ponedjeljak, 20.12.2021.
Već se bliži vrijeme blago.....
Ovu godinu sam odlučila ignorirati Božić.
Ali očito mi ne ide baš najbolje jer Božić se htio ti to ili ne, ne može ignorirati.
Božić je Božić.
Doći će i bit će.
Možda malo drukčiji od svih prošlih godina, ali Božić se očito ne može izbjeći. A uistinu, sve sam pokušala da ga upravo izbjegnem.
Pa tako dok se vozikam gradom pravim se da ne vidim moj Grad kako je okićen, ali oči mi bježe. Svo to blještavilo i sjajilo je tako s ukusom okićeno i nakićeno. A ja bi baš htjela da nije i da mogu reći „vidiš kako je kićasto i neukusno!“. Ali šipak, priznajem u sebi, da Grad nikad nije bio ljepše uređen za Božićne i Novogodišnje blagdane nego ovu godinu. To bit će meni za dišpet.
Ulazim u dućan i noge mi cupkaju o motorić jer dok kupujem, s razglasa trgovine sviraju najbolje Božićne pjesme.
- A ja „mrzim“ Božićne pisme. Svaku godinu isto ; Last krisms aj gevju maj hart… ajme dosade……(ali isto ju otpjevam u sebi od početka do kraja).
- Neću ovu godinu niti jedan kolač napraviti. Baš me briga, što će mi kolači?!
Ali evo vidim maslac na akciji, a bome je i kokosovo brašno sniženo. Aj uzet ću bar kesicu ili dvi jer je dobra prilika. I tako napuni se moja košarica; maslac, kokos, vanilija, čokolada, cimet, prašak,……
Ma možda nešto i napravim, ali čisto zato ako mi netko naleti na kavu ove dane.
Inače, nije me briga za Božić.
Ma koga ja to lažem?! I komu se ja to bojim priznati?!
Veselim se Božiću, i kolačima, i čestitci koju sam dobila poštom (da, da, rukom napisana) i darovima koje sam dobila i poklonila.
Veselim se.
Krivite me i osuđujte me, ali ja se veselim.
Tuga je pomiješana sa radošću.
Teško je to za objasniti.
- 20:17 -
Komentari (24) - Isprintaj - #
