Droga
Navukoh se na *******
K'o đanki na špricu,
U mislima nemam drugo,
Samo njenu p*cu.
Predložih joj da zajedno
Koju popijemo kavu,
Al' ******* sve odbija,
Neće ni za živu glavu.
U strahu je, dobro znade,
Kad bismo se sreli,
Da bismo se istog trena
Strastveno uzeli.
Opet mislim, da se zritne,
Onako golema,
Bil' tad Feniks pao
I s nje i kreveta njena?
|