morska iz dubina
srijeda, 17.01.2024.
Brokve
Priča kaže da je bio dječak s lošom naravi. Otac ga je dugo pokušavao nagovarat da se promijeni. Jednom prilikom mu je donio kutiju punu brokava. Rekao mu je da svaki put kad nekog povrijedi ili o nekome kaže nešto ružno i neprihvatljivo zakuca brokvu u ogradu.
Bilo je toga u ogradi dosta. I previše. No, s vremenom je dječak naučio kontrolirat svoj bijes i ljutnju pa je došao dan kad je prestao zabijat brokve. Ponosno se obratio ocu, a otac ga je pohvalio i rekao da u svakom danu kad uspije kontrolirat svoju narav iščupa jednu brokvu iz ograde. Došao je i taj dan. Sve su brokve bile izvađene. Konačno je sin mogao pokazat da se promijenio.
Baš si to lijepo napravio, pohvalio ga je otac. Ali moraš znat da ograda više nikada neće biti ista. Kada u bijesu kažeš ružne stvari, one ostavljaju ožiljak poput ovih rupa u ogradi. Verbalna rana je bolna kao i ona fizička.
**
Kada se 1986.godine dogodila nesreća u Černobilu mnogi su iz udaljenijih zemalja govorili kako je to daleko od njih. Par dana kasnije su shvatili da se kontaminirano područje širi. Nema nedodirljivih. Nema zaštićenih.
**
Ja sam jedno posve prosječno čeljade. Možda različita u nijansi da se zaista, zaista ne volim svađat. Mir mi je neprocjenjiv, a svi koji me desetljećima dobro poznaju kažu da sam baš svoja. Uvijek unutar gabarita. I teško me izbacit van njih.
Možda zato ne shvaćam i ne prihvaćam potrebu ljudi da se na zajedničkoj platformi međusobno vrijeđaju, pljucaju, ponižavaju i ogoljavaju u najružnijem pogledu. U kontaminiranom području, u kojem boravi nebrojeno ljudi, nitko se ne osjeća dobro. Zauzimanje strana u dvobojima, trobojima ili višebojima mi je gotovo ponižavajuće.
Zato, mir s vama blogoljupci. U vlastitom domu radite šta god hoćete, želite, možete. U zajedničkim prostorijama bonton je nužnost.
I svima, bez izuzetka, ostavljam pozdrav.
Gandijevskim stilom mira------ok je to, ali treba shvatiti, da ova ili bilo koja platforma ima ŽIVE ljude čija se mišljenja ne podudaraju , ne izgovaraju se nego napišu , samo TO napisano je s oštricom na koju se reagira.
Ako te moj tekst motivirao za ovako miroljubivo stajalište onda shvati, da ZMIJA nisam, a da FREŠA nijr izlegla KRAVA nego rodila majka kao i sve nas ostale, šutljive, benevolentne, mirne u "gabaritima" poput tebe, ili ovakve direktne, kao što sam ja.Donabellina • 17.01.2024. u 08:35
Draga morska, ima li igdje zajednički prostor u kojem su svi iste blage naravi. Teško ili zapravo nema. No ljudi su zaboravili da kada bi se držali kako njihovo pravo prestaje tamo gdje počinje tuđe, bio bi život po mjeri. Kao u stvarnom životu grupiramo se po sličnim interesima jer nije moguće (osim ponekim svecima) voljeti baš svakoga. Svađa je ispoljavljanje moći bez argumenata o temi. I kao što kažeš bonton, ali i na vrlo uglađen način može se vrijeđati. Život je stvarno mnogostruko kompluciraniji nego ga je Bog zamislio davši čovjeku slobodan izbor.
Šaljem pozdrav iz hladne metropole.Demetra • 17.01.2024. u 08:43
stoput sam vidio da je bolje zabijati glavu u pijesak nego bacati pijesak u tuđe oči :)
ti si jedna dobra duša; to čovjek shvati čitajući prve rečenice tvojih postova; nije na nama da druge prosuđujemo, pa su ove moje rečenice zapravo suvišne, ali eto - velim - iz tvojih se psotova sigurno može učiti kakav treba biti
a ovo sa brokvama i drvom, predivna priča nad kojom se zaista treba zamisliti i iz nje učiti, hvala na njoj kao i na mnogim ranijima :)j. • 17.01.2024. u 08:56
draga, ja vjerujem da u srcu svakog čovjeka postoji zrno dobrote, samo neki zaborave gledati srcem,u naletu bijesa mu ne dozvole disanje...
ne zavole dan u kojem se bude... svi mi poneka imamo napade bijesa
i svatko se ispuše drugačije... moj moto je prespavaj...Dinaja • 17.01.2024. u 09:21
post s dubokom porukom:
ostani takva kakva jesi ...
ostajem takva kakva jesam...
svako ti dobro iz mog malog mista:-)agava • 17.01.2024. u 09:41
Bravo..
