Srijeda, ukratko

Nekad mi se neko digne u tramvaju kad vidi da furam 20 kg hrane s Dolca, ali nikad ne stanem tak da ikoga guram hranom, uostalom kaj ko mora znati kaj mi deca jedu, i još takve količine. Onda se nađe, to je obično muški srednjoškolac ili student, veli izvolite gospođo, ja zahvalim, a na mesto se uvali baba s novinama, još odgurne dečka da prije sjedne. On menja boju lica, zine, ljut, ja namignem, velim hvala Vam, nema veze. I onda baba se fura jednu stanicu, i kad siđe, dečko sjedne natrag. Ha, ha, ha, e život je stvarno komičan. Onda ja dobim mjesto konačno, stanicu prije nego bum izašla, tak da pretovarim stvari i pošaljem doma SMS da ako danas hoćeju ručak nek izvoliju doći po mamu na stanicu. Dolaze, ali prigovaraju, da su umorni i vruće je. Normalno da je samo njima vruće, kaj ne?