U ravnim zagradama je kratko /ili dugo/ pojašnjenje kompliciranog teksta.

Posle pljuskanja vodom i pranja zubi odo u kuh'nju našopat se tabletama za tlak, ne bih li i danas preživjela. Kad, na stolu presmešna kartolina, mama ptica u gnjezdu čuva dva ptića od kojih jedan još ima komad ljuske od jajeta na glavi. Pa ispod piše Volim te, mama! Reko to je neka zabuna, moja se deca ne setiju nježnosti usmjerene meni ni za novu godinu, a kad mi je ročkas onda pitaju – kaj te baš moram poljubiti, hm....? A?

Okrenem, piše PROFIL, reko to je preuredno napisano, aha, skužim to je firma.

Pa piše 13. 5. 2012., reko viš to bi moglo biti danas. Danas je rođendan jednoj Mirjani Lekić, jednoj od mojih bivših prijateljica, koju sam strašno volila i koja je isto ko sve prijateljice, bez riječi nestala iz mog života. Budući žena beše Beograđanka, mogla je bre do rata da pričeka, da nas rat rastavi, no daleko joj lepa kuća, mašala.
Al eto, sjetim se, kaj mogu.

Onda ide ovak na toj kartici na stolu:

Dragoj majci

koja fino kuha svima nama, tj. kad joj hrana ne zgori /a često zgori jer ja metnem kuhati i odem u sobu na komp, to je općepoznato široj javnosti/

i plaća mi putovanja u Tursku /pisac, tj. moja kćer studira turkologiju, hindi i sanskrt, pa malo japanski, ruski, flamanski, španjolski, talijanski, arapski, perzijski, staroperzijski, momentalno je turski u milosti a ima i jedan predivan momak tamo kojeg bih ja jako rado za zeta, a i on bi mene za punicu, al nikak da kćer nagovorimo da se uda za njega/

i kupi mi pljuge i seeeeeeeeeee /bolje da joj kupim neg da krade moje pljuge, e, da, kad je bila mala, svaka rečenica je završavala sa – i sve!, a što je onomad svučalo – s'eeeeeeee/

za Majčin dan, SVE najbolje želi Kiki (i Princeza isto).

Ovo u okrugloj zagradi je njen dodatak. Princeza je višegodišnji naziv za brata koji je gracilne građe, boji se sam obrijati (jer mu je to njegov bradati tata objasnil ko po život latentno - općeopasnu radnju), vjerojatno ni htel ustati u ponoć da se potpiše na karticu. Osim toga, tu i tam se na prevaru da poljubiti (dok jede ja ga cmoknem u glavu ak istom ne lamače) pa je sestra odlučila da bu joj brat ziher bil seksualno bar nešto dezorijentiran a da je osjetljiv ko Princeza na zrnu graška i bla bla. Naravno da pojma nemaju o čem se tu radi u toj priči, mada sam njega vodila na tu prectavu u Malu scenu.
Ali pod sestrinim utjecajem neće nositi niš kaj vuče na roza, crveno ma ni smeđe, jer je to pederski, jadno dete i sav je nesiguran a opet, sve što moram znati saznam potiho od nje, njoj se više povjeri takvoj gruboj, nego meni, no to je isto za shvatit.

Eto uglavnom sad znam kaj me čeka, moramo Kod džezve na kavu, koju bum jasno ja platila.

Pa svim majkama: Strpljivo mame, evo dočekala sam lepe godine, dugo sam već mama, da mi se čestita, kad počneš odraslu decu financirat, skuže da vreme već curi, i tak, velika je mogućnost da ti čestitaju Majčin dan. Ako je to danas, tu niš ne piše na kalendaru.

...”Toga jutra bili smo nestašni i pticama smo ukrali gitaru”....