Prosinac 2017 (30)
Studeni 2017 (42)
Listopad 2017 (37)
Rujan 2017 (25)
Kolovoz 2017 (29)
Srpanj 2017 (20)
Lipanj 2017 (30)
Svibanj 2017 (32)
Travanj 2017 (34)
Ožujak 2017 (34)
Veljača 2017 (30)
Siječanj 2017 (33)
Prosinac 2016 (29)
Studeni 2016 (5)
Listopad 2016 (22)
Rujan 2016 (32)
Kolovoz 2016 (25)
Srpanj 2016 (39)
Lipanj 2016 (24)
Svibanj 2016 (18)
Travanj 2016 (27)
Ožujak 2016 (27)
Veljača 2016 (12)
Siječanj 2016 (8)
Prosinac 2015 (25)
Studeni 2015 (27)
Listopad 2015 (32)
Rujan 2015 (39)
Kolovoz 2015 (6)

< listopad, 2017 >
P U S Č P S N
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31          

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
OYO.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Opis bloga

Linkovi

FreshCaYg
31.10.2017., utorak
Eva i antilopa

Ja mislin da je ona Eva došla stvarno za izneredit čovika.

Mi muški se rađamo normalni i gledamo svog posla dok ne dođu one i ne uvalu nas u probleme.

Dakle vako je bilo, ja san ka i sva druga muška dica bija normalan, i igra se kauboja i indijanaca, ima san opasač sa dva pištolja, šešir i zvizdu od šerifa. Nekad smo se igrali vitezova, a nekad i partizana i švaba.

Pucali smo, gađali se kopljiman, strilan, i kamenjon, dikod bi nekome pukla ćivarica, a jebiga di je gleda.

Daklen jedno savršeno normalno odrastanje.

Onda je moj ćaća kupija nešto, ja mislin sudoper, iza čega je ostala, veeeelika kartonska kutija .

U to vrime kartonske kutije nisu bile otpad, ni problem nego igračke, jebate imaš kutiju u koju moš uć, samo je pitanje oće li ti bit, šator, tvrđava ili bunker.

I dok se u meni događala ta unutarnja drama, i bitka između bunkera i
Šatora, pojavila se ona Eva.

Zvat ćemo je Eva jer je sasvim svejedno kako se u stvari zvala, sve se one zovu Eva.

Eva je imala lakirane crvene cipelice, zelene dokoljenke, kariranu suknjicu škotskog crveno crno zelenog uzorka obitelji McIntosh, i bijelu bluzicu.

Eva je kobajagi nesvjesna svog zavodljivog izgleda, i još nakrivi glavu tako da joj se sunce ljeska na kosi boje meda, Cindy Crawford by Garnier.

I onda ta svoje zavodljivosti nesvjesna Eva kaže, oćemo se igrat mame i tate.

Stop

Dragi čitaoče ovo je trenutak kad trebaš reći ne, i spasit svoju besmrtnu dušu, ovo nije igra ovo je lov.

Ta kobajagi nesvjesna svoje zavodljiva petogodišnja Eva, je lovac na tvoju besmrtnu dušu, a ti si dragi moj čitaoče ništa drugo nego lovina.

Ona zna, ona ima poslanje, ona to ima u genima, ona zna da te treba odvojit od ostalih kauboja i indijanaca, ona ima taj instikt lavice koja antilopu odvaja od krda, ona se rađa s tim, a ti si jadna moja antilopo najeba u onom trenutku kad naivno kažeš ajmo.

Dakle ka šta svi znamo antilopa nije rekla ne, antilopa nikad ne kaže ne, i završi sa Evon u kutiji od sudopera, a u kutiji ima mista samo za dvoje za Evu i njenu žrtvu.

Mislin ono igrat se mame i tate je prilično isključiva igra, tu nema mista za ostale kauboje i indijance, pomoći jednostavno nema niotkud, ona je pobijedila.

Nije da se naša antilopa ne koprca i ne pokuša spasit, u jednom trenutku kad jon dopizdi grlit se s Evon, jer valjda to spada u igru mame i tate, kaže Ajmo vanka vidit di je ekipa.

A onda mu Eva zada završni udarac i kaže Ajmo se igrat doktora i krene skidat onu bluzicu, a naša antilopa se pomiri sa sudbinom i prizna poraz.

- 08:11 - Komentari (48) - Isprintaj - #
30.10.2017., ponedjeljak
Vrtuljak ljubavi

Trenutno je u jednom oglasniku oglašena prodaja 1565 kuća koje koštaju milijun eura i više.

Ne znam šta vi radite kad želite očistit glavu od loših misli i kojekakvog smeća, ja čitam oglasnike.

Prije dok sam više poslovno putovao, po tim Europama, poslijepodne bi kad bi krenuo u hotel, kupio oglasnik i obzirom da se za razliku od nekih blogerica služim s više stranih jezika, listao oglase i gledao što ljudi prodaju.

Gadno je po tim Europama, ručaš popiješ čašu vina, i ćao đaci niko te ne jebe do sutra ujutro, za razliku od toga u regijonu, ručaš i onda nastaviš pit, pričaš o nogometu, ženama, politici, jebeš mater onoj naciji koje nema za stolom, i uto dođe večera, pa večeraš, onda piješ, i na koncu te taksi vozi u hotel, a ujutro nemaš pojma di si bio, di ti je auto, i šta ti ja znam.

Srećom onaj ko je doša po domaćina zna di vas je pokupio, pa onda domaćin dođe po tebe, pa se čudite kako ste se ubili prošlu noć, i onda otiđete do birtije po auto, pa svratite na rakiju i onda sve otiđe u pizdu materinu.

Ti stranci su skroz u kurcu, moš sve dogovorit mailom da čovika i ne vidiš, u regionu prvo riješiš flotilu janjaca i odojaka, popiješ rakije dovoljno za balzamirat konja, i onda malo pričaš o poslu.

Svašta možeš saznat iz tih oglasnika, recimo da u Njemačkoj možeš kupit lipu kuću za tries tisuća eura, ka kod nas u Slavoniji, u Italiji možeš i za manje, jedan put mi je bilo jako dosadno pa san iša doli na granici apulije i Kalabrije gledat neko imanje, za dvaesipet tisuća eura u nekoj njihovoj zagori si moga kupit kamenu lipu staru kuću sa velikin maslinikon.

Talijan mi je reka da svi bižu od tamo u gradove, a da imanja kupuju Švabe, Englezi i Skandinavci.

U Španjolsku i u Portugal već za osam devet tisuća eura moš kupit kuću, i to malo izvan grada, recimo dvaes kilometara od Brage, kupiš kuću i kurčiš se da imaš kuću u Portugalu, ideš na godišnji tamo, kupiš dobar rabljeni auto za sedamsto eura i mantaš di oćeš.

Recimo u Litvi ili Latviji nema tako jeftinih kuća, ko bi ga zna zašto su u Portugalu jeftinije kuće na selu nego u Latviji, a i šta će ti, bolje zvuči da imaš kuću u Portugalu nego u Latviji, kad bi kupija kuću u Latviji rekli bi ti da si manit.

Tamo u Latviji, te poslovni partneri ne odjebu, nego idu s tobom okolo i piju balzam, to je neka njihova rakija kojoj u opisu piše da izgleda ka rabljeno motorno ulje, ali da je super, radi se od stotinu neki trava i liči na jeger, samo je bolji od jegera.

Eto ako otiđeš u Latviju moš se balzamirat do mile volje, jer tamo nikad nije noć, ako dođeš liti, valjda je zimi uvik noć ne znan nisan bijo zimi, samo se malo ka smrkne oko četri ure, a onda opet iskoči sunce, valuta im je jača od eura, pa ti sve pari jeftino, i onda se balzamiraš i ćakulaš, ako izgubiš poslovnog partnera, neko će pričat s tobon, dobar neki narod ti Latvijci, osim ako ne pokušaš s njima pričat ruski, onda niko neće da govori s tobom, osim Rusa kojih ima masu, i tako taj beskrajan daj traje i traje i traje ......




- 15:28 - Komentari (44) - Isprintaj - #
29.10.2017., nedjelja
Stopdvorinkroejša

Prošlo je 25 godina otkad smo oslobodili Dubrovnik i ostatak juga Hrvatske, našim portalima to i nije neki događaj, oni i inače nevoljko pišu o hrvatskim uspjesima, više vole pisat o hrvatskim neuspjesima, što nije ni čudo, oni su ionako regionalno orjentirani, i u većini njih u upravama sjede komšije ili njihovi eksponenti.

Ali eto nije se zgorega ovih dana kad se komšije svako malo nešto prijete, a patrijarh njihove crkve kaže da je sve gdje žive Srbi, naravno Srbija, dok im djeca u srednjim školama uče kako su svi, i Dalmatinci, i Slavonci, i Ličani u stvari Srbi, podsjetiti tih dana.

Ja sam tih dana prije dvadeset pet godina, nakon više od godine dana okupacije ušao u svoj stan, opljačkan, porazbijan, srećom ne i zapaljen, kao što su bile zapaljene kuće unaokolo.

Na podu je bila nevjerojatna količina stakla koje je pucalo pod mojim vojničkim čizmama, sve unaokolo je bilo pusto tišina je bila zaglušujuća, tako da sam čuo vlastite misli i svaki krckaj stakla.

Već sam pisao o tome ali nije zgorega ponoviti, netko tko je bio u mom stanu si je dao truda pa je iz foto albuma vadio sliku po sliku i kidao ih, pa je po podu pomiješana sa staklom bila i hrpa pokidanih slika moje djece.

Nakon rata smo ipak uspili skupit nešto slika od rodbine i prijatelja, pa djeca imaju poneku uspomenu iz djetinjstva, u spavaćoj sobi je bila razbijena kolijevka mog mlađeg sina.

Eto tako čisto kao podsjećanje.

Svima nama, pogotovo vama bijednicima koji se pitate što će nam vojska, i zašto kupujemo avione, s posebnim naglaskom na vas koji me prozivate da mrzim Srbe, jebem ja svima vama mater.

Ne mrzim ja nikoga, samo ja vjerujem da bi komšije ako bi im se pružila prigoda, pokušale ponovo, i da bi vi koji glumite prosvijetljene građane, a u stvari ste navijali da oni pobijede, ponovo navijali za njih.

Razumin ja to, jebiga krv nije voda.

A svi vi koji pušite te priče i serete o miru među ljudima, i bla, bla, bla, ako zagusti opet ćete pivat stopdvorinkroejša, i čekat da slični meni nešto učine.

Ne dragi moji ja ne mrzim nikoga, ja vaš dom i vašu domovinu ne bi ni krivo pogledao, a kamoli ......
- 20:32 - Komentari (48) - Isprintaj - #
B12

Eto na, probudin se i pročitan vijesti i zanimljivosti, i odma se pripadnen.

Eno piše da su vegeterijanci skloni tepresiji, i da to šta ne idu meso more rezultirat upalon mozga, isto ka da su oprali kosu pa odma izašli vanka.

Kažu da in fali neki b12 kojega ima samo u kravi i prasetu i ostalim mobilnin objektima.

Sa san ja zabrinut za Čarapu, ona mi je baš simpa, a vidiš more dobit upalu mozga, ka šta su je neki drugi vegeterijanci ovde već dobili, a meni bi bilo ža.

Piše još da ni vegeterijanci ne moraju dobit upalu mozga, ako uzmu ti b12, koji se izvlači iz krave ili praseta.

Piše još i da je neka hrabra mlada esdepejka dobila posal Brez kvalifikacije, u Splitu, i da njen muž automehaničar vodi arhivu u vodovodu Splickom, ali o tome će vam više reć kolegica Annaboni, ona je zadužena za to zapošljavanje bez kvalifikacija.

Prvo su svi ljudi bili vegeterijanci, jer su bili linčine i bilo in je tlaka trčat za jelenon, pa su samo pasli travu, izgledali su ka oni krapinski Zagorci šta su živili u pećinan, ličili su na dešvani znak pitanja i bili gadni ka feministkinje.

Onda je pa meteorit i ubija dinosavuruse, koji zato šta su bili ubiveni nisu mogli bižat, pa je krapinski Zagorac reka : Nu mesine, pa su Zagorci navalili kusat i ispravili se, i počeli ličit na čovika.

Dakle nije istina da je Čovik posta od majmuna, nego je samo neko vrime ličija na majmuna, jer nije ija meso.

Drugarica Meca je napisala zanimljiv post o blogericama koje seksualno iskoriste blogere, i onda ih odbace. To ko predator, gori od oni dinosavurusa koji su fala Bogu ubiveni, samo čuči i čeka kad će neki krhki i nezaštićeni bloger naić da ga zaskoči.

Samo ga usmjerava, lagano preparira, osjećajnon blogeru piše komentar i oblizuje se.

Jebate koje su to kuguarke, nezasitni apetiti, koliko su nevini blogera progucale, njima ne fali b12, jebe se nji za te travuljine, one volu meso, najviše mlade pisnike, njiman se igraju ka s miševin dok i ne slomu.

Evo recimo krava, jes vidija kolika je krava, e a moš tek mislit kolika bi bila da ide meso, bija bi slon moj kurac najveća odajuća beštija, krave bi bile veće od dinosavurusa.

Dražen je završija svoju epsku borbu sam sa sobom i nekim blogericama, izgleda da je dobro prošlo, nije ubija sam sebe, niti su ga dokrajčile neke blogerice, ni glupi komentari.

Dražen je dobar čovik, nije ka neke blogerice, ponekad malo preosjetljiv, more bit da i njemu fali b12, ali nismo li svi ponekad preosjetljivi, nemamo li svi svoju Ahilovu petu, jedino što nemamo svi, nemamo snage za barem pokušati se obračunati s vlastitim slabostima, nego ih neke blogerice njeguju, za razliku od kolege Dražena koji se eto bori sa tuđim i vlastitim demonima. Neke blogerice ne da se ne bore protiv demona, nego orgijaju s njima, razmnožavaju se, pozivaju ih na parenje, i onda skupa s njima napadaju nevine blogere.

