morska iz dubina
srijeda, 31.01.2024.
Prije i posli
U to vrime smo se, mi prijateljice, dogovarale dan prije. Nać se na bus stanici ispred Maje ili priko puta kazališta. To je bija amen. Samo teški crnjak je to moga prominit.
U to vrime smo se suboton nalazile točno u 4 popodne na stanici busa za Omiš i zajedno odlazile u Lava na disco matineju. Niko nije kasnija.
U to vrime san govorila mojima da ne brinu, da ću bit doma navečer u 9. I bila san u sekundu.
U to neko vrime On me čeka isprid faksa i došla bi točno. Ni u primisli kasnit.
U to neko vrime je rič bila nešto vridno. Imalo je značenje i težinu. Dogovor je bija pouzdan. Odgode i kašnjenja na kapaljku.
Tek puno, puno kasnije doša je mobitel, a s njin i sve skuže svita. Kad si već na pragu za izić vani, iz borše se čuje prlju, prlju.
Sorry, kasnin 15 minuta.
Uf, nije doša ovi bus u manje kvarat.
Gužva je u prometu, kasnit ću.
Ajme, zaspala san.
Nije mi nešto dobro, odgodimo za sutra.
Skočila mi je, evo, fibra pa bolje ne.
Čekan malu isprid škole pa ću malo kasnit.
A šta ću, red je u butigi, neću stić na vrime, ajde ti pa ćemo se nać tamo.
I ko bi to sve nabroja......
Uvik je bilo vrime prije i uvik dođe vrime posli.
I uvik, baš uvik u ton vremeplovu bude nešto dobrega i nešto lošega.
Meni su ovo uspomene na vrime kad ni telefon nismo imali, a ovoj današnjoj dici je mobitel alat za življenje. /Telefon smo dobili 1976. i bili smo dvojnici/.
Baš me zanima kakvo će bit vrime prije i vrime posli ove generacije sadašnjih mladih.
Možda in skuže neće ni tribat jer će teleportacija bit ka dobar dan.
Prlju, prlju..stiže poruka od Starije...ništa od dogovora ujutro...dobila san fibru i grlo me boli jako.
Da, ja sam uvijek i još sam točan ili čak dođem prije. UPragu sam na sastanak s tadašnjom predsjednicom piratske internacionale (jedina stranka kojoj sam bio član) došao petnaestak minuta ranije, ona je već bila na klupi ispred glavnog kolodvora i stalno se osvrčući žurno mijenjala čarape, ja je kao nisam vidio i došao sam na vrijeme ;) Jedino na šahovske partije redovito kasnim, jer ima igrača koji prije početka fiksiraju pogledom protivnika, a ja sam alergičan na urokljive poglede :D
NF • 31.01.2024. u 21:33
Da, nekad je stvarno dogovor bio dogovor. Komfor nas je u tom smislu znatno unazadio. Teško se othrvati prednostima i izboriti s manama.
j. • 31.01.2024. u 21:49
U principu ne volim kasniti, a ne volim niti da druga strana kasni. Stvarno se treba nešto ozbiljno desiti da zakasnim.
viatrix • 31.01.2024. u 22:29
Ne kasnim : uvijek mi je stalo do onoga gdje i zašto idem
Donabellina • 31.01.2024. u 22:50
Bas smo imali jucer istu temu u firmi..
Prije zakazes 6 dana unaprijed u 19 sati tu i tu i zakon.
Sada krenu i posvadjaju se 10 puta prek mobitela do sastanka...Euro • 01.02.2024. u 00:16
Ne volim kasniti. Ako je moguće, radije ja volim doći ranije. Na događanja zaista nikada ne kasnim.Brzo ozdravljenje Starijoj! Ljubim!
luki2 • 01.02.2024. u 01:10
točna sam kao švicarski sat...
Dinaja • 01.02.2024. u 01:23
Uvijek dođem ranije i meditiram sama sa sobom jer svi kasne. :) Nije bilo susreta da još netko nije zakasnio.
Galaksija • 01.02.2024. u 01:48
Ako je dogovor u 6h, ja sam tu već u 5 ipo pa i prije....
A ne valja ni to, ali nikad ne kasnim. Bar za sad.
Lipi ti pozdrav!Šušunjara • 01.02.2024. u 07:22
Radije ću doći sat ranije nego minut kasnije...
Lastavica • 01.02.2024. u 08:14
Tempi pasati...
Tačna sam, i previše, tako da idem i na živce "mobiltašima " koji gotovo uvek kasne:))mecabg • 01.02.2024. u 08:44
Slijedi vrijeme kad će svi buljiti u neke za sada nedostupne naprave, bogati će dobiti čip da postanu pametniji, višak nesnalažljivih rješavat će se ratovima kao i sada.
I onda će nestati struje na nekoliko dana i sve će otići k Vragu....marival11 • 01.02.2024. u 08:55
Imam dragu prijateljicu koja u svih dvadesetak i više godina tek je možda dva puta bila na vrijeme za koje smo se dogovorili. Njoj je kasniti i to po 15 i više min. sasvim normalno jer opravdava se slabom organizacijom. Nekima je stvarno teško biti na vrijeme za bilo kakav dogovor.
Mi koji smo vezani za promet u velikom gradu znamo imati problema, ako dođe do zastoja tramvaja ili se pokvari autobus, a na mojoj liniji to nije rijetko, grad ima stare autobuse, taxi ni za lijek, e tada stvarno mob ima svrhu. Pozdrav tebi iz sunčane metropole. 0 st.Demetra • 01.02.2024. u 09:46
Mobiteli su nevjerojatno pozitivan iskorak znanosti i tehnike, a zlorabiti, ili vjerovati da se nešto zlorabi, može se uvijek i sa svime.
Blumi • 01.02.2024. u 13:29
Obzirom da niko ne kasni barem po komentarima, možemo se samo pitati ko laže.
Zakasnio sam jednom, još uvijek se pitam što bi bilo da nisam.Supatnik • 01.02.2024. u 21:44
Jedan naprijed, dva natrag sa ovom tehnologijom
konobarica • 01.02.2024. u 21:56
@NF..haha...čuvaj se urokljivih pogleda.. zato kasni:-)
@.j.....prednosti su nemjerljive za razliku od mana...lako im je uzet mjeru:-)))
@Viatrix.....mene je doma zarana šestilo da nije pristojno kasnit i to je ušlo u krvotok...tako sam i cure učila...danas one ronzaju pa kažu da uvijek dođu prve i čekaju...da smo ih skroz krivo odgojili:-))
@AnnaBonni...... odgovorni tako razmišljaju i postupaju
@Euro...eto, baš se lijepo uklopilo u priču:-)
@luki2...hvala ti za želje.. danas je već malo bolje:-)
@Dinaja...hahaha....pravi odgovor od tebe:-)))
@Galaksija.....zato sam ja i stavila kako je to bilo u moje vrijeme kad nije bilo moba...nisi mogao otkazivat, najavljivat kašnjenja pa su svi dolazili na vrijeme... inače bi svako otišao svojim putem nakon 5 minuta:-))))
@Šušunjara....ne valja ranije, ne valja kasnije...najbolje na vrime...i tebi, draga Šuši, pozdrav od srca:-)
@Lastavica...stara škola se prepoznaje:-)))
@mecabg.....da, tempi pasati...
