Nakon opakih radnih akcija – pranja prozora u kuhinji, a što je nezamislivo nekom ko ga nije videl, sređujemo dojmove ćerce i ja:
Naime, taj kuhinja odnosno taj jadni prozor podnose dim od cigareta, malo veće količine, kuhanje, svakodnevno i višekratno, i isparušavanje veš mašne, cela kuhinja ak ima 7 kvadrata. Je trebalo bi ju i maljati svake godine dvaput, al tak agilni ipak nismo. Velim agilnI a ne agilnE, jer junioru to ne pada na mušku pamet. On od cele kuhinje vidi samo frižider. Iznutra.

Kad više nismo znale di nam je vanjska (potrgana, naravno, jer je montiranje platila zgrada od pričuve) roleta, odlučile smo oprati prozore. Već sam plaćanjem popravkih tih roletnih, iste višestruko isplatila!
A prale smo prozore s onim deterdžentom za pranje grilla, jer nije bilo doma sumporne kiseline. Obrliht koji se otvara 20 cm a širok je pa najmanje metar, a moraš, da bi ga opral izvana, ga spustiti na naslone od dva višlja stolca, mislim ko je to konstruiral da bog da mu cela hrvacka na glavu opala ko meni, al njemu s prozorom, živi idiotizam! A ima i jednostruki uski prozor, normalni, a jednostruki jer ga je junior razbil dok je bil mali, da ne duljim, ne znam ko bi mi to otfural s čim i gdi na popravak, ovo je naselje od 12.000 ljudi nemamo ni banku, ni poštu ni kemisku čistijonu, ni dom za starije i nemoćne, koja mrtva prozoropopravljačnica.
A imamo i razbijeno staklo na vratima. Koje smo oblijepili raznoraznim svačim tak da se ne raspadne. A i ne pere se, samo se dodaju posteri i naljepnice. Zabavno kod nas, nema tu. Opće, kod nas vlada jedna tak domaća atmosfera da - sad zamrljani oblok i razmazani deterdžent zgleda na staklu čist dekorativno i skroz neobično. A zavjesice bumo stavili sutra, to je već bilo naporno, pa mislim halo: triput sam se (na užas onog zločestog suseda u zgradi prek) u gaćama penjala na prozor da skroz operem okvir i isto potrganu roletnu, a ak mi opaki deterdžent kapne, bolje na moju kožu nego da mi uništi jedine hlače u koje još stanem. Lepa moja rwatzka standarda.

Tad bi ja nekaj slatkog, je, al nema više jafa keksih sa sniženja, uzimam Mueslije od princa, probam.
- Majketi, kćeri, velim, pa to je bez okusa, mirisa i boje!? Pa kak to onaj lapan opće oče jest!?
- Veli kćer - Je mama al to ti je fensi zdrava hrana. Jebem ja takvu zdravu hranu, kruha-masti-soli, to je zdrava hrana, kaj je ovo, žito narezano na kriškice!? Ni cveba, ni onih ozračenih E-nešto – lješnjakih nema!
- Ali mama ima nutra i čokolade.
- Je, velim, onakve kaj sam vam kupila 3 za 10 pa smo bacili, (šećer, mast i malo otrova, e ja obožavam čokoladu dapače i štujem je, al ono je bilo prestrašno, a i tu je u komadićima). Kaj je to, jebate, da zdrava hrana, to je hrana za ptice, fuj. E, znaš fakat to je i Sanja jednom rekla. E, onda su poslali jednu malu rođakinju pred kojom srditi to nazvali hranom za ptice, dakle da ipak kupi Muesli, a dete do dućana zaboravilo i reklo prodavačici kaj treba: Normalno, donesla curica doma ono kaj je zapamtila: Hranu za ptice.

U taj čas zove Sanja, reko baš te spominjemo i pričam o hrani za ptice.

Veli gle Seka, to je dete, al daj slušaj ovo: Izvješće iz bolnice: Stara nije operirana, al dobro je doktor rekel, to ni tak drastično, majka (koja je jedina) polako već sedi. Onak podboltana. Ali do nje ista takva jedna svađalica, u istom stanju ko i ova, malo samo privezane da ne opadnu. Pa se svađaju. Vređaju ovu drugu da je stara (isto su godište). Veli Glorija ovoj: Ti ideš u Vrapče, ti si luda. A ta druga Gloriji: Tebe su iz Vrapča tu i dopeljali i tam buju te vratili. Ma nemoj, ja idem u dom, da znaš, buš vidla, a tebe buju ak ne u Vrapče, onda u Marof otpeljali.

Onda su došli sin i snaha k toj drugoj, ajmo nek je Štefica. I Štefica po sinu da ko je on da on njoj dolazi, da ona oće da joj snaha dođe (snaha se ni ne trudi objasnit da joj nije kćer) i tak psuje žena sve uzduž i poprek, prigovara, grdi, špota kaj nije došel - netko - (ne zna se ko jer to više ni rodbina ne povezuje).

Veli Sanja, prodajem nekretninu u zao čas, al bar imam kam sa Glorijom, kak je ovim ljudima, imaju troje dementnih u isto vreme, love se za dom nema, očaj ljudski. (Lepo moje rwatzka.)

- E, viče Sanjina Glorija sinu od Štefe: E, ti, mali!?? E, mali!?? (Mali inače ima 50 i koju godinu) – čuj, jelda ja dobro zgledam, kaj ne, gleč, ova tu ( pokazuje na Sanju koja sedi do nje na stolcu) mi veli da sam suha, jelda ja opće nisam suha, jelda da sam ja komad, zajebava me prostača, jelda ja dobro zgledam!?? Ha? Čuješ, mali, e!?