Ne da mi se više pisat, nego eto za kraj da uputim apel, vapaj, krik, našoj Čarapi, uzmi taj jebeni b12, nemoj postat ka neke blogerice sa demonima, ili neki Blogeri sa upalon mozga, mi te volimo baš takvu kakva si, ako ne viruješ meni pitaj Mecu.
- 10:12 - Komentari (28) - Isprintaj - #
28.10.2017., subota
Đems Bond


Kažu znanstveniki u onoj znanstveničkon komuni di ganjaju oni bozon u Švicarskon, da svemir ne bi triba postojat, i njima nikako nije jasno zašto postoji, i onda se čudu ljudin šta viruju u Boga.

Je tribali bi virovat znanstvenikin koji tumaču da su nastali od majmuna, da u stvari ne postoju nego je ovo oko nas biće kompjutorska igrica nekog pubertetlije u drugon dimenziji, ka farma na fejspuku, i da su Amerikanci prije pedeset godina imali tekniku za sletit na misec, od šale, a sad eto ne mogu, biće pubertetlija ne more nikako prić na taj level.

Je mi nemamo sriće zapa nas je neki debilko šta nemore sletit na misec na pejstejšnu, taj bi i sa Realon ispa na Uefa menađeru iz lige.

Jebate pa opće poznato je da bi Tigi ka egzemplar Hercegovca, ima baren dvi parcele na misecu, prvi red do ocejana tišine, odma do Brada Pita isto ka i u Zablaću, da je iko ikad sletijo na misec.

Kad san ja bijo mali onda me mater vodila u Drage na šišanje, obziron koliko ste pametni sigurno ste shvatili da je Drago bija brico, dakle brico a ne frizer.

Sve matere su dicu vodile kod Drage, pa smo svi imali istu frizuru, na teću.

Ta frizura se činila tako da bi anesteziranon pacijentu na glavu natakli teću i onda ošišali ono šta je virilo ispo teće.

Tako da na slikan iz prvi razreda osnovne svi parimo ka debili, mi muški, ženske nisu išle kod Drage, samo su in matere pritile da ako ne budu učile, ili budu pušile, ili ostanu noseće prije nego li se udaju, da će i vodit na frizuru kod Drage.

Tako je Drago osim šta je bija brico, služija i ka kontracepcija.

Ženske su išle s nama kod Drage samo kad bi dobile uši, a materama se nije dalo zajebavat, pa bi i odvele kod Drage jer je Drago bija masu jeftiniji nego frizerka.

Kad bi van tija opisat kako smo parili mi u to doba, imali smo zurke ka oni šta je oda sa Đems Bondon u istoimenon filmu Ime ruže.

Onda smo mi zajebavali one s velikon glavinon da in Drago naplaćiva po kvadratu, i da in mora stavit skelu oko glave dok ih šiša, dica štaćeš, nije nan niko reka da nije pulitički korektno zajebavat one sa velikon glavon.

Onda je Drago iša u pensiju, pa se mi nismo tili ić šišat, cili život su nan tupili da se moramo ić šišat kod Drage, jer smo mi muški, a onda kad je Drago oša u pensiju najedanput su se svi napalili na istanbulsku konvenciju, pa su nan tupili da je svejedno i da moremo ić kod frizerke se šišat, niko nije tija priznat da nas je Drago kasapija jer je bija jeftiniji nego frizerka.

To u frizerke je bilo koma, prvo nije u salon bilo ni slobodne ni sportski, šta bi nekako pribolili, ali nije bilo ni starta, šta je bilo na nivou tragedije.

Umisto toga tamo je bilo dvoje, žena, arena, i te pizdarije, umisto goli žena na duplerici je bija Đorđe Marjanović koji je bija gadan za popizdit, ili Vlado Kalember, koji je parija pederko, a tako je i piva, a oni Marjanović nije bija normalan on bi skinija jaketu mava šnjon i baca se po podu.

Osim toga frizira je poskupila za popizdit, kad bi ti dali za šišanje u drage, ostalo bi ti za slaju i bazooka žvake, ili za duvan na komade, a ona frizerka bi ti otela sve, i još bi ti tila prat kosu i puvat ti u facu sa onin fenon, šta Drago nikad nije radija, ostriga bi te i manija dva puta onon četkon i moga si pičit na igralište, igrat balun.

Ona tuka bi ti smočila glavu, pa bi puvala u tebe, i još si mora sidit tamo s babama da ne dobiješ upalu mozga, ako odma otpičiš na igralište.

Ja mislin da je Drago osim šta je bija kontraceptivno sredstvo, bija i veliki borac protiv homoseksualizma, jebate kad bi te Drago ostriga, ni rođenon materi se nisi moga više sviđat, a kamoli nekon ženskon ili nekon pederu.

Inšoma sve je išlo u kurac, znanstveniki, frizure, frizerke, i sve drugo, dok Drago nije iša u penziju zna se neki red, i brate bija si gadan ka muško, nije niko radija pizdu od tebe, i šta je najvažnije nije bilo šanse da dobiješ upalu mozga.P
- 16:23 - Komentari (27) - Isprintaj - #
27.10.2017., petak
Ta divna stvorenja

Uzmimo recimo ovu situvaciju.

Čovik vozi auto, pesto metara isprid njega je semafor, upali se crveno svitlo, šta Čovik radi, ništa da gas dođe do semafora zakoči, stane i čeka da se upali zeleno.

Uzmimo drugu situvaciju, žena vozi, pesto metara isprid nje je semafor, upali se crveno svitlo, šta ona radi, legne na kočnicu, vidila je crveno.



Zajeb je ako je situvacija takva da Čovik vozi iza nje, mora imat reflekse ka Niki Lauda da je ne pogodi.

Ili recimo Čovik triba skrenit desno za dva kilometra, šta rad,i vozi dok ne dođe tamo di triba skrenit i skrene, a one šta one radu, ona dva kilometra prije nego tribe skrenit minja traku, i to radi tako polako da onaj šta je poša od doma dvaes minuta nakon šta je ona odlučila da će za dva kilometra skrenit desno, je baš kad ona oće minjat traku pretiče s desne strane.

Onda se ona čudi šta jon taj luđak svira, pa biži od njega skroz u livu traku, i usput pokušava izgurat onoga šta je već u njoj, pa se čudi šta jon i on svira i zaključi da su muškarci agresivni u prometu.

Ili recimo na uzbrdici, šta Čovik radi, drži auto na vagi, i čeka da krenu ovi isprid njega, a ona, ona stane potegne ručnu ali ono nemilice, jer je nju tako nemilo stra da će jon auto otić nazad.

Kad oni isprid nje krenu, ona pokuša spustit ručnu koja je naravno zablokirala, pa joj sviraju a ona se cila izgubi, i onda napokon krene i vidi da se opet upalilo crveno, pa onako uznemirena zaboravi stisnut kočnicu, i pripadne se kad joj onaj iza počne svirat jer joj auto ide nazad i samo šta nije bubnila onog iza.

O bočnon parkiranju da ne govorimo, more bit da si i ti dragi čitaoče svjedočio tome kad ona vidi slobodno misto za parkirat se, šta ona radi, uđe unutra i sačeka da ovi iza nje prođu pa onda završi parkiranje, ma ni govora.

Naša junakinja prođe kraj mista za parkiranje i onda stane, okrene se i čudi se zašto je taj drugi auto iza nje, onda malo razmišlja, pa se unervozi, zašto taj kreten iza nje ne otiđe, pa kad je on krene zaobilazit trubeći, učini facu od sfinge, i krene se parkirat u rikverc, nakon šestog pokušaja odustane jer joj svi ti idioti trube, i produži dalje.



neko zločest bi rekao da žene nisu kompatibilne s automobilima, kolega Euro se nikako ne bi složio s tim



zato drage naše vozite se sigurno, mi vas i takve nesavršene volimo, samo poštujte naše znakove


- 08:24 - Komentari (39) - Isprintaj - #
26.10.2017., četvrtak
šljive i emancipacija

ka šta je drugarica Razvedenica lipo u komentaru na jučerašnji post zaključila, za sve je kriva emancipacija

dok se to čudo nije izumislilo, i dok ona neva tole, nije počela su onin oćalima sunčanicama, šta pare ka šajba od Fapa, u podne i u ponoć počela laprdat, sve je bilo kako triba

žene i muški su živili u slozi i jubavi, znalo se šta je čiji posa, dica su resla, i cviće i sve drugo, a onda je neva tole rekla ajmo bit feministice

odma se našlo još par nji šta su ka i ona i sve je ošlo u pizdu materinu

ajmo to zeru proučit

da vidimo prvo šta o tome kažu žene, pri tom mislimo na normalne žene, ne one neurotične trkaće kokoši, evo jednog svjedočanstva



dakle gospođa Božica pogađa u samu bit stvari

njenom svjedočanstvu se stvarno nema šta puno za dodat

te feministice su privarantice, pa podmeću to kukavičijo jaje, i prikazuju filmove od prije trista godina kad žene nisu smile ić s muškin na utakmicu, i plesat u javnosti

da su to budalaštine, moremo vidit na ovon slici na kojon su mlade feministice na utakmici i plešu, daklen u ime istine se moramo suprostavit nevi tole i mireli hollywood i njiovin brezočnin lažiman



eto ka šta moremo vidit lažu ka pasi šta nije ni čudo čin in čovik vidi ćunke odma zna otkud vitar puše

evo kažu da slika vridi ka tisuću riči pa ćemo metit slike naši najistaknutiji feministica da ne moramo pričat



eto, jesu slike sve rekle, jesu
te protuhe govoru kako su naše ženske desničarke neemacipirate i zaostale, a samo su one skojevke emancipirate, šta nije istina, a i za to imamo slikovni dokaz

evo kako mlade adezeovke širu emancipaciju



daklen za razliku od gori uslikani individua, mlađahna zagorka veronika i njena prijateljica, nije se bojala pokazat sisu, pa čak ni dat kolegi navijaču da opipa jel prava, to je emancipacija a ne laprdanje o ničemu

uopće je poznato da su zagorke sklone emancipaciji i avanturizmu, pa recimo naša kolegica blogerica Čarapa kuva šljive sa fažolon

ako znamo da šljive potiču probavu, daklen otčepljuju, a da probavljeni fažol stvara eksplozivne plinove, moremo zaključit da očepljena probava u kombinaciji s plinoviman eksplozivnin more bit i te kako avanturistična

tako da ako bi slikom trebali opisat posljedice njene kuhinje to bi vako izgledalo



ali da se vratimo mi tom feminizmu postavlja se jedno ključno pitanje, pa bi ja molio kolegice blogerice da nam kažu, što vi u stvari hoćete

važna napomena

ne zanima me što nećete
- 11:12 - Komentari (77) - Isprintaj - #
25.10.2017., srijeda
Punk is not dead

To lito san dobija gramofon, i donija odluku da ću bit panker.
Joke je već bija panker, i reka je da su oni najgori, ima je jedno dvaes šigureca po jaketi i nosija je neku materinu rećinu, nije probija uvo jer ga je bilo straj, pa mu je rećina bila viseća.
Ima je i zalizanu kosu, pa je više ličija na pedera u nastajanju nego na pankera, ali to tad nismo znali, interneta nije bilo, a na televiziju su pokazivali Mikija Jevremovića i Veru Svobodu a ne pankere.

Onda san iša u Dalminu robnu kuću kupit ploču za ti gramofon, neku pankersku, pa san malo gleda, nigdi se nije spominja pank, pa san gleda slike.
Na jednoj ploči je bila glava od neke gadne zmijurine, pa san zaključija da to moraju bit pankeri, pisalo je Uriah heep, Inocent victim, nisan zna šta je to inocent, ali san zna da je victim kad nekoga ubiju u Americi, i odma san bija siguran da su pankeri.

Kad san doša doma stavija san ploču na gramofon i iznija zvučnike na prozor, cila ekipa se skupila slušat pankere, i onda su kad je počelo svirat tresli glavama.

Joke je bija glavni za trest glavon, i beljit se, jerbo su se pankeri uvik beljili, i svi drugi su ka i on tresli glavon i beljili se, tako da je parilo ka da neko istirava đavla iz nji.

Navečer je Duli bija rođendan, jedva san izmolija mater da mi da da odnesen gramofon na njegovu taracu, tek kad je Dulina mater rekla da će kupit novi ako ga sjebemo, rekla je da more.

Na rođendan smo bili mi cila ekipa, i još su došle i ženske, bila je Blanka, Anita ona šta san je mačon opandrčija, Silvana, Lidija ne ona šta su je napale buve nego jedna druga šta je s nama išla u školu, Ivana i njezina sestra Sandra.

Prvo smo malo mantali bez veze, onda je Dulina mater donila sendviće i oni sok na razmućivanje, pa smo to izili.

Onda smo metili onu moju ploču i plesali pank, ženske nisu tile plesat pank, samo su gledale nas kako se beljimo i tresemo glavama, i okrićale očima.

Nama je baš bilo super dok Joke nije puka Sreju glavon u glavu, dok su plesali pank, onda je Joke bija zeru zamantan, a Sreja je trča okolo drža se za tintaru i dera se ka da ga kolju.

Onda je došla Dulina mater i dala mu mokru krpu da drži na čvoki, i rekla nan da se smirimo ili da će nan iskopčat tog đavla i pokazala na gramofon.

Onda je ona dosadna Anita otišla doma i nažicala od sestre da jon da ploču, pa smo metili tu drugu.

To nije bija pank nego neki Bosanac, šta se je zva Čola, a ploča se zvala Ako priđeš bliže.

Mi smo stali nako bez veza, jer to Ako priđeš bliže nismo znali plesat, a ženske su sve nešto šapćale i smijale se među sobon.

Onda je Lidija došla meni i pitala me oću li plesat, pa su ovi lapani počeli umirat od smija, prdit i rugat se, ja nisan zna šta ću pa san reka ajmo.