@marival11....tako nekako:-)))
@Demetra...to su opravdani slučajevi...ja govorim o smjeru koji je uzeo poprilično maha...i tebi, draga Demi, srdačan pozdrav uz želje da sve s bolnicom i pretragama prođe dobro:-)
@Blumi...ma slažem se ja u potpunosti s tobom...poanta je samo u tome da kad ih nismo imali nismo u zadnji čas otkazivali susrete jer to nije moglo doć do druge strane...a zlorabit možemo i zrak koji udišemo...a to se ionako već odavna radi...:-)
@Supaatnik...evo, blog ekipa je odgovorna, savjesna i ne kasni....to je možda zato jer smo, čast iznimkama, svo dotakli vrijeme prije moba pa smo na vrijeme pokupili dobre manire:-)
@konobarica.....znaš kako kažu...svaka medalja dvije strane ima:-))morska iz dubina • 01.02.2024. u 22:34
nedjelja, 28.01.2024.
Čarobnjaštvo
U pravilu je nedjeljom prošireni obiteljski ručak. Ako netko ne može taj dan, dogovaraju se međusobno i biraju subotu. Meni ionako svejedno. Samo da dođu. Nek bude bučno, šušurno i veselo.
E, sad, šta im spremiti je pravo slalomsko velerješavanje za mene.
Stari voli sve na žlicu i da je mekano. I ono šta se jede perunom i nožem iz plitkih pjata da mu isto bude mekano pa da se može jest žlicom. Kolač, po mogućnosti, mekši od pamuka. Kuhanje za njega graniči s čarobnjaštvom.
ON ne bi nikakve juhe ni išta tekućinasto ali zato ide sve njokasto i naglašeno hrustavo, uz meso ili ribu. /Divan spoj sa Starim./ Od slatkog, ne rodilo šta ne voli. Čokoladasto ipak bez konkurencije. Tu sam najčešće mađioničar.
Starija je ponor bez dna. Na svoju mamu. Može jest ogromne količine, a kile nikad ne nabacat. To su te male privilegije pravih gastro kušača koji si mogu dat oduška, a na vagi uvijek malo fali. Ali, ne voli ona mljeveno, točeve i nikakve kremaste kolače. Samo suhe. S njom je, u pravilu, lako.
Mlađa je, kao bivša vrhunska sportašica, bila sljedbenica vege kulinarstva, ali udajom se tu sve izokrenulo. Zadržala si je gušt sa šta više povrća, salata, voća, šta manje tjestenine, a od mesa pileća prsa koja, uzgred rečeno, Stari ne može smislit. Slatko redovito preskače.
Zet je priča za sebe. Tjestenina na sve načine, al svako povrće i voće maknit šta dalje od njega, uključujući i fritule bez grožđica./Divan kulinarski spoj s Mlađom/. Palačinke s nutelom su hit ali i sve torte i kremasti kolači ako se ne osjete krupniji orašidi. Ovdje sam već vilenjak.
Mališi će pojest bakinu juhu. Sve dalje je plod moje mašte da umeljam sve potrebne namirnice u neke mafine, pogačice ili slično kako bi konzumacijom jednog unijeli sve šta treba. Torte, kremasti kolači, keksići, sve im je to voljena poslastica. Za njih bi dubila i na trepavicama. Ništa teško. Još manje preteško.
Ja sam vege tip pa za sebe uvijek iskemijam nešto brzo i jednostavno. Može i bez slatkog. Kad mi padne cukar, čokolada je nezamjenjivo slatko.
Dakle, treba složit ručak za 8 osoba, a da ne sliči na kondicijske pripreme za svjetsko prvenstvo.
Sva sreća da sam u dobroj kondiciji. Plivanje sam već popela na dva puta tjedno po 3.000 metara. I dok tako, plivajući leđno popravljam kralježnicu, kemijam i slažem vikend jelovnik.
I smješkam se.
Ne mogu oni bit toliko komplicirani koliko ja mogu pojednostavnit.
I stvorit iluziju kao da je sve po njihovom gastro guštu.
Jer druženje i smijeh su nam ipak na prvom mjestu.
Bravo za tebe : moji su manje zahtjevni za stolom a i nemam ih 8 Bogu fala najedanput.
Vridnica Blajka.Donabellina • 28.01.2024. u 21:46
Zbilja si divna čarobnjakica! Svima ugodiš u svemu. Svaka čast! Bravo! Ljubim!
luki2 • 28.01.2024. u 21:48
Ljubav je ta riječ:-*
Sarah • 28.01.2024. u 23:26
Sve stane u dvije riječi. Ljubav i obitelj. :)
Galaksija • 29.01.2024. u 00:37
Treba te klonirati. savršena žena.
Lastavica • 29.01.2024. u 06:21
cesrica si ljubavi... ma divna si...
Dinaja • 29.01.2024. u 08:07
Druženje i veselje je najvažnije a za mene može i jednostavno i jeftino jelo.
gogoo • 29.01.2024. u 09:51
Pade mi na pamet kad su dosli kcerka i zet na rucak.
I pita punica zeta sto ne jede.
A on kaze nisam bas ni za sto.
Kaze punica znam ja da ti nisi ni za sto,ali uzmi malo..Euro • 29.01.2024. u 11:02
s mojom obitelji s muške strane je bilo lako, sve krumpiraši svejedi, sa ženske pak, ha,ha, svatko priča za sebe, govorim po sjećanju, sad smo samo nas dvoje i Jin, i s nekad dragom rodbinom smo prekinuli veze.
NF • 29.01.2024. u 12:14
Super si, za sve ponešto.
I da, bitno da dođu, kuća puna veselja..Carapa Floyd. • 29.01.2024. u 13:02
Siguran sam da se u tvojim jelima može uživati gotovo koliko i u tvom društvu.
Blumi • 29.01.2024. u 14:54
@AnnaBonni..... naučila ja u Vali kuhat za redovito više od 20 ljudi....dok je još mama bila živa sve je okupljala oko sebe....najbolje mjesto za okupljanje je uvijek bio i ostao stol.....prenijela je na mene to u nasljeđe:-)
@luki2...ugode oni i meni...svi su odreda pažljivi:-)
@Satah.....je, draga Sarah...to je taj začin:-))
@Galaksija....nema bolje investicije i ulaganja doli u to dvoje:-)
@Lasto draga...mislim da me bolje klorirat nego klonirat...bar izblijedit neke bubice u glavi:-)))
@Dinaja....samo zadržavam mamino nasljeđe okupljat i okupljat...jer rasut se najlakše:-)
@gogoo....i za mene isto nešto jednostavno i brzo...al kad nas se skupi uspijem ja to ipak iskemijat s lakoćom:-)
@Euro....... haha....uvijek sočne priče o zetu i pljunici:-))))
@NF....nas je standardno troje i teško da jednim jelom pokrijem svih...jednom ću napisat kako to izgleda s mojim Starim....ne znam jel to komedija il tragedija:-)
@..Carapa Floyd.....šta se mene tiče ja bi 100% sve tvoje pjate konzumirala...al kad dođe ekipa koja ima posve druge prehrambene navike, nema druge nego im pripremit šta vole.. pokušala sam diskretno povuč vodu na svoj mlin, al ne ide....a na silu je glupo ....a onda svak svoje:-)
@Blumi....hvala ti, umirovljenički kolega....ne sumnjam ni milimetra da bi se i nas dvoje lijepo podružili i popričali...po postovima je vidljivo da bi teme bile bezbrojne:-)morska iz dubina • 29.01.2024. u 16:19
Lijepa su ta obiteljska druženja. Kod mene su nekada bila češća. Ima ih još, ali su rjeđa, jedanput mjesečno.
viatrix • 29.01.2024. u 21:28
Ma nek ste svi još dugo nedjeljama na okupu u istom sastavu...
