U osnovnjaku sam imala 5 iz povijesti jer sam i ostalo imala 5.
Osim biologije. Koju apsolutno nikad nisam učila, bilo je normalno da se to ne uči jer je profa bila boginja svih vremena najveća, neko kog smo svi obožavali i sad kad je sretnem (ja sam stara, ona je vjerojatno prastara, ali ima iste džozle ko u osnovnjaku i maaalo se pogrbila, nomina sunt zbiljam odiosa, ali ona je od sviju obožavana Nada Beroš, zna ju celo Trnsko, tam di stanuje).

U gimnazijii: Martinčićka (proda iz povijesti): Isuse, Smithova, moraš odgovarati, unaprijed mi je zlo. Ajde, osvajanja Aleksandra Velikog.

Počnem ja, znam da znam.

Smitova, veze nemaš, ovu jedinicu buš ispravljala do kraja godine!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! Dobro. Ja ne razmem, lepo te pitam kaj znaš, a ti ni to ne znaš!!!!

Idući sat Martinčićka, stvarno normalna žena, veli:
Smithova, odi odgovarat, na čemu si dobila kulju, ajde, O Bože.

Velim – Aleksandar Veliki. I počnem – pokušam pričat.

Martinčićka: Smithova, odi na mesto, nemrem te slušat, odi da te ne vidim! (A ja sedim u prvoj klupi da kaj pohvatam od povijesti, ništa!) Ma ti nemreš dve rečenice složit, zlo mi je od tebe, predajem 25 godina, ovak mi još niko nije pričal o Aleksandru!!!
/žena u očaju drži čelo i piše kulju velku ko kuća, a ja patim, meša mi se Aleksandar Veliki i Aleksandar Makedonski, nikak da si razjasnim ko je koji/.

Na svakom satu smo pikali Darka Tironija nek se javi za odgovaranje. On se srdil, veli nisam niš učil, kaj me terate, kaj vam je, ma daj, pusti me (e, nema šanse, javljaš se!)
Veli Martinčićka, znam, javil bu se Tironi, kaj Smithova, ne bi se ti javila!? Ajde, Tironi, jooooj, više ti nemam kam petice pisati.

E ljudi moji, sjećam se ko od jučer, on - treća klupa do prozora, današnji muzej Mimara, vruće, kasno proljeće.

Na kraju mi je od jada dala dva, mene su ko solidnog učenika nekam poslali, na neku šugavu ispomoć, ne znam više - a ona je rekla pred razredom: Prenesite Smithovoj kad se vrati: Ja znam da ona uči i da zna. I da zna bar za trojku, al ove jedinice, nemrem joj dati više od dva, žal mi je.

I bi to meni preneseno.

Na faksu – Osnove prava (bila sam upisala ekonomiju, iz čiste lenosti). Pita me profa i ja odgovaram, ona se lovi za glavu – kolegice, vidim da znate, vidim da ste učili, ali NAČIN NA KOJI VI TO IZLAŽETE, (Isuse) nisam ovak nekaj čula u životu, jeste li zadovoljni s trojkom?

Ja cvatem, mislim si – daj mi stara (ja 19, ona 35, matora žena) daj mi duju i idem doma.

Kad sam radila u hotelu, tam zbiljam svega saznaš i spoznaš, dolazi jedna Zagrepčanka koju sam pitala – dobro ko je bil Aleksandar Makedonski, a ko Aleksandar Veliki, su si bili kaj u rodu, mrzim povijest, a i ona mene.

Veli žena – to je ista faca.

Zemljo otvori se.

Poručujem jednom krasnom tati i krasnoj mami – dete neće učiti matišu, nek ima dva, on voli povijest, dijete vam je genijalnoooooooooooo!!!!

A moje dete je dete s poteškoćama u razvoju, normalno kad mu je tata psihopat a mama idiot.