Onda me ona uzela za ruku i odvela na srid tarace i zagrlila me i počela se trljat od mene, pa san i ja zagrlija nju i trlja se od nju, malo nan je štekalo u početku a onda smo se počeli trljat kako triba.

Onda je počela druga pisma pa smo se nastavili trljat, a oni lapan Joke je reka da bi on opet stavija onu pankersku ploču, a ja san reka da ću mu slomit ruku.

Poslin kad je rođendan bija gotov san pratija Lidiju doma, i onda me ona kad smo došli u njen portun poljubila, pa san ja zamalo pa u nesvist.


pisma

druga pisma

- 10:40 - Komentari (50) - Isprintaj - #
24.10.2017., utorak
migrena

sreja je reka da goldun neće puknit ako ga napunimo vodon i bacimo s trećeg kata

inače goldun je prezervativ, i bilo bi krajnje vrime da vi naučite govorit kako bog zapovida

u to vrime ja mislin da golduna nije bilo ni kupit po dućanima, nego samo u apoteci, a ionako ih ne bi kupovali u dućanu, jer bi one kokoši odma rekle materi da san ih kupija, a onda bi bija šou

moja mater baš i nije volila te ženske šta su pretendirale na mene, znala je žena da te to samo iskoristit oće

dakle da bi znali ko je dobija okladu, odnosno oće li goldun puknit kad ga bacimo s trećeg kata, morali smo ić u apoteku kupit ih

u to vrime one ženske u apoteku nisu bile ka danas, da ti uvalu onu škatulu, napišu tri puta po jedan, i to je to

u to vrime niko nije bija ka ovi danas, svi su nešto ispitivali

tako je bila i ona jedna apotekaruša, koja je kad bi doša kupit hipermangan i srebrenu prašinu za činit petarde, pitala zašto će ti to, tako da si mora imat završeno pola medicine, a ne samo kemijski fakultet za činit petarde, da imaš šta bacat za Božić i novu godinu

e ta apotekaruša, je bila ista ka ona vesna girardi jurkić, sa prepariranon trajnon, jebate koji li je ona taft koristila, ona je bila u apoteku kad san ja doša kupit goldune

kažen ja lipo, molin vas kutiju golduna, a ona će meni, a za šta ti tribaju golduni

ne tribaju meni kažen ja, mater me je poslala da ih kupin, bio je odgovor sa automatske sekretarice, koji se uključiva kad te pitalo zašto ti triba hipermangan, pa je logično triba vridit i za goldune

inšoma apotekaruša je nako malo zastala, ka da razmišlja, a onda jon je neki lik reka, daj malom goldune, vidi ga bit će pravi jebač kad nareste

apotekaruša je digla nos i dala mi onu kutiju golduna

tako smo mi mogli nastavit s našin istraživanjem

u to doba golduni nisu bili ka ovi sada, s okuson jabuke, breskve ili naranče, niti su bili vako tanki, bili su pravi socijalistički, nako od debele gume i smrdili su po gumi, ista tvornica je činila goldune i gumenjake, tako da su oni na titanik imali risove goldune, ne bi in tribali pojasovi za spašavanje, samo bi tribali napuvat goldune i bili bi se spasili

ne znan jeste li vi kad ulivali vodu u bilo koje goldune, a pogotovo u te risove, to van je jako zanimljivo, oni goldun se otegne doli do sudopera i samo raste, raste, pari ka da bi moga ulit dvista litara vode u goldun

kad ga tako napunite i zavežete, onda ga triba izvadit iz sudopera, a on biži na sve strane

napokon smo došli do kraja pokusa, itnili smo oni goldun pun vode sa trećeg kata, i jeba mater svoju nije puka

kad smo završili s tin pokuson vaso je reka da se od faksa more napravit napalm, ali da mora bit faks, ne smi bit ni rubel, ni nila, ni plavi radijon, nego baš faks

onda san ja iša doma vidit ima li faksa, a tamo me je dočekala mater

čim me je vidila, počela je vikat, biži od mene, crno mi je prid očima, zadavit ću te, umete me sramota, a meni nije bilo jasno kako zna da ću jon ukrast faks, jer nisan ima pojma da je mater išla kupit kafetin u apoteku

kad malo bolje promislin, oni su u to doba svi bili ovisnici, suside bi došle na kavu, nako sa krpon zamotanon oko glave, pričale o nekoj migreni, i pitale mater ima li kafetin, zato si uvik doma triba imat kave, keksa i kafetin, ako neka od susida naiđe

tek poslin san naučija da žene vežu krpu oko glave kad se neće jebat, ka da bi i neko i jeba nako zamotane, parilo bi da se seksaš sa partizanskin ranjenicin iz bitke na neretvi, ono braćo tifisari preko vode do slobode....
- 09:12 - Komentari (62) - Isprintaj - #
23.10.2017., ponedjeljak
crna i bila

jeste li vi picavali školu,

e jebiga, picat znači kad umisto na sat otiđeš negdi drugo, dubrovčani kažu obružat, ne znan kako se to kaže kod vas u hrvatskoj, ili već di ste

mi koji smo išli u realku, kad bi picali išli bi na matineje u tesle

matineja je projekcija u deset ipo ujutro, a tesla je kino, jebate jeste naporni sve van se triba privodit

ja san tija ić u glazbenu školu učit gitaru, ka i za sve drugo onda tribala ti je veza, tako i za upisat se za svirat gitaru, tribala ti je veza za uopće doć na probu, mene nisu primili, rekli su mi da mogu učit harmoniku

jebiga u to vrime nisan bija pripozna fenomen maje šuput i saše matića, pa nisan tija učit svirat harmoniku, sjeba me oni morisson, i hendrix, narkomančine su mi sjebale život, moga san bit virtuoz na harmonici, i svirat na svadbi marija mamića, a jebiga, kako ide ono s prolivenin mlikon

u tesle su bile drvene katrige, i još su imale one pomoćne, koje su toliko škripale, da kad je bija neki domaći film, ako nisi bija ljubitelj nijemog filma, moga si ostat doma

prije nego bi išli na matineju, na pazaru bi kupili pečenu kokoš, rum kocke i čokoladno mliko, je znan da je kombinacija za dobit proliv, ali to su bile te osandesete

kad bi se pogasila svitla, po kina bi zapalilo duvan, pa bi uletija Roje sa lampadinon, i tira vanka te šta puše, onda bi mu svi vikali Roje pederu, i gađali ga s nečim

najgore je bilo bit u prvin redoviman jerbo te roje od tamo najlakše potira, a i ovi od nazad kad bi izili batak od one pečene kokoši bi te gađali sa onon košćurinon

jebate da san onda nekome reka da ću svirat harmoniku, još bi mi se rugali, samo je zadnji krkan moga se ponizit do te mire da svira harmoniku, još je samo falilo da zapivan mile voli disko, nismo mi mrzili te balaševiće, čoliće, pepeu in kri, i šta ti ja znan, mislin ditka haberl je malo bacala na one švabice iz soft pornića, jebate zamisli taj soft pornić di se povataju ditka haberl i elio pisak, majko moja mila, mi smo njih u stvari prezirali, to bi bija najbolji izraz

kad smo već kod ti soft pornića, na matineju su se filmovi brzo minjali, osim kad bi filmovi bili edukativnog karaktera ka recimo, emanuela crna i bila, u tin slučajevin bi film bija nekoliko dana, jer je bilo zainteresirane publike za edukativni sadržaj

u to vrime, ma šta van neko drugi priča, pivačice su bile đuke barlović, ismeta dervoz, i ditka, lepa brena je bila predmet sprdnje, šta nan kaže da je glazbeni ukus ipak bio profinjeniji, eto di nas je to dovelo, do đej kej, i maje šuput, strašno

najjače je bilo kad je na matineju bija neki horor, jel postoju još one rum kocke, ko zna zašto su nam baš te rum kocke bile napete, eh te osandesete, kad bi bija horor onda bi se podilili, pa bi po kina navijalo za ubojicu, a drugo pola kina za onu žensku šta preživi

bilo bi napeto za popizdit, pa bi ekipa vikala, pazi iza stabla ti je, pukni ga lopaton, sakrila se ispod skala,uzmi nož tuko, i tako sve te upute, a ako bi glumci slijedili savjete publike to bi bilo popraćeno glasnim odobravanjem publike

najjača faca na glazbenoj sceni u splitu ikad, je bija Marinko fon Biskich, to je oni lik šta sad ima nadalinu, i čini začine i čokolade, e on je bija najjači panker ikad, pa je na brdima na školskom igralištu, tamo di su sve vlaji, kerum i ekipa, svira na gitarijadama, more bit da je to vlaje isto zeru kultiviralo, pa se pale na mišu kovača i mladena grdovića, a ne na miroslava ilića ka obitelj todorić

najduže je na matineju bija otimači izgubljenog kovčega, njega smo gledali ja mislin nešto priko četrdeset dana za redom, i kako smo sve znali na pamet, onda smo unaprid aplaudirali, ka ekipa u sjevernoj koreji, zašto smo to radili ne znam, bile su to osandesete

posli matineje se išlo na rivu sidit na pitarima kod svetog frane i gledat ženske, nako lino priko oka baš kako bi to radija morisson,lik koji mi je sjeba karijeru harmonikaša
- 10:50 - Komentari (34) - Isprintaj - #
22.10.2017., nedjelja
Kentakifrajdčikn

Nekad su se u autobusin mogli otvorit prozori, a i pušilo se na zadnjin sidalima.
Najjače je bilo kad bi išli u Trst, bija bi pun bus žena, i na zadnjin sidalima nešto nas mlađarije. Naveče bi se utrpali u bus i krenili cilu noć se vozit do Trsta.

Još ne bi došli do Trogira a ekipa bi počela vadit spizu, smokije, čipsove, sendviće i pohane kokoši.

Jebate razumin ovo za grickat ali pohane kokoši, i to ne da bi ispohale prsa, nego je to bilo ka neki monstruozni kentakifrajdčikn, ispohale bi kvarat kokoši valjda u komadu i onda se kusalo to nako prstima i glođale bi se kokoši.

Ja mislin da je u svakom busu bilo barenko sto kila pohani kokoša, jerbo su se te kokoše ile cilu noć, i ujutro kad bi se došlo u Trst, i u vrime obida u onom parku kraj kolodvora, jebate ka da i je neko klonira u oni bunker od busa.

Uvik bi bila neka mater i ćer zajedno u busu, kad bi ponosna majka išla svojon miljenici kupit espadrile, carera rebe, i falše robedikapa majice na ponteroso, ka da je mala ebete, pa ne bi sama znala izabrat boju majica.

E te su nan bile najdraže, mi bi malu zvali da dođe sist s nama nazad, mater bi popizdila i jebala nan mater, jerbo ona zna šta bi mi s njenon mezimicon, onda bi se uključila neka od švercerica, i rekla ajde pusti malu neće jon oni učinit ništa šta ne bi tila, druga bi rekla, tebi je krivo šta tebe ne zovu, treća bi rekla znali bi oni šta će i sa staron, četvrta bi rekla, ka da bi njon bilo mrsko i nasta bi cili pičvajz, cili bus bi se svadija svak sa svakin, i ne bi se znalo ko tu koga jebe, i zašto.

I tako svaki vikend, švercali smo sve živo, autodijelove, karte za briškulu, petarde, rebatinke, upaljače, oćale.

Najjače je bilo kad bi ekipa oblačila šesnajst majica na sebe i tri para rebatinki, gori bi išli u nekin raspanutin postolama, i nekin štracama, a vraćali se u novin koledžicama, i cilon novon monturi, samo su nan etikete falile.

Mi profesijonalci smo uvik imali najmanje dvi one velike kutije praška, to je svak kupova, i kavu, ako nisi ima na granici dvi kutije praška i dva kila kave, iako se smilo nosit samo kilo, bija si sumnjiv.

U te kutije od praška smo švercali svašta, moga si i štop lampu od golfa uvalit unutra i zasut je praškon, prašak nisu nikad gledali.

Za dva para reba, četri falše robedikapa majice na ponteroso, tri para espadrila, i dva kila kave, tribalo ti je stopedesetiljada lira, to je bilo nešto ka šesto kuna, sad kad ditetu daš šesto kuna ono plače jer u Ripleya nema teba za manje od devesto kuna.

Eto ima bit da je prije bilo bolje mi smo išli u šoping u inozemstvo, a ovi danas idu u siticentaruan, i njiov ketakifrajdčikn je skup za popizdit.

- 13:21 - Komentari (40) - Isprintaj - #
21.10.2017., subota
Pljucanje u dalj

Čudno je to sa muško ženskin odnošajin.

Evo recimo bila je ta jedna Ines, nije se baš ničim posebno isticala, niti je mater činila monade od nje sa rupičastin dokoljenkaman, niti je imala kikice, više je bila ošišana ka neki muški.

Ženske je nisu baš volile, jer je, ne baš naročito znanje u školi, i ne baš marljivo ispunjavanje spomenara, kompenzirala tako šta je bila najjača u skakanju na laštik, graničarin, a znala je bacit i na balun s nama muškima.

Meni je Ines bila draga, uvik je tila dat griz sendvića, po žvake, koji dinar za kupit novog Zagora ako je imala, tako da san je za razliku od oni drugi kmečavica više nego tolerira, moga bi reć da mi je bila prijateljica, iako naravno mi to nismo imali, te prijateljice.

Ona je meni znala stiskat ono cviće u oni herbarij, i odnit torbu doma da je na izgubin, a ja san nju naučija lovit gušterice lason, i napravija san jon pljucu za one narančaste bobe, od susidove antene, pa on nije više baš najbolje vata drugi program, i pritija se da bi vraton okrenija da zna ko mu je sjeba antenu.

Ja nisan ništa reka, ionako san uvik bija u statusu osumnjičenog, ali Ines je rekla da je vidila neke iz oni Bosanski zgrada kako su se muvali tuda.

