07.02.2015., subota

Loše strane balkanskog mentaliteta

Evo jedan malo netipičan post za me o nekin stvarima koje mi ode na balkanu moremo učit od zapada.
Ljudi su kod nas još debelo patrijarhalni. Kad san bija u Kopenhagenu, cura kod koje smo noćili nan je pričala kako ne mere virovat kako u Italiji, u jedne obielji kod koje je bila neko vrime, ćer postavlja tanjire na stol, mater pere tanjire poslje i tome slično, dok muškarci samo side i idu, (jedu, kod nas se to kaže idu :) ) a to je stvar koja se kod nas dešava rutinski. I ne a cure samo kuvaju i peru sude, nego muškarci čak ne moraju ni sklanjat za sebon. Također, cure se odgajaju da budu odgovorne, od njih se to očekuje, one tribaju pospremat sobu i slično, dok će muškarcu to bez problema mater uradit. Također, u situaciji kad nema dovoljno soba da svi imaju svoju sobu, sasvim normalno je da sin ima svoju sobu, jer pobogu on je očito iz nekog razloga predodređen za samostalnost, dok će ćer spavat s ćaćon i materon. Također, sin more izlazit do kad oće, ćer ima vrime do 11, sinu se daje auto, odma ga se i uči vozit dok još nema ni položeno, dok ona more čekat i ne mora znat vozit. I onda kasnije dobiješ neuredne i neodgovorne muškarce koji ne rade nikakve kućanske poslove i frustrirane cure, pa još ispadne da su muškarci kul, oni su kao opušteni, dok su cure "nekon prirodnon logikon" naporne i nesposobni vozači.
To je dio šire patrijarhalnosti koja je u društvu još debelo prisutna. Žene još uvik imaju manje plaće, žene uzimaju muškarčevo prezime (realno, zašto ne bi i muškarci uzimali ženino prezime kad se vinčaju?), u miješanin brakovin očekuje se od žene da se podredi, promine viru i tako. A s druge strane kad su dica u pitanju, kod nas recimo po zakonu u rastavi brakova dica zakonski odma pripadaju majci (koji kurac?). To je još uvik tako skoro svugdi, možda je jedino Skandinavija uspila i te stvari privazić, a ovo gori opisano je specifično baš za nas.

Dobro, malo skrenih s teme. S druge strane specifične stvari za nas su recimo kultura, ili bolje rečeno nekultura pušača. Pušači kod nas puše pored svoje vlastite dice bez ikakvih problema, u auto kad uđu ni ne pitaju jel nekome smeta ako zapale, ako kod nas ne daš ljudima da ti puše u kući, ono neće ti niko ništa reć al ćeš realno bit smatran za malo napornu, frustriranu osobu. A to što je tebi možda muka kad oni unose u se otrov i šire tebi dim okolo po kući, to očito nije bitno. Ljudima je kod nas i sasvim normalno da puše u sobama prid spavanje i niti ne izračuju prostoriju, generalno, nema uopće nekog suzdržavanja što se pušenja tiče. Kod nas se priča o pravima pušača i postavlja se situacija tako da ispada ko da su pušači ugroženi. Inače, vani je ljudima najnormalnije da se puši na balkonu, i pušači i sami u svojin kućama puše na balkonu. I vani se ne priča taj mit koji kod nas ljudi vole govorit, kako puše radi užitka, kao nije to jer moraju, jer su ovisni. Koja glupost! Ja is perspektive nepušača i bivšeg pušača mogu reć kako meni ta stvar izgleda. Niko ne puši radi užitka, ko misli da to puši zbog toga, nek proba stat 10 dana. Svakog užitka se moreš 10 dana odreć valjda, seksa, čokolade, svega, pa probaj i cigara. Kad probaš vidićeš da si ovisnik. Tek kad pristaneš pušit vidiš koliko je taj "užitak" pušenja u biti čisti napor. Sad kad se sitin kako mi je bilo dok san pušija, vidin koliko mi je sad lipše. Pušenje je čisto smaranje, em moraš uvik imat uza se cigara, pa iđi kupuj kad ih nemaš, a mrsko ti, pa ujtru ustaneš a nemaš upaljača, pa dođeš negdi i popuše ti drugi cilu kutiju cigara, stalno moraš nosit cigare po džepovima da ih ne bi slučajno zaboravija, pa kad si bolestan muka ti al moraš i dalje zapalit, to je čisto smaranje. A tek koliko se tijelo lipše osjeća kad ne pušiš. A da ne govorimo o tome koliko ti roba smrdi i koliko prostorije smrde kad pušiš.