Hranu ćeš već nakako posložit.
Svaka čast :*konobarica • 29.01.2024. u 23:05
Kuhanje je inače ravno čarobiranju, osobito ako su u brojnijoj obitelji
apetiti iz bilo kojih razloga različiti. Kao i u svemu, naći mjeru i neki
balans da donekle svi budu zadovoljni. Ako je domaćica razdragana
u svojoj ulozi, ukućani često zaborave što su jeli. Neka vam je sritno
zajedno:)))nema garancije • 30.01.2024. u 12:56
@Viatrix.....sva lijepa druženja su naprosto lijepa.. bez obzira na srodstvo ili ne:-)
@konobarica.....uvijek, baš uvijek se hrana posloži:-)
@nema garancije....višeslojni su ovi moji al i ja sam igračica pa često ni ne znaju kako su slatko pojeli baš ono šta ne vole....pozdrav od srca:-))morska iz dubina • 30.01.2024. u 14:33
Meni je ostala ona rečenica - SAMO DA DOĐU - i zvoni!
sewen • 30.01.2024. u 15:01
Uživanje je kuhati za toliko "gladuša" i sigurno svima ugodiš, osim sebi :))
Napravi lutriju, da svatko napiše što želi jesti sledeći tjedan,
a za ručkom izvlačite cedulje iz šešira:))mecabg • 31.01.2024. u 09:26
Blago Tvojima i svaka čast Tebi! Pravi si čarobnjak.
Šušunjara • 31.01.2024. u 12:29
utorak, 23.01.2024.
Bajka
U neko davno izmišljeno doba došao vladar međ svoj puk i zagrmio:
vidite li onu ograđenu ledinu?
Ljudi se pogledaše međusobno pa mu u glas odgovoriše:
vidimo ledinu al ne i da je ograđena.
Ne vidite da je ograđena jer sam vam dao veliku površinu koja seže u daljine.
U tom prostoru možete šta god hoćete. Jel to ok?
To je Ok, vladaru naš, povikala masa. To je prava demokracija.
U danima koji su uslijedili, uskomešala se raja ko mravinjak po ledini. Milina od mira i spokoja. Al tamo, u neke dane krenuli se grupirat pa sve grupa do grupe. Treba vlast osvojit, počelo se šuškat. Naježili se jedni na druge, dokopali se razglasa i započeli arlaukat. Prvi da su najljepši, drugi da su najpametniji, treći da najbolje pišu, četvrti da su najbolji govornici, peti da su znalci u čitanju između redaka.... stoti da najbolje poznaju zakone, sto osmi da su najbolji trgovci, petstoti da najbolje ratuju i tako redom sve najbolji od najboljih. Zaiskrilo opasno i opako.
Vidi vladar da će mu se obećanje razbit o glavu, da će ostat bez podanika pa zagrmi. Od sada pa nadalje, sve šta imate reć jedni drugima napišite. Ni glasa da čujem, samo slova da vidim.
Najljepši se riječima obrušiše na pametne, pametni na ratnike, ratnici na trgovce, trgovci na pisce...uf kakav papirnati konfužjun je nastao. Kad su svu vatru iz sebe izrigali, skupi vladar te silne papirušine, ispromiješa ih, uveže u knjigu, da je tiskat u masu primjeraka i podijeli svojoj raji da čitaju.
Fuj, odgovoriše svi odreda. To je šund. Ta tko bi ovo smeće čitao. Ovo je sve nepismena gamad. Mi smo iznad toga.
Ujutro se probudiše i u prvi tren se činilo da ih je mnogostruko više. A onda su polako počeli nazirati svoja lica, svoja tijela, sebe.
Pa to je ograda koju nam je vladar stavio. Sama zrcala. Nismo ih na prvu vidjeli. I to uopće nije tako veliki prostor. Samo nam se učinilo.
A onda je vladar zagrmio: i meni se na prvu učinilo da vam mogu pustit sve na volju. Al bez reda i poretka, bez pravila i nadzora, bez kazni i sankcija vi ste samo knjiga koju ste sami napisali.
Za kaznu je i čitajte.
vrlo poučno :)))
kako_ti_kupus • 23.01.2024. u 16:03
Odlično je ispao tvoj papirnati konfužjun :)
Lastavica • 23.01.2024. u 16:20
I zivjeli su sretno do kraja zivota citajuci i cudeci se...
Euro • 23.01.2024. u 16:26
nisu imali udrugu za mirenje, nedostajao mediator kao posrednik u smirivanju svađa...
Dinaja • 23.01.2024. u 16:54
Najveće i najjače su nevidljive ograde...
mecabg • 23.01.2024. u 16:55
sve po vertikali !
Donabellina • 23.01.2024. u 18:31
Tako od postanka društva, svi su najbolji, a knjiga i zrcalo možda
otvori oči, tko želi gledati. Nema toga vladara koji može odrediti
ogradu koju predatori neće preskočiti. Pozdrav:)))nema garancije • 23.01.2024. u 19:10
Ovo ne bi ni Mrkomir I bolje riješio, he. Ne valja previše stege a ni previše samovolje i anarhije.
gogoo • 23.01.2024. u 19:43
@kupus.....a moglo bi bit:-)))
@Lastavica......lako za mene, al kako njima:-)))
@Euro.....tvoj komentar već ide u rubriku tvojih dnevnih humoreski:-)))
@Dinaja...eee, kad je ovo bilo nije bilo Zakona o udrugama i nije bilo udruga...pitaj Henrika 8. :-))))
@mecabg.....te su posebno opake, meco:-)
@AnnaBonni...i sve po spisku:-))
@nema garancije......je, je ..sve skakači u vis i skakači s motkom...pozdrav i tebi:-)))
@gogoo.....ma to ja i jesam u dogovoru s Mrkomirom:-))))morska iz dubina • 23.01.2024. u 20:07
Ja imam papirnati konfužjun na stolu u firmi.:)
viatrix • 23.01.2024. u 20:25
Bravo! Odličan post. Ljubim!
luki2 • 23.01.2024. u 22:37
Uvijek u sridu. :))
Galaksija • 24.01.2024. u 01:26
Oli nismo odavna navikli....
sewen • 24.01.2024. u 07:25
pametnom dosta :)
smjehotvorine • 24.01.2024. u 08:30
Znači tako je nastao blog.
