ORSAT MILJENIĆ je ministar pravosuđa RH. Možda bi bolje prošel ubosni.
Isti gospodin je provalio nekidan u dnevniku NoveTV, između ostalog, da se predmeti vlečeju po sudu dugi niz godina jer se masa ročišta odgađa radi odsutnosti zapisničara.

Gospodin orsat miljenić ili nema pojma o unutarnjem funkcioniranju sudova u RH ili namjerno laže a čemu razlog ne naslućujem.

U svako doba dana, a dan ima 24 sata, bar u Zagrebu, je svaki zapisničar zamjenjiv drugim zapisničarom i nema da ne uskoči na zamjenu na ročište, makar i u suzama, bolestan, sraćkav, menstrualan (uglavnom su, naravno, zapisničarke) dapače i popišan, a što se ne jednom dogodilo, iz nekih sad nevažnih razloga. Tretman zapisničara od strane sudaca je druga priča, a koja proizlazi iz gornjeg teksta, svodi se (čast sve rjeđim iznimkama) na tretman smeća teže vrste, smrdljivog i trulog, nekorisnog i za kompost, nevrijednog ni običnog pozdrava pri neželjenom susretu.

Odgovorno tvrdim pod moralnom i materijalnom odgovornošću da NIJE istina da se ročišta ne održavaju RADI ODSUTNOSTI ZAPISNIČARA VEĆ ISKLJUČIVO RADI ODSUTNOSTI SUCA (bolesti suca ili djelovanja suca na drugom sudu; Čitaj: skijanja, ljetovanja, zaljubljenosti i/ili dobrog provoda, veselice, derneka, tuluma, tarapane ili posljedica navedenog, radi nečijeg vjenčanja, krstitki i sl.); odnosno odsutnosti suca koji si nije našel zamjenu, u što neću dirati jer ovom nebu kraja. Svako je zamjenjiv!
Opet naglašavam: postoje iznimke, takve iznimke da ne znaš kaj bi rekel, ima divnih ljudi kao i svuda; kao što se objektivno sudac može naglo razboliti ili geknuti i fakat nemre doći na ročište.

Kolegica je demanti o neodržavanju ročišta radi odsutnosti zapisničara poslala na Novu TV kojoj se živo jebe za iznošenje neistine, al bu se sigurno javili da su Lepom našli i jednu minijaturu od Salvadora Dalija. A široke narodne mase će hračkati po zapisničarima koji će uskoro biti krivi i za nepovoljne odluke sudaca nekom pojedincu.

Lepo ak je sad iz ovog neko nekaj razmel.

Sram me je kaj sam Hrvatica!

Ne znam čije je ovo remek djelo ali pozdravljam s punim poštovanjem i divljenjem. Da ne bude niti slučajno da sam ovo ukrala, stiglo danas emajlom.
Dakle nije mojih misli djelo ali sam se smijala suzdržano i u prekidima a do suza: jer oni kojima sam bila okružena ne doživljavaju humor kao jedan Blizanac (kojem uvijek zgori ručak, koji redovno zaboravlja mobitel, vraća se da vidi jel zgašen plin, a karticu od tekućeg stavlja na mjesto DA SAD SIGURNO ZNA DI JE i za 20 minuta nema pojma di je. Kartica, ne Blizanac). Ako je čak s nečijeg bloga još se i ispričavam, al ovak nekaj se može ponoviti svaki dan prije svakog obroka, nađite se ljudi i ne lažite si.


:::::::::::::::::::::::: izvolte u biblioteci:


Kako bi izgledalo da 12 ljudi razlicitih znakova zivi zajedno...

6h: Djevica ustaje i prije tuširanja briše kupaonu. Nakon pranja zuba, četkicu stavlja u sterilnu vrečicu i ostavlja je na posebno mjesto, daleko od ostalih četkica. 6h 15min: Jarac ustaje i isključuje bojler, istekao je termin za jeftinu struju. 6h 20min: Vodenjak odlazi na jutarnji jogging. 6h 30min: Vaga i Lav se pred ogledalom otimaju za hidratantnu kremu i gel za kosu. 6h 40min: Bik doručkuje Nutellu jušnom žlicom. 6h 45min: Strijelac ustaje i ponovo uključuje bojler. 7h: Rak radi sendviče, Djevica cijedi svježe voćne sokove. Blizanac je još u krevetu, s mobitela provjerava e-mail, Facebook, Twitter i Instagram. 7h 5min: Škorpija razvaljuje vrata od kupaone – Vaga izlazi smrtno uvrijeđena s neseserom u rukama. 7h 10min: Ovan ustaje i uključuje štopericu. 7h 11min 45sec: Ovan istuširan, odjeven, obuven, maše sa stepenica. Isključuje štopericu. 7h 15min: Bik žlicom struže po tegli. Nema više Nutelle. 7h 20min: Vaga i Lav opet imaju okršaj pred ogledalom, posljednja provjera izgleda i divljenja samima sebi pred odlazak. 7h 30min: Vodenjak se tušira hladnom vodom, Jarac je opet isključio bojler. 7h 40min: Svi odlaze. 7h 45min: Blizanac se vraća, zaboravio jedan od 3 mobitela. 7h 50min: Blizanac se opet vraća, zaboravio je novčanik. 8h: Riba se budi i shvaća da su je zaključali u stanu.

