Zgodno je kad neki bračni par ima dete. Ajd to je kakti normalna pojava. Pa ono, dete već u pubertetu i - hop – žena najedamput opet trudna, ničim izazvana, e, čuuuudo jedno, eeee, ma to mislim odma treba u novine, naslovnu stranicu. Pa vidi naslova:

HOP, ŽENA TRUDNA – SENZACIJA U GLAVNOM GRADU RWATZKE, ČITAJTE U NEDJELJNOM JUTARNJEM, SAMO DANAS U VAŠEM GRADU!!!!!!!

Trudnoća se uglavnom događa ženama. U časovima dokolice.

A ženama se potom događaju i deca.

Ne planiraš recimo više djece, hop, trudna. Žena.

Pa ju svi pitaju: Pa kak to? (Ko fol ne znaju, misle našli klinju u kupusu, eventualno i kiselom kupusu, šta kiselom, u turšiji! Ili ono - donesla roda, i te finte, to više ne puše ni friškorođena deca.)
- fakat, kako to da je žena trudna???

Onda pitaš, jelte, uglavnom ženu, a žena veli – dogodilo se. (Koji se klinac dogodil, kaj, roda se napila pa došla hik – čestitam, hik, postali ste – hik majka – ko u crtiću). Ili su zaboravili – šta??? (kak je govorila moja bivša prijateljica – Ko se jebe, taj najebe), šta se dogodilo u krevetu, to su zaboravili!
- fakat, kako to da se dogodilo???

Ili: Desilo se. Pa je, to je već narodno – Desilo se curi dite. Al ovo udana žena, kaj ti je, u crkvi brate, pravo udana, ono, i – op, desilo se dete.
- fakat, kako se to desilo???

Pobeglo im, veli jedna.
- fakat, majketi još i pobeglo, a još se nije ni rodilo, a pobježe!? E, neš ti, prst božji!!!! Prst, velim. Božji!

Omaklo se, reče nekidan jedna, al joj se omaklo da se klela kak nikad nebu rodila drugo i da mi je najveća glupost kaj imam dvoje (čekam da ovo friško dete malo zraste pa da ju pocetim kaj mi je jednom spustila, a neš braco, ne spuštaj mi za decu, imaš svoju, njima spuštaj finte, eeeeee, njima nemreš, a meni smiješ al nebuš više, a-aaaa!)
- fakat, kak se to dječica omaknu?

Dakle, definicija prosim lepo: Kaj su deca: Deca su omaklice, dogodilice, desilice, pobeglice, zaletilice, šta su deca, greške?

To je ak je tak, dobra je definicija. Zaustavi te neka svadljiva budala u nekom mračnom vuglecu u Zagrebu i pita – ko si ti!? A ti veliš – ja sam Desilica.
Normalni slijed događa je ovaj: Svađa neizbježna, a moš dobit i bokserom po njuški tak da te ta mama kojoj si se dogodil ili omanul, ne prepozna kad joj zacviliš na vratima, još te tresne s kuhačom kaj puštaš krv iz nosa na njenom nogobrisu pred vratima. Tresonogu, kak ono, a taj tresonog joj se kao nije desio, njega je drito išla kupiti. Smišljeno, s namjerom! U Na-mu, u Na-mu u Ilici, čovječe, 1964., jelte, onda su to bili dobri brisonogi, još traju, jer prave domaćice potroše jedno 40 – 50 ručnika godišnje da ga sačuvaju, omotaju nogotar s ručnikom, da, jedino ne znam čemu onda taj nogobris, al dobro, glavno da se nije omako, dogodio ili desio. Da fino uđeš dok si dijete, čist materi u stan, onoj istoj kojoj si se ti - dogodio.

Tak se, pazi sad, isto može desiti i treće dijete, pa i četvrto, ima tu jedna Sinjanka njoj se prvo dijete desilo. Pa se zbog desiloga - udala. Pa se posvadila s mužem pa dok su se pomiririvavali, napravili drugo. E kud je drugo, kaj ne bi i treće. Jedno, kak je govoril prof. Kuštrak: Seka, jedno za nasledit tebe, jedno onog tvog mulca (bivšeg – za njega definitivno znam da je nastal nekim brzopoteznim seksom, jer bivša svekrva ni ne zna ko mu je otac; jebiga, bio je mrak!), a jedno za Hrvacku. Valjda zato nisam dozvolila da mi se treće desi, drugo sam i tak, već prek volje i radila s bivšim, nikak se nije htelo zaljepit. E al za Hrvacku ništa, dopizdilo mi svako malo nekom nasljedika rađat.

E tako i moja komšinica iz Sinja onda valjda misli, muž i žena, svak dvije ruke, ajde i četvrto, svako po jedno dijete za svaku ruku. Pa ostalo puno robice od dece koja se dešavaju, pa ajd peto, da se robica ne baci. A čuj, dok je furuna vruća, što ne bi i šest, kad te neko pita kolko imaš djece, a ti veliš – pol tuceta. Čisto zgodno. Šteta brate ne imat tolko dece: puno se dobilo od kumova, pa karitasa, pa puno dječjeg doplatka, a staž ide, dva puta po tri godine, pa ko zna kolko godine za njih šest, eno prvi krenuo u školu, mašala. Kad rodi 12-o, ode žena u zasluženu mirovinu. Eno ga, krenuo prvi desilac u školu. Ma zvuči doduše malo seljački, ko - Desinec, al fino dijete, rumeno, zbiljam praf zdravo dete.

Ma neka fino je to sve i hercig i pomalo šik jer oba roditelja rade, al vele 7 je sretan broj pa se eto omaklo i sedmo, bok mu daj zdravlja i majka božja penez. Al još je u buši. Ako bude sreće, bit će blizanci, ljudi vježbali, sove pardon rode su u formi, kupus rađa, enoga posle Uskrsa kila kupusa na jebenom Dolcu 20 kn, Sanja i ja opale u nesvest skoro. Kolko će koštati podizanje te djece koju nađu u tak skupom zelju?!

Sve ja to razumijem. Meni se nakon godinu i pol dana desilo moje prvo dijete, reko bivši da sam to namjerno napravila. Sposobna sam ja žena, sama sebi napravila dete, batesova, omako mi se eksperiment?

E sad ti Kinezi. Oni ko prvo, računaju starost od začeća. Mislim ne starost, prvo mladost, onda starost. Da. I oni imaju pravo ako naruče dete, ne znam kako oni naručuju djecu, valjda preko kataloga, oni nisu bogati ko hrvati da mogu preko interneta. E i oni se oko toga muče, pa ako je naručeno slučajno žensko, novije smiju imati još jedno, a ak je i to žensko, ne znam, to je onda interplanetarni problem. Ili se Anđa Veselić dogovorila da bu ona usvojila bar ono novo.

Tako da se dete dogodi, eto, znači da smo mi svi – događaj. Ivent.

Kažu neki - aaaajme, koji događaj – rodilo se dijete. Nije to tak. Događaj je dijete, ne to što se rodilo. To – kaj se dete rodilo, to se zove novi trošak za Ministarstvo zdravstva, novije – zdravlja, a koje bumo izgubili u masi već nehrvackih riječi, pa - počnimo s učenjem kineskoga, prosim lepo. Možda saznamo šta su zapravo djeca. Kineza je puno puno više od nas, bit će da netko zna.