ponedjeljak, 29.03.2021.
Dogodila se....
Mnogi su mi pričali o njoj.
Čitala sam i gledala razne filmove na temu nje.
Maštala sam o njoj iako sam već dugo odustala od nje.
Ni na kraj pameti mi nije bilo da će mi se ona dogoditi i to kad sam već dobro prešla četrdesetu.
A onda mi se dogodila Ljubav.
Prava pravcata Ljubav.
Baš kao ona iz romana i to sa,nadam se, sretnim krajem.
Ali ja ne želim kraj.
Želim da traje.
Želim da svi znaju da Ljubav postoji i da je stvarna.
Dok hodam (čitaj; vozikam se) ulicama grada dođe mi da slučajne prolaznike povlačim za ruku i da im pričam o Ljubavi; da im pričam o nama.
Razum mi govori da od kad je svijeta da postoji i ljubavi, ali moje srce mi govori da je ova ljubav veća i jača od svih drugih.
Koga sad slijediti ; razum ili srce?!
Odjednom su mi svi postali neuki i glupi jer „jadni“ nikad nisu osjetili ovako nešto.
Odjednom za mene ne postoji ništa drugo nego On .
On koji me ne prestaje ljubiti, grliti i maziti.
I u našem svijetu je sve ružičasto.
Oboje smo svjesni najprije sebe, onda našeg odnosa, onda nas zajedno.
Sasvim lagano i neprimjetno nas dvoje postali smo mi.
I znamo da je u biti i puno toga sivog i crnog oko nas, ali mi puštamo samo ono u bojama da nas okružuje.
Dok smo zajedno, sve ostalo je nebitno.
Zajedno ćemo ispisati one prazne stranice koje se nalaze između tvrdih korica moje knjige života.
Krećem ispočetka.
Imam snage za to.
A bilo je potrebno tako malo;
samo jedna pružena ruka, topli zagrljaj i vruči poljubac.
- 13:38 -
Komentari (20) - Isprintaj - #
