MORAM OPRAVDATI IME BLOGA – OPET O ZET-U

Recimo – ponedjeljak:

Prij smrti da mi dete diplomira i da napišem brošuru kak preživjeti vožnju u tramvaju, ili busu, ZET-ovom, jasno, ne pričam o Osijeku, i fertiš! Ne partfiš, fertig ako ko inzistira.
Pa gledajte, svaka prehlada dolazi iz tramvaja jer svi hračkaju i kišeju bez ruke na žvalama, svaka vožnja predstavlja neminovno uzrujavanje i nasilno konzumiranje baterija, bakterija, virusa i inog. Ak si se ustal pozitivno nabrijan a nemaš MP3 na uhima pa makar slušal i Grdovića ili Seve, moraš ponoreti. A svaka prva jutarnja kava na radnom mjestu (ona seksi kava: piješ kavu i jebe ti se za posel) počinje prepričavanjem o preživljavanju na putu do posla, uz povišene tonove.

Prvo je normalno da tramvaja nema. Kad dođe nemreš ući da ti Bog ujak. Ako pokušaš ući, a debeli si, odustaješ iz pristojnosti. Ako si anoreksičan, 20 kg do idealne težine, pa s debelom jaknom, viče ti iz tramvaja brucoš s Juga: Oštija, oli ćete i vi ući gospođo, ajde nemojte, ajme Gospe moja. Di buš se nosil s Gospom mojom. Ne ulaziš i gotovo. Purgerska kultura. Kaj bu tebe neki Dalmoš učil kak se vozi u tramvaju, jadan ni ne zna kaj ga čeka do diplome, ako prije zbog gradskog prijevoza ne odustane od studija. Čekaš treći tramvaj, dragi moji iz Novog Zagreba, naravno, prepoznali ste, čestitam, radi se o šestici. Tramvaju, molim, ne broju grudnjaka.

Jedan ponedjeljak vraćam se s posla i putujem od gadnog centra točno 80 minuta. Dok mi standard ni popalil i auto, kilometromjer je pokazival da od Novog Zagreba do Zrinjca ima 6 km. 6 km za 80 minuta. Solidno. Mislim solidno da si išel pehaka. Taj dan sam promijenila da 4 tramvaja mijenjaju smjer, brojeve, vozače, linije, boje, lire, harmonike oni noviji, da bar otvoriju kafić nutra. Ne bih se ni sekirala da nisam štancala kartu. Zato nisam štancala drugi dan ujutro. (Osveta malog Perice).Uđeš u tramvaj, a s obzirom na meteorološke prilike, već se svi navukli na češnjak, luk i domaću rakijicu, svi na jeftinim učinkovitim narodnim lijekovima pa tramvaj ne da smrdi, ne da bazdi, nemreš dihati.

Zapravo je počelo ujutro: Penzići psuju mlađariju kaj se neće ustati, pa ko bu ti se ustal u ranu zoru, i tak svi penzići već sediju, al ne dal ti dragi bog da otpreš prozor, smak sveta! Ajde ima pametnih ljudi, nek mi neko veli kam ideju svi ti starci? Ajde, jedni doktorima, drugi čuvat mladunčad svoje mladunčadi (eh, to možeju, al stajat u 6-ici nemreju!) a treći ideju kam, da vam velim: Ide baba rano jutro, pol 8, u najvećem rašauru, menjati sineku od 32 godine cipele jer mu je kupljeni par broj premali.) A teta je u penziji, pa celi dan ima vremena, ne!!!! U ranu zoru!!!! A kam idu ostali, jebem ti strpljenje! Onda se jedan krupan mladac okuraži i otpre prozor. -a babac: Ajme, kaj ste vi ponoreli, vi mladi bi samo svežeg zraka, hote van pa hodite pešice, kaj mislite pa smo zaradili ove tramBaje i mi se moremo voziti kak očemo! - Morete Gospođo, veli mladac, ali ne po cijenu mog života. Osim toga, jaki su vam tramvaji, jebote, smrdite svi na kapulu i luk. Baba nori, ne kuži da to - kapula je kapula, a luk nije luk nego češnjak. Ajme, studoš nastavlja, a čini mi se da je i sapun poskupia, a pojfeftinija Badelov konjak. - Vrak ti mater jebo, dotepenec, kaj ne studiraš u Splitu (kak samo baba zna da dete studira i da je baš iz Splita?) - Slušajte gospođo, nisan ja iz Splita nego Zadra, a nisan se doša svadit s vama, nego podići nivo kulture u ovoj Lipoj našoj, standard visokim obrazovanjem, razumite vi mene, da ovi tramvaji voze ljude ka ljude, a ne ka turbine (otkud turbine?! To je izraz iz 1972., valjda su mu i starci studirali u Zagrebu) ma ja ništa ne razumin, ća se vi jutite ako malo arije uđe, ma ne more se disat. A meni pune oči suza, Zrinjac, moram van, nebum čula nastavak, a meniii neuugodnoo, a i došlo mi teeeškooo.