Blumi • 24.01.2024. u 18:01
@Viatrix....to je radni ambijent:-)))
@luki2.....hvala:-)
@Galaksija.....ovo je bilo utorak:-)))
@smjehotvorine......a valjda je:-))))
@Blumi......hahahaaaaa:-)morska iz dubina • 24.01.2024. u 19:06
hoćeš reć da je ovaj lijep što se obrušava na mene :P
NF • 25.01.2024. u 10:12
@NF....ma ko se to obrušava na tebe???...ja čitan samo dobrohotne komentare...nigdi vidila da ima i obrušavajućih:-)))
morska iz dubina • 25.01.2024. u 16:11
Vi ste knjiga koju ste sami napisali. ...Velika, moćna misao:)). Svatko od nas je knjiga. Od korica do korica pisana, nikad do kraja pročitana:)
Razmišljanja jedne žene • 26.01.2024. u 13:45
Za mene najbolji komentar @nema garancije.... Ništa oduzeti, nema te granice koju glava ne može preskočiti. ;)
Pozitivka • 27.01.2024. u 17:52
Prosvijećeni apsolutizam. Vladar profet. Ali, magarac i čovjek pametniji su od čovjeka.
Potok • 28.01.2024. u 10:19
ponedjeljak, 22.01.2024.
Snig u Vali
Te su godine na vijestima rekli da će sutra past snig i na otoke.
Oćemo pokrivat limune i mandarine, pitala san?
Ma koji snig, odgovorija je Stari i mahnija rukon. Nema toga ovdi. Najlakše je palamudit i zaludit svit. Neće ić ispod nule.
Ooookeeej, kako ti rećeš, odgovorila mu ja i nastavila stivavat drva u peć. Znala bi uzet katridu, sest posve joj blizu, držat otvorene vratnice i gledat igru plamena, žara i pucketanje drva. Ništa draže od toga. Na špakeru se kuvala raštika iz vrtla, iz pećnice je mirisa kruv, a On je priprema gradele na vanjskon kaminu. Baš je zaladilo, reka je trljajući ruke. Moga bi snig.
I proša je dan.
Došlo je jutro.
Ostala san bez daha. Ono šta san vidila kroz ponistru ni bila moja Vala. Sve, baš sve je zabililo, a snig je pada tako gust da se ni na more ni ništa vidilo. Ajme šta je lipo, reka je On. Ja san isto rekla da je lipo al da će nan sve pozebst u vrtlu i da to neće bit lipo.
Iz prizemlja smo čuli, za Gospu blaženu, ma je li ovo zabililo. I onda iza toga, ajme, pa san, pa san, pomozite. Izletili nas dvoje, pa niz skale, ali ka šta nije žvaka za seljaka nije ni snig za svakoga. Otresla i ja priko skale, zameljala se u snig, a Stari je ajmeka, pala je i ona, pala je i ona.
Ja san se odma digla jer mi ni bilo ništa. Digli smo i Staroga. Ni mu bilo ništa osin šta mu se bilo teško dignit s poda. A On se samo uvatija za glavu i reka, jeba te led, ka da je meni lako živit s Ivicon i Janicon Kostelić.
Volin ja snig, da ne bi bilo zabune. Al kad pada kod vas, a ne kod mene.
imaš pravo : snig u Splitu pred par godina senzacija -l neki šaljivi momci po rivi na skijama, neki slomljeni na Hitnoj
Donabellina • 22.01.2024. u 11:47
Volim ja sneg, ali neka ga skijašima:))
Prošle godine za dan napadao u vrtu, pa zalepio grane voćki za tlo.Poledilo
One sirote se stisle, jedva smo ih povratili...mecabg • 22.01.2024. u 11:57
Kod mene vec 2 mjeseca nista drugo ne vidim,samo to bjelo govno i debele minuse.
Euro • 22.01.2024. u 12:37
Snijeg nije opasan ukoliko ga nema previše, opasni su mraz i ledena kiša a čudi me što uz Roka Petroviča nemate još kojeg dobrog skijaša (a dobro, rodio se u Ljubljani). Dereze, cepin, konop i nema zime ni na Monte Rosi.
gogoo • 22.01.2024. u 15:33
E pa kod mene je pao, tu ga voliš?
Lastavica • 22.01.2024. u 18:09
Farouk i ti bi se lako razumjeli.
dražeN ;) • 22.01.2024. u 22:26
Definitivno. Snijeg samo na slici. Ili iz topline doma.
Galaksija • 22.01.2024. u 22:27
U Istri je snijeg pao samo u unutrašnjosti.
viatrix • 22.01.2024. u 22:32
Snježne uspomene...:)))) Ja sam samo jednom doživjela bš onko pravi snijeg u Splitu. Krenula normlno u pkolu (milim da sam bila drugi onovne)...Kako pošla, tako se vatila. Na pkoli zlijepjena velika obavijest: danas zbog vemenkih prilika nem škole....Eto, što znači snijeg na jugu..:))) Ljubim!
luki2 • 22.01.2024. u 23:14
Mi U Zg navikli na snijeg, nama je čudno kada ga nema :) Naravno, ne volim kada sledi, kada je sve kako kažu bljuzgavo, ali onaj prvi...Eh, on je čarolija :)
WORLD OF A DREAMCATCHER • 23.01.2024. u 09:35
ovdje je ove godine padao, ali onaj glupi mokri što se ne lovi, čak su i škole radile :(
NF • 23.01.2024. u 11:40
@AnnaBonni...bilo je to 2012...kad su snijeg i led danima okovali Dalmaciju, do metropole se nije moglo nikako....daleko kuća takvoj zimi....
@mecabg...nama je tu godinu sve smrzlo...jedan blagorodni limun je platio glavom, ostale voćke su stagnirale dvije godine ..
@Euro...ne zavidim ti nimalo....
@gogoo....da moram jve bi ja mogla....dišpet i narav mi ne daju odustajat od ičega...al ovako sam zahvalna majci prirodi na blagoj "dalmatinskoj klimi"...ako negdje po snježnim pustopoljinama nađeš "srednjovječna uputstva" za snijeg i led samo ti to pošalji:-)))
@Lastavica...zato ga ja puno i volim jer je pao kod tebe:-)))
@minus40 kg...a ne mogu ja to otvorit:-(((
@Galaksija...... lijepo je da smo različiti i u voljenju prirode...meni je more sva ljepota...nekome snijeg....kako je dobro da se u ovome različiti ne svađamo, a oko neke druge stvarčice zakrvimo...:-)
@Viatrix......pao je ovdje u zaleđu Splita...na svu sreću:-)))
@luki2....e, da volili smo takve obavijesti ali bile su rijetke:-))
@WORLD OF DREAMCATCHER.....ako ja dobro pratim, a pratim...i more je tvoja ljepota:-))
@NF....ma ko bi u našim godinama prpošno hodao po snijegu i ledu:-)))morska iz dubina • 23.01.2024. u 14:38
Neću ti ga slati, obećajem
Lastavica • 23.01.2024. u 14:51
@Lastavica.....zato šta si tako dobra ja ću tebi poslat fritule:-)))
morska iz dubina • 23.01.2024. u 15:58
četvrtak, 18.01.2024.