Na Dolcu kupujem piceke tam levo gore, bum sutra pogledala kak se zoveju, majka ih zvala.

Nisam često tam al su me svi zapamtili kolko god ih ima, a: jer su me jedamput debelo prevarili, vratila se ja i dobila nofce, neš majci; onda su mi drugiput sačuvalil piceka kog sam platila a nisam zela i bili su jako sretni i puno smo se šalili; a treći put sam pitala jel bi neko mogel ta jetrica koja su sa srčekima, kaj znam da ide skup, tak se to tranćira, mogla biti bez žuči. Žena je bila neugodna do boli, da ko bi to čistil. Reko gospođo ja bum vam počistila sva jetrica koja dobijete, al bute mi dali kilu jetrica od tih 10 kila! Da ne. Reko glečte ja znam maknut žuč al neko ne zna a ak se razlije, pa-pa draga. Nije to ni kaj ste na vagi profitirali, jednostavno nije fora! Onda je tam još kokodakala da to strojevi rade koji to nemreju kontrolirati, pa reko neko kontrolira, uglavnom trabunjanje. Mesto da se ispriča, majko moja kak je to teško u Hrvackoj!

Mislim nemreš mi to prodavati. Bilo je samo tada, znam da je gazda čul, suhi, skrival se iza stupa. Trebala sam to ići prijaviti, znam, al još stignem za nekaj drugo. Nije se ponovilo. Al baš ni ne znam di prijavit.

Dakle, tak je to nekak prošlo, al bi to čovek trebal prepoznati kao – opomenu.

Danas idem opet po jetrica, nema se love, to je jeftino, pa još i manju količinu kupim, a napravim paštetu i jede se. Dođem, jedna puca praf onak domača obla s očima malo preveč blizu hoče reči dobro jutro, kad joj je došlo i kihne onak, zdrapa šmrklje u oba dlana. Šefica do nje, niš. Ja glupača velim molim pol kile jetrica, ona je kao u nekaj ruke obrisala al onak, da krpicu nije ni digla s pulta, onda mi je golim tim istim rukama odvagnula pol kile jetrica, zamotala, ok, uzela istim rukama nofce i vratila kusur i doviđenja fala.

Došla sam do one tri štenge na dole kad sam se sabrala: mislim si pa jesam ja normalna?! Jel da se sad vraćam i velim čujte nemate rukavice, al ja sam tek sad shvatila??? 20 vas radi tam (bilo je rano pa su bile samo dve), istim i to pohračkanim rukama i novce i hračke i meso mislim, haloooo, bar da za tu jetricu ima neku lopatu plastičnu varamtebože. Vratite mi nofce. Nećete, ne morate, evo vam jetrica, batesova, moja Sanja bi im to zafikarila u tintaru, ili bar u zid, a ja uvijek ko zadnja pizda al uvijek sve na finjaka!

(Ovak sve skup nam dolaze i prodaju nam se skup i muda i bubrezi, nešto creva i neprobavljive kože koja nije bila ni za cipele, pofarbano smeđe ili crveno da bi meso zgledao friško, ispod čekića - da se lepo izrazim.
Al ipak, nemoj pred menom hračkati na to, make my day. Veli se: kaj ne znaš, ne boli. Jeltako, takoje.)

Svjesna sam kak meso dolazi i kak se zmuči dok dođe do nas, kupaca, uvjete ne želim znati. Al daj mi bar pokaži da su te naučili osnovama higijene, kaj te cure ne bi trebale imati položen higijenski minimum? Malčice bontona. Znam, nema TBC i dječje gliste a vjerojatno ni trakavicu...

Al - mislim fakat sam glupa, to je sad doma u frižideru, ne kaj ja to nebum pojela nego tamo više nikad nebum kupila ni piceka pa da je i stvarno jutros bežal po dvorišču – a takvog uvijek tražim da mi daju pa su me i tak zapamtili.