Euro • 17.01.2024. u 11:14
Dvoje iskusnih blogera koje poštujem, ti i Blumi, isti apel. Poučna uvodna priča. Nastojim komentirati samo one s kojima mislim da se može komunicirati. Kod valjda najmlađe od nas Galaksije smo svi komentirali oko muzike, čini mi se čak da 95 posto nas preostalih blogera sluša glazbu koja se ne može svrstati u šund, ma kako odvratnih karaktera bili. Ipak ovaj blog servis je od početka privlačio konflikte osobe, vrlo često uz podrške tadašnjih urednika. Kontaminirast prostora se uvijek održava na zavidnom nivou, problem je da za one koji žele pisati ne postoji drugi medij, za fotografije se ispucamo na fejsu i instagramu, moje ovdje brzo preuzmu "virusi". U komentarima ako me nešto baš smeta mi se čini da zadnje vrijeme prilično uspješno provodim autocenzuru.
NF • 17.01.2024. u 14:51
"U zajedničkim prostorijama bonton je nužnost."
Tvoj post treba biti priručnik na blogu. Umorna sam od
svađalica, a očigledno si i ti.Lastavica • 17.01.2024. u 15:59
Da, tako bi trebalo biti. Treba se zapitati zašto nije tako. Bila sam veliki mirotvorac, ali se ispostavilo da nije dovoljno da sam to samo ja....Pa sada uvijek odgovorim. I te kako! i uvijek ću. Ne dozvoljavam više gaženje. Ljubim!
luki2 • 17.01.2024. u 19:10
Masu Si famozna i točka!
sewen • 17.01.2024. u 19:28
Od svađe i vrijeđanja nikad dobro. Čornobylj je bio gadan i nije bio samo lokalan.
gogoo • 17.01.2024. u 20:06
Post ti je primjenljiv u životu i na ovom prostoru.
Nisam savršena, daleeeeko od toga, ali volim mir pod cijenu svoga
nemira. Kad bismo odgovarali na svaku i prikrivenu provokaciju
izgubili bismo svoj mir, a "protivniku" to sigurno neće doći do glave.
Jedino što sam naučila u ovo godina je da nikoga ne možemo mijenjati,
ali, okrenuti se sebi sigurno da, komu pravo, komu krivo. Nikomu zlo
ne činim i ne želim, što drugo treba?nema garancije • 17.01.2024. u 20:19
Znam neke ljude kojima je glavni cilj se s nekim posvađati.
viatrix • 17.01.2024. u 21:00
Mislim da ne treba davati pažnju. Samo ignor. :) Izrekli smo milijun puta pa ne vrijedi i nikad ne bude. Svi samo vide ispred tuđih vrata, svoje konjske vizire ne skidaju. Najgore kad se nađu dvije krajnosti, a svaka viče da je u pravu. :)
Galaksija • 17.01.2024. u 23:12
Ono što sam doista na blogu shvatila, jest da oni koji se svađaju i prepucavaju, moraju imati neke zajedničke poveznice. Tako je ovdje, tako je i u našem okruženju.
E, to ti je meni nit vodilja! Kad mi netko zbilja ide na živce, uvijek se zapitam zašto i koji je moj triger taknut i postoji li neka poveznica s tom osobom.
Lijepa priča zbilja s ožiljcima u ogradi.Sarah • 18.01.2024. u 00:00
@AnnaBonni....pobogu, Ane, čime sam ja zaslužila ovakav komentar....jesam li ja od 2018./ od kada sam na blogu/, ikada ičim povrijedila ikoga...zašto misliš da JA trebam shvatit da ti nisi zmija, a Fresh okot...nemoj ovakvim komentarom od prijatelja radit neprijatelja jer je to posve bespotrebno...ne možeš mi pripisivat nešto šta sa mnom blage veze nema, nešto šta drugi pišu, a ja upravo ovim postom ne podržavam...ni takve, ni tome slične verbalne izričaje.....gotovo se naježim kad ti komentar iznova pročitam:-((((
A gandijevski stil je moja formula...od takvih elemenata sam sazdana, jednako kao šta postoje sangvinici, kolerici, flegmatici i melankolici....nije valjda to moj krimen?
@Demetra,
@ j.
@Dinaja
@agava 505
@Euro
@NF
@Lastavica
@luki2
@sewen
@gogoo
@nema garancije
@Viatrix
@Galaksija
@Sarah
....hvala vam na komentarima i virtualnom druženju:-)morska iz dubina • 18.01.2024. u 07:54
Eh da, zanimljiv post, a komentari još i više, a osobito tvoj odgovor na njih. Samo ću reći da sam neke komentare pročitao više puta. Prije svih tu su moj omiljeni @NF i svima dragi @J...vjetar. I @AnnaBonni sam pročitao više puta, uglavnom zato što si je ti tako oštro izdvojila od svih ostalih. Vrlo, vrlo zanimljivo, s naglaskom na sve ono između redaka.
Blumi • 18.01.2024. u 11:41
Besmisleno je vređati ljude, niti ima, niti nema koristi od toga.
Bar na blogu je lako zaobići one koji nam se iz bilo kog razloga ne dopadaju.
U reali je malo teže, ali isto tako funkcioniše...mecabg • 18.01.2024. u 17:19
@Blumi
@mecabg
.....hvala vam šta se družimo:-)morska iz dubina • 19.01.2024. u 20:04