Marta
Prozor trajekta bio je posve mutan. Sasušena sol s vanjske strane, šporkica s unutarnje. Njen pogled je bio još zamućeniji. Suze su zastajale na rubovima donjih kapaka, a ugrizom usne sprječavala je da poteknu niz obraz. Duboko je uzdahnula i zatvorila oči. Dvije suze su ipak pobjegle i skotrljale se niz blijedo i ispaćeno lice.
Marta, dušo, bit će sve dobro, stiskala sam joj ruku. I to je bilo sve šta sam rekla. Na tren je otvorila oči i pogledala u beskraj ničega. Bila je to zadnja kemoterapija koju je odradila. Svaka teška na svoj način jer je trebalo doć do Splita. I trebalo se vratit na otok. Po svakom vremenu i nevremenu.
Iza nje 28 godina života. Pred njom strah. Ogoljen do kosti.
Pričati je bilo besmisleno. Šutit još mučnije. Zrak težak i ustajao od pretjeranog grijanja, a valovi preveliki. U salonu vruće, na palubi prehladno. Kao urotnici na ionako krhko i ranjeno tijelo.
Teta, rekla mi je jedva čujnim glasom, od svega šta prolazim najviše me boli da me on ostavio. Ostavio me jer sam bolesna. Rekao je da se ne može nosit s time. Da mu oprostim. I otišao. Otišao kao da nikad ništa jedno drugom nismo značili. Kao da pet godina nismo zajedno živjeli.
Kakvi su to ljudi, teta? Kakvi su to ljudi koji te ostave kad ti je pomoć najpotrebnija, a podrška neophodna. S bolešću ću se borit i dat sve od sebe, al kako da povratim povjerenje u ljude.
Zagrlila sam je i tako smo u šutnji uplovili u luku.
Od tada je prošlo pet godina. Marta i još netko su danas svratili do nas. Redovna kontrola.
A ona, predivna mlada žena, zdravstvena radnica, hrabra i snažna. Svi nalazi su uredni. U sretnoj je vezi s novim njim, koji dolazi na svaku njenu kontrolu, na sve njene pretrage. Gotovo da joj pred nama ruku nije ispuštao iz svoje.
Nekad je život krajnje surov. Odvajanje od smeća je ponekad bolno samo zato jer nismo svjesni da je smeću mjesto na odlagalištu. Nikako u suživotu. Nikako u životu.
lijepo napisano, ali najgore od svega je što graniči s istinom
Donabellina • 18.01.2024. u 21:18
Opet si me rasplakala.
Svu sreću svijeta Marti i njenom novim netkom od srca želim.
Hvala na postu, draga Morska.konobarica • 18.01.2024. u 21:19
@AnnaBonni...ovo je, Ane, istinita priča o mojoj otočkoj rodici...koja me zbog razlike u godinama zove teta.....hvala nebesima da je dobro:-)
@Konobarica.....draga moja, život ispisuje nezamislivo, nesavladivo, neizvjesno do krajnjih granica...sve su priče oko nas.. samo ih treba utisnut u riječi....hvala tebi:-)morska iz dubina • 18.01.2024. u 21:27
Smece na smetliste...
Euro • 18.01.2024. u 22:13
Nema gore nego kad nas prijatelji ostave ali poslije tuge ponekad može biti i sreće sa novim prijateljima. A plače se na ovo i u sapunicama. Ee, kad bi bio neki Super dr. Strikan Škovacin...
gogoo • 18.01.2024. u 22:30
Hrabra Marta. Kao i njena teta. Hvala Bogu pa se povjerenje u ljude, baš kao i naše tijelo, samoobnavljaju.
Svakim danom sve zdravija i zdravija...sretnija i sretnija.
To joj želim :-*Sarah • 18.01.2024. u 22:56
Bogu hvala da je dobro i da je dosao onaj koji vrijedi !
lijemudro • 18.01.2024. u 23:51
On je bolji od Njega i On je zaslužija Martu više nego On, a i Marta je zaslužila Njega više nego Njega. Kalvarija je bila takva kakva je. Idemo dalje u svitlost!
sewen • 19.01.2024. u 00:20
Bravo! Predivna istinitost, budi nadu.....Obožavam ovakve sretne završetke! Ljubim!
luki2 • 19.01.2024. u 00:46
Ujela me priča o imenjakinji. Devet mjeseci i imat ću njene godine tada. Hvala Bogu da je sve dobro! Neka bude i dalje sretna i zdrava od srca!!! Koliko smo krhki...
Galaksija • 19.01.2024. u 03:06
Životna priča kakvih je nažalost mnogo. Drago mi je da je
povratila povjerenje u ljude. A tvoj zaključak treba izdvojiti
kao komentar dana, pored Vijesti.Lastavica • 19.01.2024. u 07:31
Mene je život od malih nogu naučio da je (najčešće) svako zlo za neko dobro....drago mi je da je to i u ovom slučaju, zagrljaj veeeliki iz kišne i hladne jutarnje Slavonije
White Lilith • 19.01.2024. u 07:58
@Euro...upravo tako al često se nažuljamo dok izvršimo razdvajanje otpada:-)
@gogoo.....moramo nać Strikana unutar sebe i na vrijeme ga uposlit..ne treba čekat da Netjak dođe:-)
@Sarah.....sve je dalje tiha borba, nadanje, vjerovanje i velika želja..al ona sve nas hrani optimizmom i bespoštednim pomaganjem drugima jer je dio sustava zdravstva.. hvala ti za želje:-)
@lijemudro....došao, došao i dao joj krila na putu koji joj je zacrtan:-)
@sewen....uvijek se pravo lice ukaže svjetlu dana...i da...ide se dalje:-)
@luki2......krv, znoj i suze na njenom putu...al ga je prigrlila i hrabro korača kroz život slaveći svaki dan koji je njen:-)
@Galaksija....krhkiji smo nego li to želimo priznat...al i jaki smo...pa to moramo priznat:-)
@Lastavica....svih nas je lako poljuljat u ljudskost...al onima u potrebi najlakše...
@White Lilith....istina je da svako zlo nije za zlo al kad dođe u nevrijeme napravi krš.. tek protekom vremena shvatimo...i tebi veliki pozdrav, slavonska moja:-)morska iz dubina • 19.01.2024. u 08:14
Vratila je povjerenje u ljude, želim joj da je novi On čovjek velika srca dobre duše... a pitkost tvog štiva uranja u srce...
Dinaja • 19.01.2024. u 09:34
2000 g sam bila bas gadno bolesna, ne od karcinoma, imala sam uz sebe muskarca koji je u bas svakom trenu bio uz mene,tražio najbolje doktore, vozio kamo je trebalo, to sto je on radio za mene bi malo koji muškarac napravio. Rekla sam mu, ne daj boze da ti na ovaj nacin moram vracati, ali sta god ti treba znaš gdje me možeš naći, bez obzira na naš odnos.