Te Bosanske zgrade su se zvale tako jer ih je gradila neka firma iz Bosne u kojon su radili sami Bosanci. Nama starosjediocima su taman dobro došli ti novopridošli stanari, jedno dvi godine su bili krivi za svaku pizdariju koja bi se dogodila, dok ta njihova sklonost kriminalnin aktivnostima postala upitna.

Tako smo ubijali dane, svi su se navikli da je Ines više s nama nego sa kmečavicama koje su nan išle na živce za popizdit jer bi nas svako malo nešto špijale, ja san nju učija pljuvat u dalj a ona mene zviždat. Ona je bila bolji učenik jerbo je mogla pljunit ka bilo koji od nas, a ja ni dan danas nisan naučija zviždat.

I sve je bilo u redu, dok Ines nisu počele rast sise, a rasle su ono šta se kaže ka iz vode, ranije od svi kmečavica počela se zaokruživat svukud tamo di je tribalo.

Najedanput je postala svima zanimljiva, i osmaši su je vatali okolo, zvali je da ide pušit s njima iza škole, a kmečavice su je još manje volile nego prije.

Ovi moji lapani su se svi nešto uzjebali, više su gledali u sise od Ines nego u karte, ili slije kad smo igrali poklape, i ona se nekako sve više povlačila, sve je bilo ka i prije kad smo bili sami kod mene ili kod nje doma, ali više nije tila igrat balun s nama.

Onda je došlo lito i Ines je otišla kod babe na Šoltu, vratila se drugačija, ka da je znala nešto šta mi drugi ne znamo.

Ja san se to lito pomirija s tim da se vjerojatno neće dogodit to čudo pa da ću počet zabijat golove ka Žungul, i počeja san trenirat trčanje u ASK a, po čemu je posli snimljen film Forest Gump, pribacija san se sa dičijeg odjela u knjižnici na odjel za omladinu, pročitao Folirante od Mome Kapora, i odlučio sa starim ozbiljno razgovarat o tome da mi ako na polugodištu prođem s odličnim kupi električnu gitaru.

- 16:02 - Komentari (49) - Isprintaj - #
20.10.2017., petak
Zamalo

Šta ti ja znam, svi nešto pričaju o tom seksu, mislin ono to dođe kasnije kad se već zeru educiraš, ideš u kino, gledaš porniće, slušaš bajke starijih od sebe.

Prava frka je u stvari kad tribaš poljubit neku, ono prvi put, jebate nemaš pojma šta tribaš radit, di sa zubima, nosovi se sudaraju, a jezik jebate neko je jezik spominja, di ćeš s jezikon nećete se valjda lizat ka krave.

Mislin oni na filmovin, one čednije varijante, tamo se dušu, jebate ka da se ne mogu poljubit i svak o svom poslu, oni navale ka mutavi.

Tako san i ja triba poljubit jednu Lidiju, ono ja san bija vitez i ima san mač, i to nije bija drveni nego od neke aluminijske šipke šta san ga maznija ćaći, a ona je bila princeza u nekoj havajskoj suknjici, sa plastičnon dijademon na glavi.

Mislin sve je vodilo jedno drugome, bilo nan je suđeno, svi znakovi su bili tu, ono mač, dijadema, nije se tu imalo puno šta pričat.

E zajeb je bija šta je tribalo osigurat intimu, barem nekakvu, šta je bilo teško, jer ovi ostali podanici su ka nenormalni trčali za nama, mukte san ja mlatija onin mačon po njima, najgora je bila ona Anita, dok je nisan mlatnija onin mačon po tintari, a onda je ona počela revat ka da je neko dere, i zvat mater.



Anitina mater je bila zajebana, nije tukla samo svoju dicu, nego koga god bi uvatila, pa su se svi razbižali i posakrivali se.

Ja san uvatija Lilu za ruku i odvuka je do nekog podruma, smijali smo se prid vratima, dok nismo čuli Anitinu mater, koja je nimalo umiljato zazivala moje ime, pa smo uskočili u podrum.

Unutra je bila mrakača, držali smo se za ruke, i taman u onom trenutku kad se tribalo dogodit, kad je tribala nastupit ta magija prvog poljupca, Lile je počela vikat, Aj, aj, nešto me grize.

Ja još nisan bija odusta, a onda je i mene počelo grist, pa smo obadvoje pobigli vanka, a noge su nam bile pune buha, pa smo skakali ka Indijanci i derali se.

Dok smo se mi derali, došla je Anitina mater, i ja san u trenutku shvatio koliko su buhe zanemarive, i otpičio brzinom svjetlosti.

Ko zna, možda bi sve bilo drugačije da se glupa Anita nije derala, da Anitina mater nije bila doma, ili da u podrumu nije bilo buha.

Ovako se taj prvi poljubac nije dogodio, i mora san čekat do Dulinog rođendana, ali to je već neka druga priča.
- 22:01 - Komentari (45) - Isprintaj - #
Griješno odrastanje

Obzirom da smo svaki, ali baš svaki vikend išli na selo, obić babu i odradit sve ono što je bilo potrebno, nismo imali ljubimce u gradu, odnosno imali smo nekog kanarinca, koji je meni barem bio totalno nezanimljiv, iako je savršeno oponašao bilo koju melodiju, i bjesomučno se natjecao s radiom.

Prvi susret od onih iz kategorije svjesno, s polugolim ženskim tijelom bio je putem neke talijanske revije s kupaćim kostimima, koja je za razliku od startova i čikova bila ocijenjena dovoljno benignom da se ostavi dostupnom.

Jebate stvarno smo bili zaostali danas dica gledajući s babama serije sve apsolviraju, promiskuitet, silovanje, grupni seks, sve redom.

Nama je vrhunac erotike bija kad je Jastreb zažvalija Inu, jebate da je Slavko Štimac onu Jagodinku Simonović promisija barem malo ranije, ovako bilo je snađi se druže.

Kad malo bolje promislin, nije mi jasno zašto su nan te papirnate i ekranizirane žene bile tako napete kad ih je polugolih bilo na plaži koliko oćeš.

Baba nije imala telefon, u to vrime je telefon bilo teško dobit za popizdit, doduše nije jon ni triba, imala je Šarka, Šarko je bija pas, koji uopće nije bio šaren, a koji bi se uvik uru vrimena prije nego šta bi mi tribali doć naštelija uvik na isto misto i čeka. Ko je Šarku javlja da ćemo i kad ćemo mi doć nismo nikad utvrdili. Samo smo zaključili da je Šarko pametniji od pola sela, stari je uvik beštijama dava čudna imena, tako se prasac jedne godine zva Đemo, po Džemalu Bijediću, istaknutom političaru.

Nikad nisan volija banane, a mater ih je uporno kupovala i mislila da ću prominit mišljenje i uvik se iznova čudila da ih ja ne jedem, pa bi banane redovito završile na selu.

U to vrime doli u dolini Neretve nisu još bili izumili mandarine, i plastenike, pa su bili prilično siromašni i nisu mogli priuštit si banane, pa in je moja mater bila nešto ka dida mraz.

Meni je inače od sveg voća bilo zanimljivo jedino ono koje smo krali.

Prvo pravo iskušenje za mene je bila mlada susida, koja je rodila malo posli nego šta su doselili, bila je mlada zgodna i suvremena, pa bi izvadila sisu i naranila dite.

Ko zna šta se događa u tin ženskin glavama, čin in počnu rast sise, odma natakare oni gornji dio kupaćeg kostima, obziron da u to vrime toples nije bija u điru, bili smo zakinuti za lipotu sisa.

Zato smo bili prisiljeni sudjelovat u glupin igrama u moru, šta ja znan ono neko potezanje, i provlačenje, samo da bi mogli zeru pipat suigračice.

Nekako je super bija taj prešutni konsenzus, kad su nas puštale da ih malo pipamo, ali nekako uvik onoliko koliko su one tile, jebate manipulirale su s nama a još in ni sise nisu bile naresle.

Šarko bi jedva čeka da ja dođen, jer inače nije smija landrat po selu, a kad bi ja doša onda bi se napravija blesav i otiša za mnom, i redovito bi se negdi izgubija, pa bi se moglo zaključit da je Šarko bija jebivjetar kojemu je privrženost meni bila samo paravan za poboljšavanje kvalitete ljubavnog života, njegovog naravno.





- 09:05 - Komentari (48) - Isprintaj - #
19.10.2017., četvrtak
U potrazi za izgubljenin vrimenon

Uvik san zavidio onima kojima su sićanja na ditinjstvo protkana mirison toplih peciva i bile kave, u hladnim zimskim jutrima i to in je ono ka super.

Ja baš i nisan volija ta hladna zimska jutra, općepoznato je da mi u Dalmaciji nismo imali centralno grijanje, barem ga nije ima pošten svit, imali su ga samo u nekin kvartovima di su živili oficiri i njihove oficiruše.
Oficiri su vozili Lade specijal, a oficiruše su imale trajne.

Mi ostali smo se grijali kako ko, uglavnom nekako krivo, negdi mi je mutno sićanje da smo imali špaher na drva, kažu da jesmo ali da se ja toga ne mogu sićat.

Sićan se pećice na plin, koja bi zagrijala dva metra oko sebe, i matere kako me stalno tira da ne sidin na pećici.

Sićan se i blagodati socijalizma kad nije bilo za kupit plina, pa se doli kraj Prometove garaže cilu noć čeka red za kupit plin, došli bi i stivali se ka mala vojska sa praznin bocama i čekali red.

Ujutro je bilo koma, soba koja se naravno nije grijala, bi bila ladna za popizdit, pa bi uzeja rebe sa katrige šta je bila kraj kreveta, i oblačija se ispod jorgana.

Onda bi se diga pa bi me mater tirala da pijen mliko, koje baš i nisan obožava, mliko je bilo u onin plastičnin vrićicama pa se kuvalo, i na njemu je bija skorup.

Ja san volija skorup, a nisan volija mliko, druga dica nisu volila skorup, pa su in matere cidile mliko.

U nekim fazama mater je kiselila mliko, ona i suside su dilale neke gljivice pa su radile kiselo mliko, nešto ka domaći jogurt, to san volija, iako nije bilo ni blizu ka kod babe, valjda zato šta je baba kiselila mliko iz krave a mater iz plastične vrićice, na babinon mliku je bilo i masu više skorupa.

Najtraumatičnije je bilo kad si se triba ić tuširat, odnosno kupat jer ako bi se tušira bile su velike šanse daš dobit upalu pluća, pa bi onda napunija kadu i uvalija se unutra.

Banje su se prvo grijale onin čudnin grijalicama šta su bile poviše vrata, šta bi se cile zažarile, ja mislin da su te grijalice bile opasne po život, pa je dobro šta smo se više kupali nego tuširali.

Te grijalice su se palile u zadnji čas jer su trošile struju ka Lade gorivo.

U to vrime su žene vatale u maštilo vodu iz makinje za prat robu, i onda su u toj lušiji prale neku drugu robu, neka roba se i kuvala, kuhinjske krpe mislin, stavile bi se u neki lonac krpe, i nasulo bi se perborata unutra koji je bija u zelenu kutiju a zva se beli.

Ko zna koji su in to bili đirevi, ja mislin da danas više niko ne kuva krpe, ove novokomponirane žene ne kuvaju ni obid a kamoli krpe.

Da san zna, bija bi odma počeja čitat Zolu i Dreisera, a ne gluposti u kojima su jutra protkana mirisom toplih peciva.

Inače te knjige ti otruju mozak i pogubne su za socijalistički moral, moji junaci iz knjiga su pili Perier, i bili su face za razliku od bijednika koji su pili radensku, pili su i Pastise, i Scotch, jeli Sote Stroganoff, i sve te neke imaginarne stvari, i da mi se da pisat sad bi vam ispriča priču o Pastiseu, a možda i o Absinthu, ali mi se ne da, možda nekom drugom prihodom

- 09:52 - Komentari (55) - Isprintaj - #
17.10.2017., utorak
Helou Kitty


Ne znam jesam li vam ikada pričao o zagrljajima.
U toj ljubavi su najvažniji zagrljaji.
Kažu da oči ne lažu, o lažu i te kako, o usnama da i ne govorimo, ništa ne laže kao usne.
Zagrljaji ne lažu, ne samo da ne lažu nego znaju sve unaprijed, sjetite se onog prvog, ako je taj bio od one vrste, kad uzmeš dvije puzzle iz one kutije od sto tisuća komada, i one se savršeno uklope jedna uz drugu, to je to, samo tako se može sklopit cijela slika, sa one prve dvije savršene puzzle.

Ne stvarno jesam li vam pričao o zagrljajima, pričat ću vam drugi put, sad imam pametnijeg posla :)
- 23:54 - Komentari (41) - Isprintaj - #
Alka Vujica

Nije lako danas imat dicu, ako ga klepneš, dite odma zove plavi telefon, i dođu jake snage mupa i strpaju te u pržun.

Ako ga i nisi opandrčija, nego si mu jeba mater, jer je došlo u pet ujutro a ne u ponoć kako ste se dogovorili, isto će te strpat u pržun pa ti onda dokazuj da si mu samo jeba mater, a da ga nisi prokinija.

Zato je najbolje frustracije koje ti učinu tvoja dica, ličit na tuđon, jer recimo ako nategneš tuđe dite, ili će te oslobodit, ili ćeš dobit društveno koristan rad, šta je i jedno i drugo bolje nego ić u pržun.

Ima neki ljudi, koji su uglavnon žene, koje odgajaju dicu na način da in sve rastumaču i da in daju brezgraničnu ljubav, to je sad trend, pa svi govoru da tako odgajaju dicu.

Odma van mogu reć da brezočno lažu.

Najlakše ćete pripoznat ko ima te suvremene metode za odgajat dicu, a ko in povremeno jebe mater, i zeru i klepne, tako da in pogledate dicu.

Ako se dite ponaša ka zadnji kreten, to je sigurno produkt brezuvjetne ljubavi i tumačenja, odma možete čestitat počinitelju na savršenon suvremenon odgoju.