Za razliku od mesnice s konjskim mesom dole u prizemlju di rade Dubravko i Sanja, trančiraju, ima se rukavice, mislim samo kaj nemaju na ustima krpu. Dugo sam kupovala kod njih, ali mi je apsolutno preskupo postalo, čak i tu džigericos od piceka kupujem na katu jer je dole pri glavnom ulazu dvostruko skuplja. Mislim fakat, ono bljak, fuj, jebem ja državu i ljude pokenjane, tak nije ni u Kini ono na placu na cesti, baš mi je zgadila dan ono na najjače.

Razmišljam da to prijavim, ali hvala mojoj naravi, mislim si – pa nije lepo od mene. A ona možda više nebu kihala tak masno. A možda i krava jaje znesla.

Oznake: Dolac u Zagrebu

Kupim na Staru godinu novinice 24 sata, odma pohitam van Milu i nešto ili nešto i/ili nešto i mislim nebu danas kontrolice u trambajčeku. Ipak je to neki datum, kak da ne, hop, dobro jutro veli on meni a ja se skoro rasplakala, taman sam našla poziciju za čitanje vijesti koje već sve znam. A nema raje u tramvaju, za 1 promil manje penzića a školarci niš. Neugodnjak, tim više kaj još imam (valjda) za jednu vožnju, reko glečte bila sam dežurna celu noć, smije se on veli to ne valja i štanca onu glupu karticu i ide dalje sa smehom, dobro jutro kontrola karata. Žena do mene, joj dežurate, vite mi smo u godinama, ne bi trebalo, mislim ja sam u tramvaju, koje godine...

Na poslu udarnički, nenadano i ono - prljava igra, šefica me ljubi ko preklanjski svekrvin leš, ajmo, to tak da mi se do kraja zgadi. Mislim udarnički onak na najjače. Ništa gablec, ništa najavit dete doktoru, ne moraš ni na zahod, nisi kavu popila, ma radi.

Vraćam se doma prebita i s obećanjem da prek 1. 1. niko nebu napravil ono kaj je ostalo, a možda još kaj dođe i da u 8 kad dođem ništa kava, mogu odmah nastupiti dalje delat, mislim superiška. Mislim nacrtaj si to da nebu kave i izvješća kak sam bila u krevetu (sama) u hladnoj sobi i pjevala s televizorom, jedinstveni doček, tak valjda nije niko. I nemrem reći dobila sam dva sms-a oko pol 1. Ostariš, ne vole te više, nema ko kad je već sve pokrepalo.

Stanem blizu doma kod trafike, popričat sa Senkom trafikanticom, moramo opet na kavu, sjajna ženska. Kad dolazi starija gospođa, stiska u ruki 5 kuna i veli Senki - kaj, nemate više 24sata? Veli Senka, nemamo, žal mi je, rasprodali smo. Isuse, kaj bum sad, veli gospođa, zbunjeno stoji i kaj, niš. Reko gospođo, ak vam se ne gadi, i vadim svoje zgužvane novinice, uzmite moje. Žena me gleda, polako uzima novine i daje mi 5 kuna. Reko gospođo kaj vam je, zemite novine. Al da to košta. Reko dajte, koštalo je ujutro, ja sam već platila, zemite samo nema onih priloga. Žena mi opet gura nofce, reko gospođo, dajte, nebumo se svađali, zemite te novine, ja ih inače u tramvaju ostavim tak i tak.

(Raja inače zuji jel buš ostavil novine, neki se zalete još dok ih stavljam sastrane i stavljam očale, štedi se, nemaju svi ko Diodato Calmeta i Milanović.)

Žena me gleda, da kaj toga još ima, reko čega, kaj, starih novina, ima. Da takvih ljudi, veli, reko pa nebum švercala sa starim novinama. Joj da puno fala (ona meni). Joj reko nema na čemu (ja njoj). Joj da opet puno puno fala, ona meni, reko - ma dajte. Joj da zbiljam nije misla da tak nekaj postoji. Onda sam ja prešla na njenu stranu pa sam rekla da ja nisam misla da postoji da se neko tak veseli kaj je dobil stare novine. Malo joj je trebalo da pokopča, da mi dal bog zdravlja i sreće, kak je počelo - neće, reko fala i vama i ode ona polahko, nosi te jadne novine, malo zbunjola i to.

Senka i ja se gledamo, ona se kesi od uha do uha ko i obično, reko idem doma jer ak počnem pričati, veli ona - odi, odi, bolje za mene, a i tak bumo sve prepričale, al bar bumo sedile u bircu.

Fakat je nekad potrebno imati stare novine da bi nekog usrećil. Kaj sad bi trebalo slijediti: U šugavoj 2014. koja je upravo nastupila svima želim hrpe starih novina...