Treća kod nas opće proširena nemarnost je jedan sveopći nemar i neukost po pitanju svog zdravlja i prehrane. Kod nas je, pogotovo muškarcima ali i curama, sasvin normalno da se totalno traljavo i nezdravo hrane, jedan dan imaju samo jedan obrok, sutra tri, ne idu (jedu) ništa po pola dana pa se priidu i smuči in se, ujtru umisto doručka prvo iđe kava i cigare i slično. A tek da govorimo o kulturi prehrane kad se šta ide, da neko razmišlja o tome koja je hrana prigodna za večer npr a koja za jutro, ih, to je viša matematika. Također, kod nas u svoj hrani je obavezno meso. Ljudima ako nema mesa to ko da nije ni bija obrok. Osim što svi smatraju da su vegetarijanci luđaci, ljudi ne znaju ni jedan obrok poist da valjda bez mesa. Pa misle da ručak bez mesa nema ukusa, samo zato što sami ne znaju napravit da valja taj ručak ako neće u nj stavit meso. Ovo o prehrani je dija jednog šireg nemara o svom zdravlju. Niko ne pazi na svoje kile, ljudi žive neuhranjeni, totalno nesvjesni potreba svog tijela, i znan ljude kojima je čak kul što ne idu skoro nikako i što su premršavi. Niko ne razmišlja da će takva neuhranjenost i nemar neminovno ostavit posljeidce na zdravlje, a kad ih nešto počne bolit, biće kasno da se kaju što ranije nisu bili pametniji. Standardno je, i ni sam tu nisan iznimka, da se kod nas dokturu iđe tek kad te nešto boli da više ne mereš izdurat, generalno se smatra da su dokturi nesposobni i da samo oće pare.

E sad, u svemu ovome ni sam nisan iznimka, ali želin postavit standarde za se, standarde da se izdignen iznad ovih stvari. I ja san generalno neuredan, mrsko mi je kuvat i nemaran san kad su te kućne stvari u pitanju. To je nešto što ću realno tribat prominit, jer ko god bude živija sa mnon to sigurno neće trpit. Prije san bija neuhranjen i ija san totalno neorganizirano, sad san to prominija. Dobija san kila, i tek sad vidin koliko mi se tilo lipše osjeća i koliko san pokretniji i energičniji kako iman normalnu kilažu i kako se normalno hranin. Također ove godine san porješava i s dokturin sve što san triba, tako da san i po tom pitanju malo bolji. Iako tu nisan još skroz kakav triban bit, jer iman nekih stvari u vezi svog tijela radi kojih ću još tribat otić dokturu da provjerin jel ima neki problem. Po pitanju braka i muško ženskih odnosa san ok, i tu mi nije problem. Konkretno, ne bi mi bija problem prominit prezime ako bi od cure mi prezime bilo lipše il tako nešto, iako ja mislin da opet se ne bi ni vinčava, da mi je to nepotrebno tako da možda za tin minjanjen prezimena nema ni potribe. Što se pušenja tiče, nepušač san, i ako nekad buden živija sa ženon/curon i ako ona bude pušač tu će se morat pritrpit. I opet, tu neman kritično stroge prohtjeve, moga bi istrpit pokoju cigaru u kući al obavezno da su otvoreni prozori dok se puši i da se to izrači. U sobi bi mi možda bilo ok da se zapali jedna - dvi cigare priko dana, ali navečer i prid spavanje nema šanse. Također ne dolazi u obzir da se puši pored diteta. Kad bi živija sa ženon skupa trudija bi se da živimo po ovom pitanju na nekom novu, da djelimo kućne obaveze, da i ja kuvan, ono ne moramo imat neki raspored ali da to radimo skupa. I to je fino, nekad npr kad je ona umorna ja kuvan i peren sude i obrnuto, to je super. Također mora bi se popravit po pitanju čišćenja stana i svega toga, jer san za to sve trenutno baš lin. Al eto, ima vrimena da to popravin.
- 19:42 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se