Tako i je...čujemo se kad kome šta treba, ozdravila sam odavno , a njemu se nađem uvijek pri ruci , između ostalog i kad se napije pa se ne može dignuti a 350 km je od Zagreba i mora na posao, odem po njega i usred noći, ,i kad je bolestan i ima temperaturu, i kad ostane sam, i kad nije sam, on zna da ima oslonac zna da ima nekoga ko je tu samo za njega u nevolji. i bez obzira sto vec odavno nismo zajedno, mi smo si tu jedno za drugog, . ljudi to ne razumiju ali uopće me nije briga.
Bez obzira na sve, hvala ti Saša.Riba Luca • 19.01.2024. u 10:09
Svi imaju svoje izbore, a oni nisu uvijek dobri. Da je sve što izgleda kao ljubav uistinu ljubav, svijet bi bio neko bolje mjesto, ali eto, tome jednostavno nije tako. Ponekada nam život pokloni još jednu šansu i to je stvarno lijepo.
Blumi • 19.01.2024. u 11:44
@Dinaja....hvala ti:-)
@Riba Luca...bravo za tebe, bravo za Sašu...nema tu čuđenja..gradimo odnose zbog sebe ne zbog drugih...nema ni podrazumijevanja....svaki ljudski, topli, humani postupak me posve razoruža u emocijama pa se u čas izlijem iz korita...imati oslonac u životu je slavljenje života...pozdrav Luce:-)
@Blumi....slažem se s tobom....zato je druga šansa zahvala životu:-)morska iz dubina • 19.01.2024. u 14:22
Takvi lomovi prepušteni vremenu mogu zarasti ali ožiljak ostaje.
Bila sam oslonac i imala sam oslonce, koji su bili tu u potrebi. To
se ne zaboravlja, ali je bitno da rane zacijele. Bravo:))))nema garancije • 20.01.2024. u 12:34
dobar završetak sve poništava, uvijek može gore, životariti u laži npr.
NF • 20.01.2024. u 14:29
Ponekad moramo prihvatiti smeće i očistiti prostor kako bi stvorili grm ruža :) Predivna pozitivna priča :)
WORLD OF A DREAMCATCHER • 20.01.2024. u 18:51
@nema garancije.....ožiljci su podsjetnik za sbe buduće dane...
@NF...je, je...odlaganje smeća i je poanta:-)
@WORLD OF DREAMCATCHER.....svakako, smeće van iz života..morska iz dubina • 21.01.2024. u 08:36
Ovo je istina, baš mi je jučer rekao član obitelji da ga nitko nije posjetio od prijatelja
pričopričica • 21.01.2024. u 13:07
Ljudi znaju biti okrutni u svojim vezama
No, mnogi nisu u stanju da se bore stalnim izazovima bolesti...
Neki kao da se boje da će bolest skočiti na njih
ako su sa osobom koja se bori za život...mecabg • 21.01.2024. u 16:59
@pričoprićica.....znaš onu staru poslovicu...na muci se poznaju junaci...e, tu se često poskliznemo..
@mecabg......nešto je do bolesti, a nešto je bome i do ljudi...morska iz dubina • 22.01.2024. u 09:00
srijeda, 17.01.2024.
Brokve
Priča kaže da je bio dječak s lošom naravi. Otac ga je dugo pokušavao nagovarat da se promijeni. Jednom prilikom mu je donio kutiju punu brokava. Rekao mu je da svaki put kad nekog povrijedi ili o nekome kaže nešto ružno i neprihvatljivo zakuca brokvu u ogradu.
Bilo je toga u ogradi dosta. I previše. No, s vremenom je dječak naučio kontrolirat svoj bijes i ljutnju pa je došao dan kad je prestao zabijat brokve. Ponosno se obratio ocu, a otac ga je pohvalio i rekao da u svakom danu kad uspije kontrolirat svoju narav iščupa jednu brokvu iz ograde. Došao je i taj dan. Sve su brokve bile izvađene. Konačno je sin mogao pokazat da se promijenio.
Baš si to lijepo napravio, pohvalio ga je otac. Ali moraš znat da ograda više nikada neće biti ista. Kada u bijesu kažeš ružne stvari, one ostavljaju ožiljak poput ovih rupa u ogradi. Verbalna rana je bolna kao i ona fizička.
**
Kada se 1986.godine dogodila nesreća u Černobilu mnogi su iz udaljenijih zemalja govorili kako je to daleko od njih. Par dana kasnije su shvatili da se kontaminirano područje širi. Nema nedodirljivih. Nema zaštićenih.
**
Ja sam jedno posve prosječno čeljade. Možda različita u nijansi da se zaista, zaista ne volim svađat. Mir mi je neprocjenjiv, a svi koji me desetljećima dobro poznaju kažu da sam baš svoja. Uvijek unutar gabarita. I teško me izbacit van njih.
Možda zato ne shvaćam i ne prihvaćam potrebu ljudi da se na zajedničkoj platformi međusobno vrijeđaju, pljucaju, ponižavaju i ogoljavaju u najružnijem pogledu. U kontaminiranom području, u kojem boravi nebrojeno ljudi, nitko se ne osjeća dobro. Zauzimanje strana u dvobojima, trobojima ili višebojima mi je gotovo ponižavajuće.
Zato, mir s vama blogoljupci. U vlastitom domu radite šta god hoćete, želite, možete. U zajedničkim prostorijama bonton je nužnost.
I svima, bez izuzetka, ostavljam pozdrav.
Gandijevskim stilom mira------ok je to, ali treba shvatiti, da ova ili bilo koja platforma ima ŽIVE ljude čija se mišljenja ne podudaraju , ne izgovaraju se nego napišu , samo TO napisano je s oštricom na koju se reagira.
Ako te moj tekst motivirao za ovako miroljubivo stajalište onda shvati, da ZMIJA nisam, a da FREŠA nijr izlegla KRAVA nego rodila majka kao i sve nas ostale, šutljive, benevolentne, mirne u "gabaritima" poput tebe, ili ovakve direktne, kao što sam ja.Donabellina • 17.01.2024. u 08:35
Draga morska, ima li igdje zajednički prostor u kojem su svi iste blage naravi. Teško ili zapravo nema. No ljudi su zaboravili da kada bi se držali kako njihovo pravo prestaje tamo gdje počinje tuđe, bio bi život po mjeri. Kao u stvarnom životu grupiramo se po sličnim interesima jer nije moguće (osim ponekim svecima) voljeti baš svakoga. Svađa je ispoljavljanje moći bez argumenata o temi. I kao što kažeš bonton, ali i na vrlo uglađen način može se vrijeđati. Život je stvarno mnogostruko kompluciraniji nego ga je Bog zamislio davši čovjeku slobodan izbor.
