ZA DORDORU2 KOJA OČITO VOLI LJUDE, PA ČAK I DECU

ili – Zašto se udavati triput: Prvi put, zadnji i nikad više

Sad me svojim komentarom, dordora2, hvala ti draga na ljubaznosti, podsjetila na još jedan biser mog bivšeg.
Bijaše to davno u Lijepoj našoj, još je postojal Anić airlines, tada još Irena u buši, ona kaj se naglo pretvorila u dečka početkom prosinca. I lepo mi dolepršali u Split, i čekamo trajekt za Vis. Pijemo sok u nekoj gadnoj hladovini, nigdje žive duše, konobar se jedva dotepel do nas, kad moj bivši provali: kad te ovak gledam, bolje da sam zel nekog drugog sa sobom (ne znam koga to jer do danas nije stekao prijatelja).
Rastužim se, počnem tražiti obrazloženje, sve ono cici-mici, ništa, sve opakiji. Ja se dižem, uzimam torbu, plačem, odlazim. Da kam idem. Reko idem na bus za Zagreb, kaj. Onda scena koja nije za blog. Čak i konobar živnuo, mislio – morat će zvat muriju.
I vraćamo se za Zagreb, nema Anić aviona nego Croatia. Žena u poslovnici mi piše oko 20 godina manje, veli, i tako niko ne mari za nas trudne žene, velim, je pa ovak bu ispalo da sam rodila s 8 godina, veli, ajde lipa moja, ki će ti po toj vrućini računat godine, oni pogledaju da nisi godište ispod nekog broja, i putuj, a ća te još čeka, lipa moja, sa diteton, a imaš jedno, veliš, dala ti Gospe da i ovo bude žensko, ako se ne jutiš, a evo tebi godina toliko godina manje pa fino popi kafu, a lip ti je ovaj, oli ti je to autor? Velim, ne, kantautor je, oćete ga (sećam se zvala se Vesna, blažena bila), da neće, da joj je jedna beštija doma dosta, neka gospodin oprosti, onda je nekaj bilo s lovom, nema sitnoga pa ja odem menjati lovu i donesem njoj i kolegici kavu. Raspašoj! Ko da sam ne znam kaj napravila. Bivši: da kaj nisam mogla samo njoj kavu kupiti, neš ti Bika, bože me sačuvaj. A ne da ne volim taj znak, evo i kuma mi bik, i nekoliko krasnih žena, ali nemoj mi uopće reći da si Bik, nemoj mi kvarit društvo, eno Željka Fattorini rekla u Dobrojutrohrvacka, na TV jednom da ne voli Blizance jer je ona Bik. A jesam ja ikad rekla da ne volim Željku Fattorini ili pohračkala Bikove? Nisam.
I dobro, nije to pojanta, dobijem ja tako kartu s popustom, ako odbiješ one dvije kave s kavomata, i nije neki popust, 30%, ljiga, kad na izlazu iz zgrade, tamo prema nekom malom avionu, stjuardesa nabrijana dobar dan, gospođo (a mogla sam se prodati pod frajlu, bivši je bil tak škrti da mi nikad ni ering ni kupil) kol'ko ste trudni. Ja cvatem, u dvije trudnoće sam doživjela, u svakoj po jednu ljubaznost. Ne od bivšeg, božesačuvaj, on me i udario po trbuhu. Ali samo dvaput po prvom ditetu, zlatan je bio, stvarno. E lipo se, ka, vidi njoj va Splitu kako ja to fino nosin, i velim ja, 8 mjesec, a ona meni: Gospođo, Vi ne morete u avion. Bivši pizdi, ja zinula, zujim, reko nemojte me zafrkavat, jučer sam dolepršala s Anić avionom, sve fino i 5, to vam je jako fino odgojeno dijete, to bu se rodilo u Petrovoj u Zagrebu, u terminu, ne mislim se ja porađat u vašem avionu, pa da još posle čistit moram. - Nemre, veli ona. Ljudi cupkaju, ovaj cekeće kraj mene, kasnimo već 15 minuta u polasku, ona meni da ne, ja njoj da – da, i najemput, evo pilota. Dobar dan, dobar dan, kae. Veli, gospođa trudna. Ja velim – pa jesam, a i jučer sam isto bila trudna i sve je bilo dobro. Kad čovek meni veli: Čujte gospođo (fakin, još ga vidim, lipi, tanki i visoki) jel se vi dobro osećate? Reko znate kaj gospon. Nit sam povraćala ikad u trudnoći, nit mi se jede grašak sa sladoledom ili banana s lukom, nema šanse da vam rodim u avionu, sve i da hoćete. Hiti on zavodnički smješak (posle sam i o tome slušala od dragog) i mahne putnicima onom dugom dlakavom rukom, ko ovcama: Aaaaaaajmo, putnici, gospođa je obećala da se ne bu porodila u avijonu, da joj ne bu zlo, da joj ne smeta ni visina ni promjena tlaka, ideeemoooo, preko Kvarneeera, aaaajmo! (tu sam zapravo shvatila kaj mi se sve trebalo događati, majketi)
Let je trajal nekih ćuku vremena, čovek se svako tolko okretal sa smiješkom prema meni, veli bivši, daj čoveku znak neki, zahvali mu, pogledaj, mahni, pa kaj si ponorela, jebate, pa daj čoveku mahni, pogledava te svako tolko! MA NEMOJ! A kad sletimo onda buš me zajebaval da sam hofirala sa pilotom. Mahni mu ti! Medved! Kad mi blizu Zagreba, bivši najemput ponorel, setil se: A koji si ti kurac onoj babi stjuardesi opće morala reći da si trudna. Oštia, oli ga je ulovija ona spliska aria. Ća san tribala reći da mi je stomak onoliki od pive? Madona santissima! A sad je mali u pubertetu, pa pušta dlake, pa prištavi, pa se htel ženit s 14 godina, a ajme meni likom isti otac (ima neozbiljnu maminu narav koju bivši teše, teše, i istesat će po svome, e al ima oči na mamu i noge, to se ne teše!). Nemre ga pogledat ni gore ni dole da ne vidi onu koju mrzi. Jebemti, niko me u životu nije volil kak me bivši mrzi. Pogrešno postavljeno činjenično stanje.
A jest taj brak zajeban. Zato ja imam same oženjene prijatelje, s čijim ženama se poštujem uzajamno, one pak znaju da sam bezopasna. Svaka zna sve. I još kad se trebamo njen muž i ja naći, nazove žena, i veli, daj ostanite na kavi malo duže, ili daj nek ti po kući sve popravi kaj treba i ne treba, ote s decom u kino (on svoju dopelja, a i ja imam svojih), veli žena - da si odspavam ide mi na živce, nemem ga više čut ni videt. Naravno, ja ju odma utješim da ak misli da joj je loše da bum poslala mog bivšeg. Odma se svaka ohladi. Prestale i zvati.