Dakle ona dica šta se valjaju po podu, tlaču sve oko sebe, urlaju na roditelje, i svakome upadaju u rič, to su ti kojima su matere sve rastumačile i pružile brezuvjetnu ljubav.

Te emocijonalno uznemirene dice ima sve više, jerbo ovi šta nekad ditetu jebu mater, i klepnu ga kad gura kacavidu u struju, oni seru, lažu i daju za pravo ovima koji kad in dite gurne kacavidu u struju, ditetu tumaču istosmjernu i izmjeničnu struju.

Jebate ti lažovi su krivi za sve na svitu, evo recimo u Njemačku, 95 posto švaba podupire gej brakove, a priko pedeset posto nji ne bi prihvatilo da njihovo dite bude gej

Dakle moremo reć da je u Nemačkoj gej okej, ali ne u mojon kući.

Ili recimo vas ovde, vi bi svi podržali prava Roma, i popizdili na mene kad kažen da su cigani, iako za razliku od vas ja i među fejspuk prijateljima imam nekoliko roma i nekoliko cigana, e sad bi ja vas pita, da u vašoj kući imate stan za iznajmljivanje bi li ga iznajmili romskoj obitelji s petero malih cigana.

Recimo da je anonimna anketa u pitanju, ja mislin da bi vas osandeset posto napisalo da bi, e sad mene zanima zašto lažete, jel mislite da ste bolje osobe ako lažete, mislite li da će vas ljudi više volit ako lažete, evo ja ne lažen a svi me volu, volu me više nego vas.

Ako niste znali onako kako vi znate kad neko sere, tako i svi mi ostali znamo kad vi serete.

Eto toliko

Sad morete nastavit dalje pisat veličanstvene postove o toleranciji, ljubavi, iskrenosti, razumijevanju, i svemu ostalom šta vas krasi in your dreams.

Pusa


Živila Alka Vujica

- 14:13 - Komentari (19) - Isprintaj - #
16.10.2017., ponedjeljak
U Stambolu na Bosporu

Malo san ja proučija tu Istanbulsku konvenciju.

Ka prvo svi oni koji kažu da se ton konvencijon ne uvodi rodna ideologija, lažu, jerbo eto u dokumentima vijeća Europe lipo piše kao jedan od glavna četiri cilja, je i uvođenje roda, tako da ako neko naprokida muškarca koji se osjeća ka žena, ima se to tretirat ka nasilje prema ženi.

Zanimljivo je da ako neko naprokida ženu koja se osjeća ka muškarac, to se isto tretira ka nasilje prema ženi jer niko se nije sitija Madagaskarskon konvencijon zaštitit muškarce.

Osim toga sve ono šta se nalazi u Istanbulskoj konvenciji je obuhvaćeno hrvatskim zakonima, osim šta mi ne pripoznajemo zločin iz časti i genitalno sakaćenje, jer se to eto kod nas i ne događa.

Zanima me eto zašto konvencija ne zabranjuje i muškima obrezivanje, valjda da je Charles Darvin, tija da muški nemaju kožicu, napravija bi ljude od majmuna bez kožice.

Ono što je također sporno je što se maloljetne djevojčice izrijekom nazvivaju ženama. Djevojčica od 12 godina nije žena, jednako kao što dječak od 12 godina nije muškarac, njih su obadvoje djeca.

Deklaraciju je ratificiralo malo više od pola članica vijeća Europe.

Vrlo važna činjenica je da su mnoge države od onih koje su potpisale iskazale rezervaciju prema pojedinim djelovima konvencije, što znači da konvencija nije sveto pismo, te se ne mora prihvatiti u cijelosti onako kako je napisana.

Recimo Poljska je konvenciju prihvatila na način da ne prihvaća ono što je u suprotnosti s njihovim ustavom.

Zbog svega navedenog jasno je da ne treba žuriti s ratifikacijom, jer sama ratifikacija ne znači baš previše, jer eto Turska je ratificirala konvenciju, pa sad vas ja pitam vjerujete li da se u Turskoj poštuju prava žena na zadovoljavajućem nivou.

Dakle možemo zaključiti da je sva trenutna histerija, nepotrebna, i zapitati se koji je razlog da nas zagovaratelji ratifikacije lažu.



- 20:09 - Komentari (21) - Isprintaj - #
s Kurcon u bolju budućnost

Bili su izbori u Austriju, pobjedija je neki Kurz, osim ako pitate jutarnji list, po njima je to šta je mlađahni Kurz, osvojio najviše glasova u stvari poraz.

Kad je nedavno Angela Merkl, dobila izbore s otprilike istim postotkom glasova bila je to veličanstvena pobjeda, a sada je poraz, pogotovo zato šta će Kurz, vjerojatno koalirat s ekstremnom desnicom.

Ta po našim novinarima ekstremna desnica u Austriji je osvojila dvadeset šest posto glasova, šta bi značilo da je svaki četvrti Austrijanac ekstremni desničar.

Nisan ima pojma da toliko fašista živi u Austriji, meni se činila prilično miroljubiva zemlja, da ne pratin hrvatske medija ne bi ni primjetija sve te silne SS postrojbe, bija bi u zabludi.

Naši ljevičari su toliki debili da ih se mater triba stidit, kad ode u mesnicu ili na pazar, nesritne žene se moraju osvrtat kad čuju neko šaputanje, ono ka Nu je di jon je oni debil, bolje bi bilo da je kamen rodila.

Evo je policija krenila apsit Todorića, tako mu i triba, moga je mučat i niko ga ne bi dira, a on navalija pisat blog, ka da svaka mona more pisat blog, jebate ovde ljudi pišu više od deset godina, svaki dan barenko jednu pismicu, a on diga glavu bit bloger, neka ga uapsu jeba mu pas mater uobraženu, on će se kurčit.

Opet nije bija smak svita, Domenico ga je čeka na plaži, o tomen bi se moga snimit film, žanra horor, ono kamera prvo snima sunce, pa galebe, pa zeru more, onda sve one guze, i toples sisice, a onda pokaže Domenica, jebate to bi nedužne gledatelje prisiklo više nego kad u Carrie iz zemlje iskoči ona ruka i ćapa ......

Jebate kako je ona Carrie mogla itat stvari, pinjure, noževe, srića da naše blogerice ne mogu tako itat pribor za jelo, vake nenormalne po svita bi pobile.

Nemojte previše brinit za kolegu blogera Ivicu, iz pouzdanih izvora doznajemo da i njega pati sinkopa.




- 09:20 - Komentari (41) - Isprintaj - #
15.10.2017., nedjelja
Marinirani inćuni

Jučer se na Trgu Svetog Marka okupilo oko osamdeset pripadnika najprogresivnijih snaga u Hrvatskoj, kako bi prosvjedovalo protiv Katoličke crkve i Vatikanskih ugovora.

Naravno da su dobili nepripadajući im publicitet, i da su o tome izvjestili svi elektronički mediji.

Relevantnost nekog okupljenja može proizlaziti jedino iz broja okupljenih, tako da okupljanje skoro sto uvijek istih idiota nikako ne može bit relevantno, jer u protivnom bi svi mediji trebali izvještavat i o utakmici Rudeša i Lokomotive, na kojoj se skupi i dvostruko više sudionika, a o misi u Petrijevcima, ili u Muću da ne govorimo.

Ajmo mi na posa ko jebe te ridikule.

Danas ćemo marinirat inćune u limunovon soku, to se zove još i carpaccio od inćuna.

Obziron na to da je lito partilo, i da su maniti furešti ošli odakle su došli, i tek pokoji olinjali galeb ka Domenico još baca oćade, po plažan, ne bi li vidija još koju guzatu crnkinju.

Smišan je ti naš Domenico on kad vidi te guzate crnkinje onda mrda brkin, ka oni mačak kad izide kanarinca.

Dakle sad kad su maniti furešti ošli, i ne izidu svu ribu, more se otić na peškariju, i kupit štagod ribe, plave jerbo ovi šverceri bilu naplaćuju ka da su jon oni vlastoručno sibelijusa puštali dok je brezbrižno resla.

Bude friški inćuna, još budu nako skvrčeni, svaki onaj ko gleda ciesaj, zna da se žrtva, u ovom slučaju inćun prvo ukočeni, a onda poslin nekog vrimena otkočeni.

Daklen ako vidite da među inćunin ima ti šta još imaju rigor mortis, onda znate da su došli s plivarice ima par uri i da su friški.

Friški inćun ima tvrdo meso, i nisu mu ispucali drobovi, nego je nako lipo modar i prozračno srebren.

Ako nije taki, onda taj nastupa više nego Maja Šuput, i raspast će se prije nego dođete doma, dakle jesmo shvatili, inćun mora bit tvrd ka plastične sise.

Kad smo našli friške inćune kupimo jedno kilo, pa ćemo pola pofrigat a pola marinirat, onda kupimo petrusimul i dva limuna, ako nemamo limun ispri kuće ka neki, i idemo na kavu.

Na kavi jebemo mater Todoriću, Horvatinčiću, hadezeju, Pupovcu, Titu, komunistima, i koga se još sitimo, trgnemo pelinkovac i bižimo doma da nan se riba ne usmrdi.

Jes vidija ti oni guzati Domenicovi crnkinja, i one se još kupaju, jebate crnkinje iz Afrike bi dobile upalu pluća da vidu more na osamnajst gradi, a ove se kupaju, te su sigurno iz Ćikaga.

Kad smo došli doma očistimo inćune na način da ih dekapitiramo, daklen okinemo in glavu, kad in kidamo glavu ne radimo to ka sivonja, nego ka tehničar, tako da in sa glavon povučemo i drob.

Kad smo i tako očistili, onda i filetiramo, to se radi tako da in palcon kroz drob dođeš do kičme i raspoloviš ih, a onda in samo izvučeš kičmu.

Tako pripremljene inćune stavimo na neku malo dublju portadu ili veliki pjat, zeru ih posolimo, popaprimo, pospemo kaparin i petrusimulon, zalijemo lipo s maslinovin uljen i sokon od oni limuna.

Ostavimo te inćune tako jedno uru vrimena, i svi kažu da se onda mogu ist, i mogu ali daju malo puno po friškini, zato ih ja stavin u zamrzivač, da prinoću tamo, i drugi dan i odmrznen i budu savršeni, barem meni.

Dakle šta smo zaključili, najbolji inćuni su friški inćuni, Domenico uvik ima sa sobon nešto za umirenje, ako ne daj Bože umisto guzate crnkinje vidi neku blogericu, osandeset ljudi je sramota da dođe na večer poezije a kamo li na prosvjedni skup, i Mario Mamić je kriminalac a ne celebrity.

Živila Maja Šuput

- 09:58 - Komentari (36) - Isprintaj - #
14.10.2017., subota
Janjetina u škartocu

Dakle jučer smo zaboravili u postu i komentarin janjetinu, ili kako bi furešti rekli đanđetinou.

Zato danas imamo recept za janjetinu u škartocu.

Škartoc je za neuke, škanicl, fišek, ilitiga papirnata vrećica, iako ne znan šta van je tribalo to sve skupa izumišljat kad imamo našu lipu rič škartoc.

Dakle svaki recept počinje odlaskom u mesnicu, jer obid bez mesa je ka seks brez one stvari, ili kako bi se kod nas reklo drkeljanje.

Prvo se mesara pita odakle mu je janjetina, ako kaže da je Paška, odma mu triba jebat mater lažljivu, ako kaže piše da je Bugarska onda je pošten čovik.
Onda mu se reče daj mi malo od plećke jedno dva kila.

Dva kila su za četri osobe, neš valjda sam ist, a jebeš čovika koji ne more izist po kila janjetine.

Kad ti je okinija dva kila, onda mu kažeš da ti to malo nasiče, jerbo naravno da doma nemaš sataru, pa ćeš morat cipat kosti lupajuć baton za meso po nožu, pa ćeš sjebat nož, a onda će ti ona grintat da si konj i da si sjeba nož.

Onda otiđeš na kavu i malo ljudikaš, skoro do jedanest, jer obid je u jedan a imaš još posla za popizdit.

Kad dođeš doma jebeš mater svin susidima jer su zauzeli cili parking, i ideš doma.

Kad dođeš doma narižeš malo pancete, i zeru sira jer ćeš inače past u nesvist od gladi.

Kad si malo izija, i zeru se napija ideš kuvat.

Uzmeš tavu najveću šta imaš, i staviš je na vatru, uliješ zeru maslinovog ulja da pokrije dno i brzo izrižeš onu janjetinu na male komade da ti se ulje ne zapali.

Onda ubaciš meso u tavu i beštimaš zato šta te ulje pošpricalo, i na brzinu meso zapečeš sa svi strana, pa ga izvadiš i zeru pustiš da odane.

Onda kumpire koje je neko drugi skuva do pola nako krupno natesane ka sikiron, jer nemoš sve sam stić ocidiš i staviš u neku zdilu.

Kad si to učinija, narižeš kapulu ljubičastu i jebeš jon mater nako ljuton, pa je zeru zažutiš na onom ulju di se meso peklo.

Dodaš šaku dvi crni maslina i šaku sušeni poma i luk, dakle ne kapulu kojega ostaviš u ljupini samo ga zeru zgnječiš.

Posli toga uvališ u tavu one kumpire i meso i začiniš, staviš soli papra i svega šta nađeš i pustiš da se malo tako dinsta, na kraju dodaš dec prošeka, ili nekog slatkog vina, pa pustiš još par minuta na vatri.

Onda uzmeš papir za pečenje i radiš škartoce, ako ne znaš kako se rade škartoci nisi se triba opće petljat u kužinu.

Onda škartoce staviš u peć i pečeš još jedno tri kvarta od ure, do uru.

Kad je gotovo izvadiš i staviš svakome njegov škartoc na pjat.

Onda se svi čudu i ne znaju kako će to ist ali nekako se snađu.

Eto tako se to radi.



- 14:35 - Komentari (28) - Isprintaj - #
13.10.2017., petak
Dno

Ako ste pomislili da je hrvatsko pravosuđe danas dotaklo dno, niste u pravu, ono ga dotiče odavno, još iz vremena kad je bilo Jugoslavensko.

