Nema niš za jesti!!!!!!!!!! Bila je nedjelja prije podne. Kaj smo mi tak siromašni? (Ne, imam 3 i pol milje plaću, Bivši ne plaća alimentaciju, ma o čem pričamo, pucam od love, ne znam kaj bi). Odem u kuhinju odma dojure morti ima kaj NOVOGA za krkati. Objašnjenje: Tvrde djeca: Dakle, nema niš za jesti. Odem na plac i pričam to jedoj pametnoj mladoj ženi. Okolo nas babe gledaju, napinju ušesa, oće čuti jer se ova celo vreme smješka. Velim, gle draga, u frižideru jaja (kokošja), mleko, vrhnje, šunka, putar, ona odurna salama sa povrćem (izbor djece), pa ima sira 4 vrste. Ima i tuna u povrću i bez, i srdela u povrću i bez. I nema niš za jesti. Rotkvice, kiseli krastavci, masline. Ti boga zrasla sam na Kneippovoj kavi i mleku s ostacima starog kruha, da se ne baci, a kao zdravo do boga. I zrasla i u visinu i u širinu. Babe se zgražaju. Ne kaj sam tak stara, zaboga, nego kaj nema niš za jesti, jadna moja deca, ne? Veli žena – normalno da nemaš niš za jesti. Izgladnjuješ si decu. Buju te tužili na plavi telefon, (nije važna boja, ali su mi već pretili da buju me prijavili zbog prehrane, da sva deca jedu džanki fud, a oni sve nekaj biranog i zdravog, bljak!). Opet se babe čudiju. Kad, veli ta mlada žena: kak ste glupe, valjda je jasno, nije bilo majoneze u frižideru! Ovo nije spam, ali Zvijezda majoneza u vrećici. Nikoja druga! U vrećici! Obična Zvijezda majoneza! To se zove hrana. Napravila sam pokus. Kad se sve uredno pokrkalo, kupila sam u Kerumu 4 vrećice te majoneze. Reakcija je bila: KONAČNO, BURAZ, GLE IMA PUN FRIŽIDER, OĆEŠ ŠKRAJAC OD KRUHA? (maksimalni izraz maksimalne ljubavi od silne sreće kaj se doma ima kaj za jesti. Da popizdiš od razonode). Kak se to brzo frižider ispraznil, studentica otvorila frižider, a u njemu na vratima tri (kokošja) jaja, dole flaša s maslinovim uljem. Slikala (mojim novim mobom kaj sam dobila za ročkas, ali njoj baš takav treba, meni dobra i Nokia 3310), da pokaže na faksu kak doma nema niš za jesti. Vratim se s posla (nosim hranu, to je svakom jasno), kad ono u frižideru samo ulje. Naja jaja. Velim, ljutim se, kak moš pojesti 3 jaja, kaj kopaš kanale?, boktenemarad, uvijek zadnje jaje (kokošje) mora ostati, za pofezne ili tak. Veli ona meni, trepče okicama: Je, veli, mama, ja nisam mogla ostaviti jedno jajčeko da bude samo u frižideru, osamljeno.

Skuham jedan dan maneštru. To sam naučila na moru od primorske žene, prave pravcijate, mrak. Sve šifre uključene, znam di bum kupila povrćke, meso, sve. I sva ponosna serviram stol, ono, ulje od muoslin, ma velim, kmica! Objasnim kak je danas maneštra, minestrone, kao, i to, kak je to bla bla bla. Ko da su se dogovorili; uglas: JA TO NE BUM JEL/A, TO ZGLEDA KAJ NAPOJ. E, ne, nisam poludila, za malo sam hitila sve kroz prozor. Onda mislim, pa skupo je to, čekaj, dobro. Mali lovi čokolino, ona peče kruh na tosteru i uvređeno vadi putar. Ja si natovarm maneštru, jedem ju, jede ona mene, kaplju mi suze u tanjur, (šparam na soli) kad, (on) - kaj to fino miriši? A ja bi to probal. E, NE BI! Čuj, (ona) a daj da ipak to jedemo kad si već skuhala? (NEMA JEBENE ŠANSE!). Zvoni telefon, odem se javiti, vratim se, krkaju napoj, da jako fino, on si dodal vrhnja, ona naribala sir, da bi to trebalo češće kuhati. O radosti moja, o majko Melanija, o blago meni.