Šaljem pozdrav iz hladne metropole.Demetra • 17.01.2024. u 08:43
stoput sam vidio da je bolje zabijati glavu u pijesak nego bacati pijesak u tuđe oči :)
ti si jedna dobra duša; to čovjek shvati čitajući prve rečenice tvojih postova; nije na nama da druge prosuđujemo, pa su ove moje rečenice zapravo suvišne, ali eto - velim - iz tvojih se psotova sigurno može učiti kakav treba biti
a ovo sa brokvama i drvom, predivna priča nad kojom se zaista treba zamisliti i iz nje učiti, hvala na njoj kao i na mnogim ranijima :)j. • 17.01.2024. u 08:56
draga, ja vjerujem da u srcu svakog čovjeka postoji zrno dobrote, samo neki zaborave gledati srcem,u naletu bijesa mu ne dozvole disanje...
ne zavole dan u kojem se bude... svi mi poneka imamo napade bijesa
i svatko se ispuše drugačije... moj moto je prespavaj...Dinaja • 17.01.2024. u 09:21
post s dubokom porukom:
ostani takva kakva jesi ...
ostajem takva kakva jesam...
svako ti dobro iz mog malog mista:-)agava • 17.01.2024. u 09:41
Bravo..
Euro • 17.01.2024. u 11:14
Dvoje iskusnih blogera koje poštujem, ti i Blumi, isti apel. Poučna uvodna priča. Nastojim komentirati samo one s kojima mislim da se može komunicirati. Kod valjda najmlađe od nas Galaksije smo svi komentirali oko muzike, čini mi se čak da 95 posto nas preostalih blogera sluša glazbu koja se ne može svrstati u šund, ma kako odvratnih karaktera bili. Ipak ovaj blog servis je od početka privlačio konflikte osobe, vrlo često uz podrške tadašnjih urednika. Kontaminirast prostora se uvijek održava na zavidnom nivou, problem je da za one koji žele pisati ne postoji drugi medij, za fotografije se ispucamo na fejsu i instagramu, moje ovdje brzo preuzmu "virusi". U komentarima ako me nešto baš smeta mi se čini da zadnje vrijeme prilično uspješno provodim autocenzuru.
NF • 17.01.2024. u 14:51
"U zajedničkim prostorijama bonton je nužnost."
Tvoj post treba biti priručnik na blogu. Umorna sam od
svađalica, a očigledno si i ti.Lastavica • 17.01.2024. u 15:59
Da, tako bi trebalo biti. Treba se zapitati zašto nije tako. Bila sam veliki mirotvorac, ali se ispostavilo da nije dovoljno da sam to samo ja....Pa sada uvijek odgovorim. I te kako! i uvijek ću. Ne dozvoljavam više gaženje. Ljubim!
luki2 • 17.01.2024. u 19:10
Masu Si famozna i točka!
sewen • 17.01.2024. u 19:28
Od svađe i vrijeđanja nikad dobro. Čornobylj je bio gadan i nije bio samo lokalan.
gogoo • 17.01.2024. u 20:06
Post ti je primjenljiv u životu i na ovom prostoru.
Nisam savršena, daleeeeko od toga, ali volim mir pod cijenu svoga
nemira. Kad bismo odgovarali na svaku i prikrivenu provokaciju
izgubili bismo svoj mir, a "protivniku" to sigurno neće doći do glave.
Jedino što sam naučila u ovo godina je da nikoga ne možemo mijenjati,
ali, okrenuti se sebi sigurno da, komu pravo, komu krivo. Nikomu zlo
ne činim i ne želim, što drugo treba?nema garancije • 17.01.2024. u 20:19
Znam neke ljude kojima je glavni cilj se s nekim posvađati.
viatrix • 17.01.2024. u 21:00
Mislim da ne treba davati pažnju. Samo ignor. :) Izrekli smo milijun puta pa ne vrijedi i nikad ne bude. Svi samo vide ispred tuđih vrata, svoje konjske vizire ne skidaju. Najgore kad se nađu dvije krajnosti, a svaka viče da je u pravu. :)
Galaksija • 17.01.2024. u 23:12
Ono što sam doista na blogu shvatila, jest da oni koji se svađaju i prepucavaju, moraju imati neke zajedničke poveznice. Tako je ovdje, tako je i u našem okruženju.
E, to ti je meni nit vodilja! Kad mi netko zbilja ide na živce, uvijek se zapitam zašto i koji je moj triger taknut i postoji li neka poveznica s tom osobom.
Lijepa priča zbilja s ožiljcima u ogradi.Sarah • 18.01.2024. u 00:00
@AnnaBonni....pobogu, Ane, čime sam ja zaslužila ovakav komentar....jesam li ja od 2018./ od kada sam na blogu/, ikada ičim povrijedila ikoga...zašto misliš da JA trebam shvatit da ti nisi zmija, a Fresh okot...nemoj ovakvim komentarom od prijatelja radit neprijatelja jer je to posve bespotrebno...ne možeš mi pripisivat nešto šta sa mnom blage veze nema, nešto šta drugi pišu, a ja upravo ovim postom ne podržavam...ni takve, ni tome slične verbalne izričaje.....gotovo se naježim kad ti komentar iznova pročitam:-((((
A gandijevski stil je moja formula...od takvih elemenata sam sazdana, jednako kao šta postoje sangvinici, kolerici, flegmatici i melankolici....nije valjda to moj krimen?
@Demetra,
@ j.
@Dinaja
@agava 505
@Euro
@NF
@Lastavica
@luki2
@sewen
@gogoo
@nema garancije
@Viatrix
@Galaksija
@Sarah
....hvala vam na komentarima i virtualnom druženju:-)morska iz dubina • 18.01.2024. u 07:54
Eh da, zanimljiv post, a komentari još i više, a osobito tvoj odgovor na njih. Samo ću reći da sam neke komentare pročitao više puta. Prije svih tu su moj omiljeni @NF i svima dragi @J...vjetar. I @AnnaBonni sam pročitao više puta, uglavnom zato što si je ti tako oštro izdvojila od svih ostalih. Vrlo, vrlo zanimljivo, s naglaskom na sve ono između redaka.
Blumi • 18.01.2024. u 11:41
Besmisleno je vređati ljude, niti ima, niti nema koristi od toga.
Bar na blogu je lako zaobići one koji nam se iz bilo kog razloga ne dopadaju.
U reali je malo teže, ali isto tako funkcioniše...mecabg • 18.01.2024. u 17:19
@Blumi
@mecabg
.....hvala vam šta se družimo:-)morska iz dubina • 19.01.2024. u 20:04
četvrtak, 04.01.2024.
Bivša
Dani uzavrele duhovne strasti, u kojima je Nebesko SVE kolalo njenim venama, mislima, udahu i izdahu, njenom sviješću i podsviješću, snovima i vizijama, njenom sada, ovdje i svemu što je, naprosto je presušilo.
Nakon toliko godina služenja potrebitima, nakon uzleta života, istinske spoznaje smislenosti sebe i svega što je, reda i poretka, dubokog razumijevanja svega i svih, nektar je ishlapio iz njene duše i našla se u bezdanu. Opustošena. Ogoljena. Prazna. Suvišna. Pogubljena. Dezorijentirana.
Od trena svoje samosvjesnosti odabrala je Svjetlo za život, Ljubav za vodstvo, Milosrđe za dušu, Oprost za razumijevanje.
