U to vrime smo se, mi prijateljice, dogovarale dan prije. Nać se na bus stanici ispred Maje ili priko puta kazališta. To je bija amen. Samo teški crnjak je to moga prominit.
U to vrime smo se suboton nalazile točno u 4 popodne na stanici busa za Omiš i zajedno odlazile u Lava na disco matineju. Niko nije kasnija.
U to vrime san govorila mojima da ne brinu, da ću bit doma navečer u 9. I bila san u sekundu.
U to neko vrime On me čeka isprid faksa i došla bi točno. Ni u primisli kasnit.
U to neko vrime je rič bila nešto vridno. Imalo je značenje i težinu. Dogovor je bija pouzdan. Odgode i kašnjenja na kapaljku.
Tek puno, puno kasnije doša je mobitel, a s njin i sve skuže svita. Kad si već na pragu za izić vani, iz borše se čuje prlju, prlju.
Sorry, kasnin 15 minuta.
Uf, nije doša ovi bus u manje kvarat.
Gužva je u prometu, kasnit ću.
Ajme, zaspala san.
Nije mi nešto dobro, odgodimo za sutra.
Skočila mi je, evo, fibra pa bolje ne.
Čekan malu isprid škole pa ću malo kasnit.
A šta ću, red je u butigi, neću stić na vrime, ajde ti pa ćemo se nać tamo.
I ko bi to sve nabroja......
Uvik je bilo vrime prije i uvik dođe vrime posli.
I uvik, baš uvik u ton vremeplovu bude nešto dobrega i nešto lošega.
Meni su ovo uspomene na vrime kad ni telefon nismo imali, a ovoj današnjoj dici je mobitel alat za življenje. /Telefon smo dobili 1976. i bili smo dvojnici/.
Baš me zanima kakvo će bit vrime prije i vrime posli ove generacije sadašnjih mladih.
Možda in skuže neće ni tribat jer će teleportacija bit ka dobar dan.
Prlju, prlju..stiže poruka od Starije...ništa od dogovora ujutro...dobila san fibru i grlo me boli jako.
Post je objavljen 31.01.2024. u 20:37 sati.