Tomo je nekažnjeno ubijao još od ranih osamdesetih, i nije Tomo jedini, od vrsnih kapetana Ivica Šurjak koji je isto ubio čovika je oslobođen, muž od Branke Bebić je dobio osam mjeseci uvjetno, bivšem ministru Šukeru valjda nije ni suđeno, žena mu je ostala živa.

Doduše nije ni čudo da ubijaju ljude, ionako za vozat se po moru sa brodom do dvaes metara moš dobit dozvolu na tečaju organiziranom u Dugom Selu ili Bjelovaru, za trista pedeset kuna, a da se nikad nisi popeo na brod, a ako znaš čovika ne moraš ni ić na tečaj samo pošalješ sliku.

Ako ste možda pomislili da je hrvatsko pravosuđe doseglo dno neki dan kad se onaj Čovik u Splitu ubio jer je oslobođen silovatelj njegove maloljetne kćeri, opet ste falili.

To je u Hrvatskoj uobičajena praksa, i to bez obzira je li silovatelj profesor svećenik, ili neki pohotni anonimus od sedamdeset godina, oni bivaju uglavnom oslobođeni ili uvjetno kažnjeni i poslani na društveno koristan rad.

Ako ste zbog toga ljuti na Plenkovića, vladu, ili Kolindu opet ste u krivu, oni nisu donijeli te zakone, i sigurno nisu zaslužni za to što su takovi, za zakone i urnebesno smiješne kazne, ne samo u Hrvatskoj nego po cijelom svijetu, zaslužni su borci za ljudska prava.

Upravo oni su ti koji su korak po korak, jer njihovoj borbi nikad nema kraja, neće valjda ukinit sami sebe, su zaslužni za prava danas žena, homoseksualaca, i ubojica, a sutra pedofila i ko zna koga još.

I nemojte sad odma graktat, jer ako se za natezanje maloljetnica dobije oslobađajuća presuda ne znači li to posrednu tihu legalizaciju pedofilije.

Dakle vi progresivni tolerantni drugovi ste proizveli i svećenika i profesora i Tomu Horvatinčića koji slobodno hodaju unaokolo, mi zaostali i zatucani bi to riješili značajno drugačije.

Samo ne znam kako ćete sad štititi žene, sad potencijalni ubojice niti ne moraju kupovat pištolj za ubit ženu, mogu je zgazit i reć da i je napala ta sinkopa.
- 18:41 - Komentari (21) - Isprintaj - #
Vuco kurve i janjetina

danas je petak trinesti, zato pazite šta radite, i samo da znate ovo čitate na vlastitu odgovornost

drug Euro je danas pisa o ženaman pa ću i ja malo


trideset devet posto žena je privarilo svog čovika, drugarica blogerica Mala u svom postu o rusin i komšijan pobliže objašnjava kako, pa se ja ne moran mislit, da mi se da, moga bi van stavit link, ali mi se ne da, pa eto tražte sami

dodatnih triest pet posto žena razmišljale su ili razmišljaju o tome da privare svog čovika

kad to zbrojimo dobijemo sedandeset četri posto žena koje su kurvetne, ili razmišljaju o tome da to postanu

ako to privedemo na hrvatski, kad se nađete na kavi sa svoje tri prije, samo jedna od vas je poštena žena

ono šta je zanimljivo je da iako će svaka žena reć da nju zanima samo da je muškarac nježan, pažljiv i duhovit, isto ka i misice da želu mir u svitu, istina je skroz drugačija

istraživanje je pokazalo da je samo pet posto, od ovih šta su postale kurvetne, ostvarilo neku intelektualnu povezanost sa objekton požude, uglavnon su pale na čistu fiziku

ajmo zatvorit oči i zamislit slijedeći scenarijo

dobro šta je sad, šta nije jasno u zatvorit oči, ajmo zatvaraj

jesmo li

jesmo

daklen scenarijo je vaki, radi neke misterijozne pojave, recimo neka bolest, koja se more ličit međusobnon transfuzijon među srodnicin, svi na svitu tribaju učinit deenka analizu, to je ono šta horacijo radi u ciesaju, za detalje obratite se staroj teti nemojte mene tlačit

ko je to otvorija oči

glupane nismo još završili

jebate koji bi femicid nastupija kad bi se saznalo, koliko ljudi tuđe dice ranu, ja mislin da bi ovi migracijski val u krilo angeli merkl, bija go kurac u odnosu na migracije koje bi tada nastupile, a kako bi tek porasla prodaja sačmarica

sad moremo otvorit oči

daklen kad bi ovo istraživanje, odnosno njegove rezultate primjenili na blog, ispalo bi da tri četvrtine blogerica ili nešto prtljaju ili su spremne to učinit, obziron da sam ja u sretnoj vezi, molim da ovi post komentiraju samo one poštene, ove druge neka se ne javljaju, nisan zainteresiran

eto pa da vidimo mi čija mater crnu vunu prede

i ko kome pisme piše

- 10:16 - Komentari (44) - Isprintaj - #
12.10.2017., četvrtak
olivud

kad je prije nekog vremena bilo goruće svjetsko pitanje, hoće li američki predsjednik postati donald trump ( u daljnjem tekstu trump) ili hillary clinton, hollywood ( u daljnjem tekstu olivud ), koji predstavlja liberalnu, progresivnu, umjetnički orijentiranu zajednicu u amerikami, je listom stao uz gospođu clinton

išlo se toliko daleko da je pola olivuda pritilo da će se iselit, ka čuveni splitski nautičar (još ne znamo je li mu to zanimanje ili hobi), a druga polovina je proročanski zagovarala ono što će u povijesti kasnije dobit ime metoda drage pilsla, nešto u ljudskoj povijesti nazabilježeno, samospaljivanje na trgu neprežaljenog maršala

doduše od nekoga ko je bio spreman, nasrtati na sinagogu, jer je mrzio židove, nije ni za očekivati bolje, poremećene osobe, ukoliko se ne liječe, ostaju poremećene, kod njih se mijenja samo objekt mržnje, sve ostalo ostaje isto

ali da se vratimo na olivud, dakle oni su se tili šta raselit, da ih više nima, šta užgat, ako pobijedi oni trump

sve to zato, jer taj olivud, uzima sebi poziciju moralne vertikale svega

oni imaju filmove o pederin, lezban, crnciman, sidašima, pribivenin ženan, silovanjiman, i svin tin lipin stvariman

u svin tin filmovin, olivud nepogrešivo staje na stranu žrtve, ili barem onoga koga on smatra za žrtvu, (recimo pedera nikad nećete vidit u ulozi negativca) i radi toga šta u ton fikciji olivud postupa po njiovom mišljenju ispravno, uzima si za pravo proglasit se moralnon osovinon vascele bogovetne vaseljene

e sad

u zadnje vrime smo svjedoci da u medijiman izlaze saznanja da je silovanje, spolno uznemiravanje, i ostalo u tom istom olivudu praksa, odnosno da moćni producenti (to su oni šta ne znaju glumit a znaju s novcin), a i neki drugi, jebu sve redon, i ne pitaju mogu li, samo uzmu i nategnu, bez obzira kolko to ima godina, je li muško ili žensko, ili pas od one umjetnice od jučer

kako već i inače znamo da se pola olivuda liči ili se ličilo od ovisnosti o drogan, a druga polovina o alkoholu, dvi trećine o seksu, tri četvrtine o tabletan spavalican, i skoro svi o već nečemu

isto tako znamo i daj je taj isti olivud leglo pedofilije, jer našmrkani olivuddžija, ne jebe dva posto šta mala jedva može dovatit prekidač za upalit svjetlo, on nateže sve na dvi a nekad i na četri noge

dakle sad da ne duljim, taj olivud je uvik bijo i osta leglo nasilja, svih vrsta poroka, dekadencije, i izopačenosti

kako se onda dogodilo da taj isti olivud, postane nositelj štafete s moralnin vridnostima

valjda na isti onaj način kako se dogodilo da komunisti postanu gurui demokracije, a drago pilsl antifašista

sve je to šarena laža

mene samo zanima kako se osjećaju liberalni, progresivni i tolerantni sljedbenici, dok žvaču smežurana muda olivudskih nasilnika i ponavljaju mantru o bubrizima

u stvari ja mislin da su oni smanjene inteligencije, jer bi im u protivnom valjda bilo malo neugodno

- 11:19 - Komentari (34) - Isprintaj - #
11.10.2017., srijeda
Ubilo Brjusa

Neka umjetnica nije važno odakle je, ti umjetnici su svukud isti, je izvadila jajnu stanicu, i oplodila je invitro spermom pasa.

Ona je tako umjetnički slobodoumna imala sigurno nešto za poručit, ti slobodoumni uvik imaju nešto za poručit, ali mene zanima šta je sa pason, je li pas da pisani pristanak ili su prikršena njegova prava, tribala se u biti naguzit pa ako je pas oće svojevoljno nategnit onda u redu, a ako neće onda je to zlostavljanje pasa.

Ne znan kako je došla do sperme o pasa, ima bit da mu je izdrkala, jebate to samo slobodoumnim umjetnicima more past na pamet.

Kad san ja bija mlad onda su cure čitale onog Castanedu, izbjeglicu iz Meksika šta je glupin Amerikancin prodava neke čunga lunga šamanske šeme, i posta svjetski poznat publicista.

Kod nas je bija oni Luka Hodak iz hadezeja, šta je sa ekipon srka buniku pa onda šamanisa, on nije posta priznati publicista, valjda zato šta je šamanisa i krivoj zemlji.

Obziron da su ženske čitale tog Castanedu, a da u to vrime nije bila šema ajmo se opit, našmrkat i pojebat, i da je tribalo sa ženskin o nečemu i pričat onda san i ja čita Castanedu.

Onda smo i mi uzduž i popriko razglabali o tin egzistencijalnin sranjima, i onda smo odrasli.

Obično kad Čovik odraste onda pristane virovat u Djeda mraza, druga Tita, da je Elvis živ, Ćegevaru, Castanedu, Louise neku i onoga drugoga šta piše poruke po jani.

Je znan sruši ti se svit kad ubiju Brjusa Wilisa u armagedonu, i kad shvatiš da je divlji Bill Hičkokovski bio u stvari cirkusant, i da nevine žene postoje ali da je veća šansa da sritneš jednoroga, nego jednu takvu.

Ubiju te ta saznanja ali priboliš i ideš dalje.

Ne stvarno, ko tin ženskin uzima nevinost, mora bit da postoju ti neki lovci na hi menove, možda je oni hi men šta su se dica s njin igrala u stvari simbol tih lovaca na himenove.

To je u stvari nepravda, žene bi tribale imat prometnu dozvolu ka auta, tako da znaš sučin imaš posla, ono kad ideš kupit rabljeni auto, znači onaj bez hi mena, vodiš kuma automehaničara, gledaš kilometražu, uvlačiš se odispod, provjeravaš ima li lufta, svašta pitaš bivšeg vlasnika, jebate ispane da masu studioznije postupamo kad nabavljamo rabljeni auto nego rabljenu ženu.

Evo recimo ova umjetnica slobodoumna sa početka priče, šta je drmala pasu, ona se isto biće uvaljuje ka skoro nova, i sad ajde ti čitaoče zamisli da ti ta slobodoumna onon rukon kojon je drkala pasu nježno prilazi po licu, obrvama, još takva perverznjača kakva je da ti uvali prste u usta, nečuveno brate.

Jebate šta san ono tija reć, aha jebeš ti te slobodoumna umjetnice, i one koji se egzistencijalizmon bave u bilo koje druge svrhe osim da nešto povalu ili budu povaljeni, davno in je prošlo vrime da odrastu.

Svi umiru pa i Brjus Willis
- 14:52 - Komentari (28) - Isprintaj - #
10.10.2017., utorak
agramer blues


juče san van reka kako se dalmatinci sataru od posla

zato san ja oša na privremeni rad u zagreb, doli u dalmaciji nemoš baš nepredovat ako nemaš baš ništa u glavi, u zagrebu je puno lakše

to je prava demokracka sridina, niko te ništa ne pita, nemoraš ništa znat, moš bit zadnji tudum, samo je važno da si u pravoj partiji, i da si naš

kad je ono bija rat, a i prije, svi oni šta su bili tako sposobni, da bi kod nas doli bili krepali od gladi, ošli su u zagreb bit direktori

i ridikuli s kojima smo se svi mi doli sprdali, u zagrebu su uspili, nema nigdi takog grada

eno recimo mate biljarista, doli su svi mislili da je čovik zeru ebete, jebate dašta je nego ebete, kad ne zna ništa nego igrat biljar, e mate je u zagrebu bija faca, precjednik biljarskog saveza rvacke, svi mu se javljaju, curice plazu po njemu, a mate je bija ružan ka muška rada borić

ili recimo suki, suki je u zagrebu glavna faca, kad oće prikine koncert, i uzme on i piva

dakle u zagrebu svaki debil more postat faca, samo ako zna čovika, puno je lakše nego kod nas doli, jer doli svi znaju čovika

e sad kako se u zagrebu radi

jučer smo vidili kako muški radu u dalmaciji, pošto su naši u zagrebu svi direktori, a zna se da direktori ne radu ništa saćemo napisat kako ženske u zagrebu radu

posa počinje u osan, a dolazi se u devet manje kvarat, jer direktor dalmatinac sigurno neće doć prije devet, a i mora se odvest dicu u vrtić

onda se pije kava i čeka kad će doć direktor

kad direktor dalmatinac dođe onda mu se jedno po ure divi, smješka i sluša njegove seksističke primjedbe, da jon neki lapan osim direktora dalmatinca tako nešto kaže, glavu bi mu okinila, ali njemu svom šefu nemore zamirit, jer svi znaju da je najvažnije bit šefu u milosti

