nedjelja, 01.05.2016.
Setnja na Crni vrh
|
Tokom vikenda imam posetu: brat je sa delom porodice iskoristio vikend da se nadise svezeg vazduha.
Sledeceg dana predvece krecemo u setnju, vreme je tmurno, bremenito, ali vetar zna odneti oblake i propustiti nesto svetla...  Krenuli smo stazom kaja se odmah naglo propinje kroz ostatak zaseoka  Prolazimo kroz obliznja polja: vocke pod cvatom zavode tmurevinu  Dokopali smo se i bukove sume. Bez lista je i ima prilicno svetlosti.  Put nas izbacuje na izuvijanu visoravan. Oblaci bi je prekrili, ali vetar ih rasplice.  Uzivamo u prizorima...  vetar razliva boje po prostoru  Na prevoju je kontrasvetlo  Svetlost sivi i gasne. Snimam sa sve vecom ISO vrednoscu...  Oblaci se navlace i preko samog Crnog vrha. Mi smo pak u oku tog nemira...  Tama pada sve brze...  Zastajem da se kreativno poigram duzininom ekspozicije  Iznova podignuta osetljivost aparata 'osvetljava' sledece prizore  Golotinja grana belasa se pod nama  Zumiram: selo nam je opet na domaku - ni 300 metara vazdusnom linijom, a presli smo vec 2 kilometra  Sad je pad kolicine svetla sve brzi i drasticniji...duga ekspozicija razvlaci pokrete  Reflektori kraj jedne vikendice nakratko vracaju ostrinu snimcima...  Da bi pet minuta kasnije pala noc...  Na srecu, vec kod one kuce smo bili na asfaltu, a nedugo zatim nailazimo i na ulicno osvetljenje  Igram se bojama i odblescima  Narandzasto svetlo pokusava zaustaviti debele slojeve mraka  Snimci pocinju liciti na Novogodisnje cestitke...  Nekoliko minuta je skoro potpuna tama (zivine lampe se automatski gase kad se pocnu pregrejavati)  Ali, mi smo vrlo blizu kraju setnje. Kisica krece, lagano...  Bas u pravi tren: vratili smo se da uzivamo u vatrici u dnevnoj sobi...  . |
