BRAK, CUCKI I MALO O KOZAMA



Apsolutno zagovaram brak. Tek nakon 20 godina provedenih u braku možeš, nakon krvave rastave, gdje uglavnom zadržiš jedino kaj ti se dopalo, deca (koja te posle debelo zajebavaju, u i gdi iskrvariš) shvatiti ono - o divna, o krasna, o bajna slobodo, dare u kom sva blaga Višnji nam Bog je doooooo. MOŽEŠ otići s frendicom na kavu, ispričat vic, našalit se s konobarom 430 godina mlajšim od tebe a da niko ne misli da ga heftaš na seks, e, ili ideš u dućan, veliš, deca, odma se vraćam, a starije dete veli mlađem: e sad možemo delati pizdarije, mame ne bu ćuku vremena, al treba do tam doći (do dućana je 20 metara, za neupućene). (Konkluzija: da se nisam udala ne bih znala kak je život čist zgodna pojava) A kaj se diče depre, jedan naš stari odlični glumac i moja velika simpatija je, pisalo u cajtnotu (tak je rekel moj direktor!) je depru liječil spikom po gradu. Kak ne bi pričal, svi ga znaju a on normalan čovjek, razgovorom liječe i psihići. Mene niko ne zna s TV, ali u kvartu gdi sam se rodila ovi ispod znaju i kaj bum sutra kuhala, a ja još ne znam. A tak sam logoroična da i s cuckima mogu pripovedati, da ne velim lajati. Jemput sam pošmajhlala cucka i malo smo pospikali, dojuril gazda, cucak dobil po pi. (Ludolfov broj, kaj ne?), veli gazda za pesa - on grize, gospođo, on je opasan!!! Nesmotreni ste!!!. Jel? - velim ja, čudno, mi smo se sasvim dobro razmeli. I nit je on ugrizel mene nit ja njega. Valjda nije znal da me treba ugristi. To je tak. Lakše se dogovoriti sa stokom nego s ljudima. Zato velim babama na poslu: ne vređati drugu babu i reći joj da je koza. Ni za boga. Koze su jako pametne životinje, a kak su uglavnom vesele, možeju te i raspigati i nasmijati do suza. Pustite koze na miru. Istina da me koza Bela napičila s rogovima da sam dva tjedna bila plava i jedva sjedila, i zagrizla me za koljeno, istina je i to da mi je kozlić pobegel na vrh štale, kak me gledal, a i ja njega, kak je uspel na tak malom prostoru stajati s mala četri papka i još mi mekeće a ja mu se mame spominjem. Stajal je na nekoj izbočini, mamu mu, protiv svih pravila fizike, prekrasan, smeđi u nekoj ludoj nijansi, bez ijedne mrljice, Zlica bi ponorela da ga je vidla. Da Zlica, Vlatka Pokos! (lepi moj Luka Oman)

Eto, a na kraju je sišel, moral je siromak. Malo me gledal na hendek, al kaj bum, pošmajhlala sam ga.

E, ima 10-ak godina, imala sam famozne susede (nemreš bilivit) i veliju, čuj, Seka, buš nam prošetala cucka, mi u ponedeljak delamo oboje vjutro, mala je na faksu. Dobro. Ostave mi ključ, uđem u stan, velim cucku dobro jutro, kak smo spavali, vidim fale komadi cipela i kreveta, nije moje, kaj bum ga grdila. Stavim mu lajnu, odma se obmotal s njom oko mene tak da sam noge izvlačila, kaj bum vrtila pesa oko sebe, i ajmo konačno van. Kad, oće ovaj kenjati i pišati, odmah, reko' nemre, ja sam jutros gazda. Al daj ti to rastumači pit-bulu, ne doživljava me, a ja se setim svih onih govana kaj sam skidala s dječjih cipela, jedne su bile tak zasrane da sam i hitila. Velim čuj stari, to tak ne bu išlo. Ma ne popušta. A neće ni dole kroz pothodnik, na onaj teren kaj je bil jedno vreme za kamione vis a vis Velesajma. Onda se ja čučnem (tad sam to još mogla) i primim pit-bulovu bulju u ruke i velim mu: gle maco (MACO, CUCKU PIT BULU, molim vas nek ovo ostane među nama) nemreš tu kakati. Prođemo tu štenge, pa kroz pothodnik, pa na druge štenge, i prvi stupić je tvoj. Mislim, postojali su stupići, mislim da su i danas, nešto izmijenjenih oblika i smjerova, metalni, ko je sve parkiral i u kom stanju, i tak, da zaštite kamijone od prolaznika. I pes ni pet ni šest, projuri, čovječe, kroz pothodnik, štenge, mislim, na dole, ravno, pa na gore, i popiša se na prvi stup. Naravno da je tam malo dalje i creva spraznil u travi, ali mi je danas nejasno kaj je bitnije: kaj sam mu rekla maco pa je mislil – hm, ak sam mačka, a bum pokazal da sam pametniji od cucka i posral bum se gdi ova želi, ili je bitnije to da je zapišal stvarno prvi stupić, možda je pes bil, zna brojati, reinkarnacija Ajnštajna, nek bu mi oprošteno, al ta je jurnjava bila preslična
E = mc2. To je skraćenica od Ajnštajn miriši cvijeta dva.

Tolko o braku i cuckima. Brak nikad više ne bum imala a cucka čim se deca raseliju, a radim na tome. Redovno ih hranim, školujem i uredno se svađam s njima. Eto. I to bum si nabavila cucka nekog gadnog, debelog i velikog, sličnog sebi. Da me ljudi ne pitaju gluposti.