kad se popije kava ide se u svoju kancelariju, negdi oko deset uri

onda se nazove mama, sa mamon se priča jedno uru vrimena, ono niko te ne nervira ka mama, ali moraš jon se javit, inače ćeš morat za vikend u restoran na obid, ili naručit pizzu, jer ni muž ni dica neće da idu one fantastične hrenovke koje znaš skuvat

oko jedanest kad završiš s mamon, onda zoveš sestru, ona ti mora kupit nešto na njenu karticu na šesnajst rata, da muž ne vidi da si kupila, i ispričat šta je sve donila milica šta prodava avon kozmetiku, a ti njon moraš ispričat, šta te je mater trala dok ste pričale da ona zna kad je nazove, i da su u katalogu od kauflanda na sniženju kalupi za radit sviće, vileroy i boch

kad završi sa sestron naša junakinja, mora nazvat starije dite koje triba još malo krenit u školu, izdiktirat mu domaći rad i reć šta da obuče, i da mora slušat tetu sanju, divnu mladu studenticu kojoj daješ pola plaće da ti dovede dicu iz vrtića, pošalje ih u školu, malo očisti i popegla, jer ti si uvik tako iscrpljena

kad završi s diteton, onda ide na gablec, oko jedan je već gladna, gableci nisu baš skupi tamo di se kusa manistra i fažol, ali ona to ne jede, jer joj se prdi od toga, a i mora pazit na liniju, pa jede one fine salate u onom malom restorančiću, je da jon kvarat plaće otiđe na marende ali zato ne kuva doma, čak ni vikendom jer ide kod mame, pa se tako uštedi

u dvi ure kad se vrati na posa nazove frizerku za ugovorit termin za farbanje i frizuru, osansto kuna je malo puno ali valjda si može priuštit frizuru jedan do dva puta misečno

oko tri šef dođe s ručka pa se onda još malo podruška s njim, smije njegovim krkanskim mačo šemama, gleda ga se s neskrivenim obožavanjem, i malo izbaci dekolte kako on najviše voli

u četri ure završava radno vrime, ali onda šefu dođe neki njegov rodijak šta je isto direktor, i neki mali šta je tek doša pa mu triba zeru pomoć, onda oni udare po viskiju i malo se druže, i niko ne ide doma, svi sidu do sedan manje kvarat, da direktor vidi kako oni vridno i marljivo radu

u sedan ipo navečer naša junakinja crknuta dođe doma, izdere se na muža koji je pita di je do tada, jer on njoj ne zna bit podrška, i njena karijera mu ništa ne znači

srića šta je sutra vikend, pa ne mora ić radit, pritrpit će i mamino zvocanje samo da ne mora kuvat, jer je tako prokleto umorna

- 10:51 - Komentari (42) - Isprintaj - #
09.10.2017., ponedjeljak
nije dobro

nikako nije dobro

eno su šveđani shvatili da sposoban čovik nema šta radit osan uri dnevno, pa skraćuju radno vrime na šest uri

kod nas u dalmaciji smo to shvatili odavno, kaže legenda još u ono vrime kad su razapeli isusa, i kad se on obratijo posebno nama dalmatincin i reka da ne radimo ništa dok se on ne vrati

nema taki vjernika ka šta smo mi dalmatinci, evo mi još čekamo da se isus vrati pa da počnemo radit

kod nas bi skraćenje radnog vrimena na šest uri izazvalo veliki poremećaj

vako izgleda radni dan kod nas

posal počinje u 8

mi dolazimo u devet manje kvarat, jer se svi situ u isto vrime ić na posa kad i mi, pa se stvori gužva, da glupani pođu na posal na vrime, ne bi bilo gužve i pošten čovik bi na vrime doša na posa, vako jebiga

kad dođemo u devet manje kvarat, onda uzmemo kavu, i iđemo se zeru informirat, prvo vidimo šta ima po enternetu, koja je taj dan pokazala sise, je li ubilo mamića, i šta oni govnari pulitičari kažu, to traje do devet ipo

u devet ipo uzmemo drugu kavu, i slobodnu, pa jebemo mater uredniku, jer je teška komunjara, prvo su od slobodne učinili purgerske, a sad i jugoslavenske novine, zaključimo da to nit je slobodna, ni dalmacija, i da to više nećemo čitat

dok se sve to dogodi, dođe deset uri, pa je vrime za ić vanka na kavu, zato triba obavit par telefonski razgovora da se vidi ko je di, i di će se na kavu, dogovori se kava oko jedanest, blizu peškarije

kad se dogovori kava, odma se ide na peškariju, dok još ima friške ribe, i kupi se riba za obid, uto dođe jedanest uri pa se ide na kavu

kava se pije do podne podne ipo, usput se sve pritrese, stanje urbi et orbi, svima se jebe mater, i popije po dva mala pelinkovca

u podne ipo se krene nazad na posal, ali se prvo svrati doma, di će čovik odat okolo s onon ribon šta je za obid, a i kad će obid bit gotov ako riba dođe doma skupa s čovikon s posla

kad je čovik već doša doma, izide zeru sira i fetu pršuta da se ne zanesvisti do obida, i jebe dici mater nenormalnu, zapriti in da će i naprokidat, i održi predavanje da ni njemu njegov ćaća nije pisa domaći

uto dođu dvi ure, i čovik se uputi nazad na posa, u dva i kvarat dođe na posa i pita je li ga ko zva, onda popizdi zašto ga debili nisu zvali na mobitel, biće on nema nikakvog pametnijeg posla, nego čekat nji da zovu

od dva ipo do tri se pokušava sitit šta je ono triba taj dan uradit, stalno ponavljajuć sitit ću se ja, sitit ću se ja

u tri ure, otiđe ća s posla, da ga opet ne uvati gužva ka jutros kad je zakasnija na posa, da ne bi zakasnija i na obid, koji kurac se mučija ić kupovat frišku ribu ako mu se oladi

i tako prođe radni dan

dakle, svakako triba onemogućit manite šveđane, sa tin manitin idejama da se skrati radno vrime, jer mi u dalmaciji i vako jedva sve stignemo, da ne govorimo o onima šta imaju apartmane, oni po šesnajst uri side i čekaju da in turisti dođu, sataru se ljudi

u Italiju moš kupit kuću za jedan euro, iz malih mista svi su utekli u gradove, pa sad općine daju kuće po jedan euro, da mala mista ne opustošu, neće niko bit iz malog mista, niko neće bit seljak, svi oće bit građani, zato nan žmare koštaju priko sto kuna kilo, i maslo isto tako, neće niko da se zajebaje, svi bi najradije radili ka šveđani šes uri na dan


- 11:34 - Komentari (57) - Isprintaj - #
08.10.2017., nedjelja
Ja se konja bojim

Jedan od najbriljantnijih mladih umova u Hrvata Gordan Maras, inače Čovik sa dva šupka, oće silom bit precjednik povjerenstva za Gazdu.

Gordan Maras je inače osim šta je bija ministar, u prebogatoj karijeri bija neko kratko vrime i nešto u Olimpijskom centru u Bjelolasici, šta je rezultiralo ritualnim samospaljivanjem istog centra, i ekonom u esdepeju za koji znamo da je u bankrotu, i toliko opterećen kreditima, da ukoliko bi se sad održali izbori i ukoliko bi dobio broj zastupnika sukladno rejtingu, stavio bi ključ u bravu, i kolektivno se samoubio bistom druga Tita sa orlovim mudima.

Daklen veliki stručnjaci iz esdepeja koji je u bankrotu, oće ispitivat Gazdu koji je isto u bankrotu, baš lipo.

Inače obzirom da većina ima kratko pamćenje pa misli da Gazda ima oduvik cilu Hrvatsku, činjeničnog stanja radi, do konca devedesetih mi koji smo živili u ostatku Hrvatske, smo Konzum vidili samo kad bi dolazili u Zagreb, tu je bio jedan od dućana, ne i jedini.

Konzum se izvan Zagreba pojavljuje tek 2000. Kad otvara prvi dućan u Splitu, i doživljava nekontroliranu ekspanziju i pokorava Hrvatsku, upravi u vrime vladavine Marasove partije.

O onome što se događalo kad je Marasova partija bila na vlasti drugi put, me tribamo ni govorit.

Dakle svi su izgledi da ono šta nisu uspila generacije Hrvata, domoljuba, Ustaša, i ko sve nije pokušava, uspit će Beri i Marasu, nji dva će rasturit partiju ko beba zvečku.

To će bit jedan veliki korak naprid za demokraciju, i opstojnost Hrvatske, napokon će se smanjit neprirodan i neproporcionalan Jugoslavenskog i Srpskog lobija, odnosno za očekivat je da se isti zbog ostvarivanja osobnih probitaka počnu učlanjivat u hadeze, tako da ćemo imat sva govna na jednom mistu.

Inače ovo šta se sad svi čude šta je Gazda radio, to rade svi, iz dva razloga, prvi je jer ih niko ne nadzire, a drugi ako ih i nadziru, nadziru ih stručnjaci iz porezne, koji vride točno onih pet tisuća kuna mjesečno koje dobivaju tamo.

U biti nije problem, svaki od poduzetnika u Hrvatskoj toliko krši zakone da bi dobio doživotnu samo da mu neko pogleda što radi, zato niko i ne gleda šta ko radi.

Vlada ovim svojim egzibicijama koje izvodi, i koje nota bene unatoč laprdanjima mnogih, dobro radi, ne spašava ni sebe ni Gazdu, ni bilo koga drugoga, nego loše plasmane banaka.

Šta bi se dogodilo da je Gazda stvarno oša u stečaj, pola operacija bi preuzeli Lidl, Kaufland, Plodine etc., u Irsku i Njemačku bi otišlo dvadeset tisuća ljudi više koji će ionako otić dogodine, dakle ništa pretjerano značajno osim što bi bankama propala velika lova koju su dale Gazdi i jatacima, tako da ovi manevri nisu ništa drugo nego kupovanje vrimena bankama da se prizbroje.

Dakle možemo sa sigurnošću utvrdit da je onaj ko se sitio ovoga puno veći stručnjak od šupljeg Marasa.

Doduše i Marica šta prodaje sir i vrhnje na Dolcu je neusporedivo veći stručnjak od Marasa.

Koliko je to sve skupa nevažno tribali bi shvatit 15.10. Za koji je zakazan novi Smak svita, obzirom da su svi do sada zakazani bili neuspješni, vjerojatno će taki bit i ovaj, ali neprijatelj nikad ne spava.

Kažu da se ženama tijekom seksa ne smiju dirat stopala, i da ako je ostavila čarape na nogama da ih se nikako ne smi skidat.

Jebate da se mi muški oćemo jebat s nekim u čarapama, onda bi to radili međusobno, mi naime ne želimo bit u krevetu s Al Bundyem.

Zar nije dovoljno šta vam hulahopke toleriramo, mislim da nema ništa tako aseksualno ka žena u hulahopkama, pari ka loše upakirani crknuti jelen.

U stvari meni nije jasno zašto bi neko ko ima fetiš na prirodne materijale, a sve žene to imaju zapakira u plastično crivo za kobasice, i čemu u stvari to služi, ako ti je ladno obuci gaće ka i mi muški, jeste li emancipirate ili šta.

Jebate da mi je znat kako su pokoljenja žena priživila dok neko nije izumislija to plastično sranje, koje i najzgodniju ženu čini seksipilnom kao nježnik s navučenim prezervativom.


- 13:10 - Komentari (35) - Isprintaj - #
07.10.2017., subota
Usputna razmišljanja

Negdi san vidija, neko je napisa da su u Mulleru izvadili božićne ukrase za prodavat, doli na moru su se još prikjuče kupali, jučer je opizdila bura pa nisu, a ovi u Mulleru već počeli slavit Božić.

Ko zna oće li i u Lidlu prodavat božićne ukrase, i inače u Njemačkoj, ako su skidali križ sa crkve na slici na jogurtu, da ne uznemiri Alahu akbare, homoseksualce i antifašiste, more bit da će i Đingl bels zabranit.

Kod nas bi se moglo dogodit, da se zabrani Advent u Zagrebu, i onaj u Splitu, i u Dubrovniku isto. Obzirom da se Božić slavio i za vrime NDH, bilo bi logično da Miletić ili Pupovac zatreže zabranu adventa.

Vjerojatno će in se pridružit i druge osvišćene snage, jer poznato je da se na tim Adventima satare pun kurac kobasica, a one se radu od prasadi, tako da će Alahu akbare u borbi protiv prasetine podržat i vegeterijanci.

Koliko je opasna apstinencija od prasetine vidljivo je iz činjenice da svako malo neki Alahu akbar uzme mačetu i vježba na prolaznicima.

Jedini ispravan način borbe protiv prasetina je janjetinom, što možete vidit na primjeru kolege kupusa, koji je idejni začetnik akcije Janjetinom protiv prasetine.

Kupus je ka šta svi vidimo uvik dobre volje, za razliku od Alahu akbara s mačetom i nadrkanih vegeterijanaca.

Iako moglo bi se reć da nije sve u prehrambenim navikama, ima nešto i u godinama, evo recimo Čarapa koja je ne vegeterijanac nego ono još gore, mala Lanolina, i Afrodita, nisu nikad nadrkane valjda jer su mlade, za razliku od nekih drugih blogerica koje su ljubomorne stare oštrokonđe.

A opet ako pogledamo neke koji su mladi i nadrkani, onda nam i ta teorija pane u vodu. Ono šta je sigurno da su oni starmali i oni koji ne žele odrasti najgori od svih.

Eto tako leti vrime, neš se ni okrenit eto Božića, pa će antifašisti malo pljuvat po vjernicima i svemu tome skupa, pa će ih Blognjuz stavit na naslovnicu, jer on od svega najviše voli kad neko pljuje po Božiću i Hrvatskoj, onda ću ja jebat mater i njemu i njima, pa će me proglasit netolerantnim.

U stvari jebe mi se idem spremat neki ramstek, malo vrganja, i blitvu.