Čovek valjda klima, veli Sanja, meni neugodnjak, dost mu je njegove stare, sad još i moja. Al Glorija ne odustaje, počne ga grditi da kaj joj češće ne dolazi (nema moja Glorija veze blage ko je kome kaj i ko je kome i zakaj došel). Čuj, veli ona Sanji: E, mama (svojoj kćeri!), jel bi mogle, e, ajmo tam van na hodnik zapalit.

- Mama, nesmeš pušit!

- Kaj kurac nesmem pušit, maloprije sam bila sa sobaricom (Glorija je povremeno u hotelu) pa smo si pričale na balkonu i pušile.
- Mama, slomila si nogu, nemreš se ni ustati.

Glorija mijenja objekt pažnje, viče Štefi:
- Čuj, stara, a ti buš najebala, znaš, ova tu (pokazuje Sanju) ti je moja rođakinja (pa je, istina) i ona ti ima Veru Perić (to je neka iz neke Kadrovske iz neke firme iz 1970 i neke godine) koja bu njoj naštimala penziju i ona bu se k meni doselila u Draškovićevu (prapovijest, stan di se Sanja rodila) i lepo bu me bedinala, a ti buš najebala.

- Coprnica stara, viče Štefa, vrak ti se matere najeblal... Ti si sigurno fačuk!
- Kaaaj, viče Glorija, očeš da ti se sad ustanem i jednu zalepim!!! (da ponovim da obadve imaju neoperabljivu potrganu nogu, svaka svoju)

Sanja veli – Seka, u zemlju da mi je propast. Onda ti stara najedamput veli:
- A gdi je onaj mladi doktor????
“Mladi doktor”, snimila Sanja, je medicinski brat koji je dobro pri živcima i razgovara s posjetiteljima, tješi ih u njihovom jadu kolko može; veli Sanja, zbog takvih bum postala vjernik. Mlad, zgodaaan, strpljiv, nasmijan, priča kak on tu ko u kazalištu, veli kolegice su već izluđene il na apaurinima, a meni vam je ovo ko Muppet show. Kad se počneju preveč bacati, onda ja pitam doktora kolko se to smije zdroksati i tak se onda one smiriju, još si i popričaju suvislo – kolko se može – kak je bilo u mladosti, kak je prije bilo bolje, al to vam sve kratko traje. A vaša mama i ova gospođa, to je posebna kombinacija, al vjerujte: ima i gorih.

- Čujte, pita Sanja, a vidim stara mi ima boju, dobro zgleda, očito je jela.

- Kaj, veli mladac, čujte, znate si mamu nemam kaj ulepšavat, gospođa mama je rad imala muško društvo, kaj ne (ne opće pa kaj bi). Kad sam u smjeni uvijek ju ja hranim. Ja vam njoj dođem mrtav ozbiljan (priča to i pucketa od smeha) i velim: gospođa Glorija, ovakva jedna feš žena ko vi, to se odma vidi da ste vi jedna fina ženska, al nemojte se šaliti, ja bum vas hranil al imate sve pojesti, uredno, ste čuli! Nemam ja vremena tu celi dan samo za vas, glečte, sve ostale sestre hraniju!
I tak žena sve pojede, uredno, ne pljucka, niš, ma sve pet!

- Veli Sanja, to ti sad pričam jer me svu zasrala s hranom, normalno da ju ja hranim kad sam tu, popljuvala me onak znaš ko bebe kad nećeju špinat, hahahah, joj Seka, da me vidiš, dobro da sam si vestu donesla, zgledam kaj da sam u kocu bila pajceke hranit, a ne nemoću milu (na to se uvijek razvalimo) staricu.

Priča Sanja, sad već iz tramvaja:
- I tak ja njoj: Veli Sanja mami – Mama idem ja, slušaj me, sve je organizirano, sutra te peljamo u dom.

- Čuj, nemoj me u Vrapče metnuti, ja bum ti otam pobegla i onda bum sve Babokici rekla (to je radio Mileva naglašenog talenta, samo ne znam kak bi ju ova obavijestila jer se više ne zna ni mobitelom služiti). Ja joj odma javim ak me metneš u Vrapče!

- Ma nebuš, mama, slomila si kuk, došla bu sanitetska kola po tebe, sve bu dobro, sve sam ti već pripremila i oprala i speglala, kupila sam ti 5 (laže, 7!) novih pidžamih, sve je čisto buš vidla, dom je prva liga (nije Sanja prodala stan da jedinu majku stavi u ubožnicu, dom je lepi a i lepo košta, više od mamine penzije i Sanjine plaće skup).

- Čuj ti se meni zapravo opće ne dopadaš, znaš!!!! - veli najedampu Sanjina majka svojoj kćeri jedinici kojoj je stoput u životu rekla da joj pas mater i da ju opće ni trebala roditi!
- I pazi samo, ak buš zajebavala, bu ti moja Sanja već pokazala, znaš!? I odi, i bolje da ideš! Vrit hodi! Kaj mi opće dolaziš!

Velim Sanji na kraju: Je pa si bar mirno otišla, ajd sutra mi javi novi igrokaz s premještanjem jedne jedine majke u dom, da Sanja, budem, budem čim pospremim stol i vratim ptičju hranu na mjesto, budem odma /futur II./ sve na blog stavila. Tvoje je samo da dostavljaš nastavke. Kad sve završi spojili bumo to u knjigu i napravili besceler. Pusa. I pozdravi mamu, reci da ju pozdravlja Kraljica Elizabeta Druga, kaj ima važno otkud.