nas dvoje nije poginuo ni završio na hitnoj. Njegov razum je prevladao.
Danas sam mislio pisati o skakačici uvis. Vjerujem da će znati naplatiti duševne boli kad već ne skače. Meni su ti slučajevi već dosadni. Ne želim ograničene posjetitelje bloga, pa joj ne navodim ime. Više brinem za sebe nego za nju.
20:13 | Komentari (6) | Print | ^ |

<< Arhiva >>

11. 08.