U danima najveće zgužvanosti bila je s Njim i On s njom. Tek velikim protekom vremena javila se bolna suhoća duha. I to je presudilo da shvati da se ne uklapa. Da počinje krojit vlastita pravila. Prkosit tradiciji i obredu. Da je jedinstvena i neponovljiva na ovoj razini. Da ju je upravo Bog, u prskajućoj raznolikosti svoje kreacije, punine i svega što jest, stvorio upravo takvom kakva je.
Nakon 30 godina služenja, izašla sam iz reda, javila mi je. Skinula sam odoru časne sestre. Idem kao civil u misiju. S lakoćom se nosim s osudama. Znam da me ON ne osuđuje jer sam njegovo dijete. Možda samovoljna ali Njegova. Idem Mu služit. Na drugačijoj razini ali i dalje puninom srca.
Javim ti se čim se uhodam.
Svak bira i ima svoj put....
sewen • 04.01.2024. u 15:37
dobro je učinila : sve je to poslanje
Donabellina • 04.01.2024. u 15:53
Baš bih voljela pročitati neku tvoju seksi priču ili maštariju ...ajde naprijed Morska. :)))
Riba Luca • 04.01.2024. u 16:13
Divno napisana priča o hrabrosti žene...
Dinaja • 04.01.2024. u 16:22
Mislim da nekada treba krojiti vlastita pravila te prkosit tradiciji i obredu.
viatrix • 04.01.2024. u 18:29
Puna podrška svim hrabrim ljudima koji nakon više godina napuštaju utabane puteve...
NF • 04.01.2024. u 20:01
Ljudi uvijek imaju svoje razloge za ono što biraju, i kad mijenjaju, baš kao i kad ustraju. Pošteno je to poštivati, pogotovo kada se radi o ovako posebnom i dokazano dobrom soju ljudi. Kako god, sretno joj.
Blumi • 04.01.2024. u 20:06
Nakon trideset godina pucaju i brakovi gdje je izgrađivan zajednički
život "u dobru i zlu". Netko je usput pokupio više zla i na čuđenje svih
digao sidro i krenuo/la dalje. I u jednom i drugom slučaju, kad se
donese odluka za drastičan potez bitno je ostati na zemlji, ostati svoj
i krenuti dalje. Ona je očito smisao našla i neka joj je sretno, hrabrost
je to. Pozdrav i hvala za lijepo napisanu priču:)))nema garancije • 04.01.2024. u 21:14
Svatko bira svoj put (sewen je lijepo rekao), a uvijek će se naći oni koji će upirati prstom i osuđivati. Ako znaš tko si, osude te ne dotiču. Koračaš uzdignute glave. Hrabrost je to
WORLD OF A DREAMCATCHER • 04.01.2024. u 22:05
Treba ljubavi i hrabrosti, uvjerenosti i poznavanja sebe za takav korak. Mogu se zamisliti u sličnim životnim situacijama...Ljubim!
luki2 • 05.01.2024. u 00:00
Svatko sebi bira i nosi glavu na ramenima.
Galaksija • 05.01.2024. u 00:44
Nisam sigurna da bih baš stoposto mogla razumjeti što se događa u srcu i glavi u toj vrsti prekida. Mene tu nešto čačka.
Redovnici ne biraju sami svoj put, oni su slijede poziv i vodstvo na svom putu.Iznajmljivačica • 05.01.2024. u 08:28
Vjernici za sebe ne bi smjeli misliti da su jedinstveni i nepnovljivi jer to jedan od sedam smrtnih grijeha, taština.
Iznajmljivačica • 05.01.2024. u 08:31
Vjerojatno je na poziv ušla, na poziv i izlazi.
Lastavica • 05.01.2024. u 11:32
ono što je za nas vjerojatno najvažnije jest to da ne osuđujemo druge ljude, barem ne po djelima koja se nas ne tiču ili nas ne ugrožavaju - a ovo je očito nešto takvo; dapače - dati podršku nekome tko je posrnuo pod teretom, izgubio svjetlo, zastao na putu, zapravo je ljudski i dobro
nema recepta za uspjeh - a i pitanje je bi li se uklapanje u ovaj svijet za kojeg svi duboko u duši znamo da je naopak i ne baš dobar - zapravo smjelo zvati uspjehom, ili samo odustajanjem od sebe :)j. • 05.01.2024. u 11:42
"j. ja sam možda pogrešno shvatila da komentiramo literarni uradak, književnost, a ne autobiografskog zapisa iz dnevnika stvarnog života morske.
Iznajmljivačica • 05.01.2024. u 17:32
aha, Iznajmljivačica, pa zapravo, možda sam ja taj koji je onda pogrešno shvatio stvar :)))... jer uvijek tulim i pilim ovdje na blogu da prave stvari mogu funkcionirati kao fikcija; ako onda ovo može, a očito da može - stvarno je bedasto pričati o osuđivanju likova iz fikcije...
i onda ispada da ja čitam morsku površno, što je još strašnije s moje strane, pa se utoliko ispričavam ako se trebam ispričati :)
uglavnom, vala smo ga sad zakomplicirali, nije tu potrebno nikakvo pojašnjenje; tekst je očito sjajan i bez testa jel stvaran ili je zamišljen
iako, nisam baš u pogledu fiktivnih likova siguran da još primjerice jednog Rhetta Butlera odavna već samosvjesne ženice ne bi zakačile na ono drvo za nožne palce :))))j. • 05.01.2024. u 20:39
Dragi moji blogoljupci, svi odreda, hvala vam na komentarima. Blog je mjesto susreta nas samih s našim riječima, mislima, životom, stvarnošću, fikcijom, proživljenim, doživljenim, lijepim, tužnim, bolnim, srditim, oprostivim, neoprostivim.....tko bi sve nabrojao.....svi smo mi pomalo bivši i bivše...svi smo ponekad napustili, otpustili, prepustili ili odagnali nešto iz naših života vjerujući u priču o gusjenici i leptiru....je li gusjenica jedno živo biće, a leptir drugo.. ili se samo radi o transformaciji istoga....možda je čak i nevažno...važno je da li nas neki tekst dotakne u svojoj suštini ili površnosti...do tekstopisca je ali i do čitača....
Svima želim miran i zdrav vikend.:-)morska iz dubina • 05.01.2024. u 21:21
Predivna hrabrost . Samo iz ljubavi proizlazi.
Lijepo Morska:-*Sarah • 06.01.2024. u 17:13
Nakon nekog vremena trebamo promjenu kako bi se osjećali više svoji a tokom godina se i mijenjamo.
gogoo • 06.01.2024. u 18:48
Hvala vam:-)
morska iz dubina • 07.01.2024. u 23:00
Rasplakala si me...
Potsetila si me na jedan događaj,
Časna sestra, koja je pomagala u bolnici negovala je dečaka...
Osetila je zov materinstva, skinula se, udala, dobila dete....mecabg • 08.01.2024. u 09:13
Odlucila i gotovo.
Euro • 08.01.2024. u 09:43
Svaki put u koji smo sigurni i mirni dok kročimo njime - ispravan je.
konobarica • 08.01.2024. u 10:50
dobro kaže @ konobarica...
smjehotvorine • 08.01.2024. u 19:11