- 13:29 - Komentari (60) - Isprintaj - #
06.10.2017., petak
Pričaj mi o ljubavi



„Svaki dan u životu u kojem nisi zaljubljena, propao je, jalov, nepotreban dan.
Dan bez ljubavi je dan bez veze.“
Magle dolaze

- 07:30 - Komentari (24) - Isprintaj - #
05.10.2017., četvrtak
sodoma i gomora


već neko vrijeme javnost se zabavlja s bivšim homoseksualnim parom, koji svoje međusobne odnose rješava na sudu, po medijima i u frizerskom salonu, da ne ispane da samo heteroseksualni župani šta naprokidaju ženu, zabavljaju svekoliko pučanstvo

jedan od aktera navedene homoseksualne veze, nazovimo ga peder1, tvrdi da ga je drugi akter nazovimo ga peder 2, kao maloljetnika peder 2 silova

nakon silovanja peder 1 i peder 2 su ostali u vezi, što je inače uobičajeno da silovatelj i žrtva imaju nakon akta silovanja dugogodišnju vezu

peder 1 je pedera 2, koji je inače svećenik, ili je to barem bio, odlučio prijavit godinama poslije nakon što ga je peder 2 ostavio, i valjda sebi našao drugog pedera

reakcija svekolike javnosti je očekivana i ispravna, svi su šokirani time da je peder 2 natega maloljetnika, bez obzira na to što su sada i jedan i drugi punoljetni, i što su se u međuvremenu jebavali, tako da je sasvim ispravno pedera 2 nazvati pedofilčinom, jer to što se činjenično stanje promijeniulo, pa je žrtva dosegla punoljetnost kada su još uvijek bili u vezi, vjerojatno dobrovoljnoj, ne čini odvratnu pedofilčinu manje odvratnom, kao što francuska prva dama, unatoč tome što se cijeli licemjerni svijet pravi blesav, nije ništa manje odvratna pedofilka, zato što je mali makaron u međuvrimenu odrasta i posta prešidente

zanimljiv je također fenomen kako medijska scena u hrvata, koja inače promovira sekularne vrijednosti i izruguje se s vjerom i vjernicima, odjednom posebno apostrofira kako je peder 2, odvratna pedofilčina ujedno i svećenik, barem njima osviještenima svećenik ne bi triba bit ništa posebno, odnosno trebao bi biti na nivou nekog vrača, šamana, ili sladoledara, mislim da bi ipak akcent trebao biti na tome da je peder 2, pedofilčina, a ko mu je poslodavac i njegovo zanimanje bi trebalo biti manje važno

ako se već proziva crkvu kao zajednicu kojoj je peder 2 pripadao, trebalo bi isto tako prozvat i homoseksualnu zajednicu, kojoj peder 2 isto tako pripada, te bi se obje zajednice trebale javno ogradit od pedofilije kao pojave i svog člana pedera 2 kao odvratne pedofilčine

po nekim podatcima 80 % žrtava od strane odvratnih pedofilčina iz redova crkve su dečkići, iz čega bi se moglo iščitati da su odvratne pedofilčine u najvećoj mjeri, skoro bi se moglo reći u pravilu i odvratne pederčine
- 13:39 - Komentari (36) - Isprintaj - #
04.10.2017., srijeda
Mara Sayonara

Na današnji dan je umrla Terezija Avilska, katolička svetica, inače spisateljica, obnoviteljica karmelićanskog reda, i još puno toga.

Kažu kad je Terezija bila mlada da je bila prava namiguša, silena šta bi se reklo u Jabuci kod Trilja.

Zbog toga su se svi začudili kad je otišla u samostan, ko zna zašto je otišla, možda je osjetila poziv, možda zbog nesretne ljubavi, u svakom slučaju njena obitelj je mislila da će umrijeti. Umrla je puno godina kasnije i ostavila svijetli trag, kao jedna od najupečatljivijih osoba u kršćanskoj povijesti.

Na današnji dan je umrla i Janis Joplin, ona nije bila namiguša bila je introvertirana osoba, povučena opterećena raznim kompleksima, i fantastična pjevačica, jedna od onih koju nepogrešivo prepoznaješ kad je čuješ, meni osobno jedna od najdražih, umrla je mlada u 27. godini, ko zna možda bi i njoj bilo bolje da je otišla u samostan umisto u LA.

Na današnji dan 1988 zabranjeno je jodlanje u Austrijskim Alpama.

Dakle na brdu se ne smi jodlat, spusti se doli pa jodlaj kolko oćeš, jodlanje na brdu more izazvat lavinu, tako da moreš izazvat samoubojstvo jodlanjem.

Dakle ako Oćeš nekoga ubit jodlanjem moš u Sloveniji.

Mara je postala medijska zvijezda, šta ti je kad imaš muža hadezeovca, muž te prokine i postaneš jača faca nego Nives Celzijus.

Da je Marin muž esdepeovac ka oni Lalovac, mediji ne bi jebali Maru dva posto, morala bi ić kod Bujanca.

Sve ostale Mare koje mužovi naprokidaju, ne jebe ni Bujanec, a ovi drugi pogotovo.

Inače Maru muž zlostavlja dvi godine, otkad je naša priležnicu, prije jon je bija dobar, najbolji.

Tila se je Mara razvest od muža, ali jon je pripisa po kuće, pa nije, jebeš to šta te tu i tamo i prokine, po kuće je po kuće.

Uzela bi Mara njega nazad, makar je tu i tamo prokinijo, samo kad bi se delibera one kurbetine šta je nateže po Zagrebu.

Ministrica znanosti je bila sa Kolindon u Rumunjskoj, opalila je više selfija nego neke blogerice, doduše nije slikala ćevape nego samo sebe.

Iman ja tog prijatelja šta je jedan od glavni haenesovaca, pa je on lajka, a onda meni iskoči, tako da me ta Divjakuša progoni po fejsu.

Jebate to je takva kokoš da je oni Barišić kojem je glupost izvirala iz svake pore lumen za nju.

Neša the Chetnik Stazić je valjda iznerviran šta mu vojvoda Vučko neće doć u goste, reka da bi se Istra tribala otcijepit od Hrvatske ka Catalunya od Espane, eto jel ja lipo cilo vrime govorim da je Neša Četnik ka i svi drugi tolerantni antifašisti, a ??



- 21:18 - Komentari (26) - Isprintaj - #
03.10.2017., utorak
Asdfgh


Eto saznali smo da su i lidlići izmišljotina, jednako kao i mlada katolkinja Kristina, ucviljena internetska heroina Maja, cijela kolona Riječanki koje su nekud otišle, pa Riječani bauljaju unaokolo ko izbjeglice iz Sirije, i moglo bi se dogodit da i oni iz Leta 3 fasuju ako dobro ne začepe guzice.

Odma je doduše bilo sumnjivo, to bar mi iz Splita znamo, jer u Splitu bi dica mogla bit Lidaši ili tako nekako, ali malo teže lidlići, svaki Splićanin koji drži do sebe ne upotrebljava umanjenice, dapače i sve one koji ih upotrebljavaju smatra debilima.

Tako sam ja kad sam doselio u Zagreb mislio da su svi retardirani, a onda sam se navikao, ljudi tako govore pa šta onda, mi doli smo baš ono elokventni pa nekome drugome moremo prigovoriti, je baš.

Zanimljivi su ti debili koji izmišljaju te priče ka da nema dovoljno stvarnih sranja, a od te student servis bojne Matije babića još su jači oni šta jedva dočekaju te pizdarije pa se pjene po internetovima, to su ono debili ne kvadrat, Matijini debili dobiju bar štagod priko student servisa da bi bili debili, ovi drugi su mukte debili.

Neki idiot je pribija ženu, pošto je idijot hadezeovac odma su se svi angažirali, babe didovi, pizde materine, isti oni koji su kad je oni Lalovac naprokida svoju glumili gljivu.

Ili još gore kad je Ivu Josipovića tukla žena nikoga nije bilo briga, naki Čovik antifašista a ona njegova našla jebača pa ga još naprokidala.

Mislin ja razumin ženu u neku ruku, ne bi se ni ja jeba s amebon, ali nije ga morala naprokidat.

Ja ne razumin te koji tuku žene, jebate ako ti ne valja uzmeš drugu, pa ima i nekoliko milijardi, ja ni konja da ga iman i da mi ne valja ne bi tuka, iako je puno lakše nać drugu ženu nego drugog konja.

Prije je Čovik ima jednog konja, velikog, sad mu u auto stavu pun kurac konja, ja mislin da su to neki mali konji, japanski, čim ih toliko stane ispod haube, ovi mali konji su dosta praktičniji jer sve izdimu, ništa ne seru ka oni veliki.

Jebate zamisli da ti tih pun kurac konja sere za autom ka oni veliki, mora bi imat veliku lopatu ka onu za snig, za čistit govna.

Reka je Vakula da će past snig negdi u brdu, dobro je dom pada u brdu, neka ga brđani čistu, bit će zajebano kad padne vamo doli, pa mi budemo morali čistit.

Ima dosta svita šta ne voli snig, meni je snig super, i konji su mi super, samo šta ne znan nacrtat konja, jedan put san proba pa je ličija na žabu, zato ja kad mi triba slika konja zamolim nekog drugog da mi nacrta konja, iako ne znam baš šta bi s nacrtanim konjom.

Ima masu tih stvari s kojim ne znam šta bi, kartice od neki računa na kojima neman love, vizitke ljudi koje sigurno nikad neću nazvat, oni papirići od eurojackpota koji nisam dobio, kartica od dopunskog koja više ne važi.

Prije tri dana mi je umra jedan prijatelj, bili smo bliski nekad, a onda smo se udaljili ja san doša u Zagreb on je osta u Splitu, neman pojma šta se s njim događalo zadnjih petnajst godina, a nekad smo svaki dan skupa pili kavu i laprdali o svemu i svačemu.

Čovik je bija mlađi od mene, i umra, ne bi ima pojma nego san vidija na fejsu jer su neki drugi nešto negdi komentirali. Nekad prije bi uzeja slobodnu i prolista osmrtnice, i odma si zna ko je umra.

Danas ako ne otiđeš na fejs nemaš pojma o ničemu, doduše njemu je ionako svejedno znan li ja ili ne znan, a meni je nekako ža, bija je dobar Čovik, i nemam pojma zašto smo se udaljili.

- 22:11 - Komentari (25) - Isprintaj - #
banket u kupusu

dvadeset sedam godina poslije njemačkog ujedinjenje, u istočnom dijelu njemačke industrijska produktivnost je dvadeset posto manja, nego li u zapadnom dijelu te iste njemačke, eto šta komunizam napravi od društva, dvadeset sedam godina mu nije dovoljno da se oporavi, i postane normalno

kažu da je dobar dio silnih milijardai koje je zapadni dio njemačke uložio da se istočni dio revitalizira i privede zapadnim standardima, završio u privatnim džepovima bivših komunista

ne znam zašto me to na nešto neodoljivo podsijeća

naš premijer je kad se naša zemlja borila za neovisnost, bio bolestan, ima je težak slučaj te anemije, pa je bijo u bruxelesu, njegova ekipa je ka i bivši pitomac ante tomić, bila na fakultetima, osjetili zov znanosti i gotovo, zato su svi obi prilično indiferentni na događanja u catalunyi

kad smo se mi borili za neovisnost, EU je bila šupačka organizacija koja je poslala one sladoledare, i govorila da je sve to unutarnje pitanje jugoslavije, danas govore da je to unutarnje pitanje španjolske, jedina je razlika šta smo sada i mi pripadnici tog šupačkog kluba

naši političari su osupnuti ponašanjem onog srbijanskog ministra šta liči na čimpanzu

čovik im lipo kaže da nema šanse da se mi i srbi oko bilo čega dogovorimo, jer oni imaju svoju istinu, i sad su ovi naši silno uznemireni, jer naši bi se eto silom dogovarali, umisto da čimpanzi zabrane ulaz u državu i riješen problem

inače čimpanza je u pravu, do međunarodnog priznanja Hrvatske vodio se građanski rat u Jugoslaviji, a nakon priznanja je izvršena agresija na Hrvatsku, i pobuna od strane terorističke organizacije, zbog čega bi i srbijanskom predsjedniku trebalo zabranit ulazak u Hrvatsku, jer je sudjelovao u terorističkoj pobuni i poticao je, naime na njega se abolicija ne odnosi jer se ista odnosila samo na građane RH, što aleksa nikad nije bio


kaže neko istraživanje, da najviše fotki po društvenim mrežama stavljaju neurotični ljudi, jer ljudi skloni anksioznosti i asocijalni tipovi najlakše komuniciraju fotkama

istraživanje također kaže, da je udio vlastitih fotografija, daklen selfija, proporcionalan narcisoidnosti u počinitelja

inače da ne bi mislili da je europska unija beskorisna, posli dvi godine vijećanja, europska unija je odlučila da je varaždinski kupus, onaj koji se uzgaja u varaždinu ali da i slovenci kupus koji uzgoje u sevnici mogu isto zvat varaždinski kupus

to je inače jako značajna stvar, jer recimo šveđani u trondheimu, ili dalmatinci u dugopolju, ne bi podnili da in neko podvali neki drugi kupus osim varaždinskog

mislite li vi da su ljudi koji objavljuju selfije narcisoidni


- 10:49 - Komentari (30) - Isprintaj - #
02.10.2017., ponedjeljak
pasmina landras


neki lik u ameriku je pobija pedeset ljudi, i kaže policija da nije terorizam, jebate ako nije terorizam kad neko iz čista mira pobije pedeset ljudi, šta je onda terorizam, biuće je terorizam samo kad dok ubija te ljude viče alahu akbar

sad će reć da lik nije bija normalan, šta će mene šokirat, zamisli ubijo pedeset ljudi i nije normalan, ka da su oni šta viču alahu akbar i ubijaju ljude normalni, ka da je iko ko ubija ljude normalan, zato mi je najjače kad kažu da je ubojica, ili terorista ima psihičke tegobe, pa ja ostanen osupnut

u francuskoj je bijo terorizam nedvojbeno, tamo je lik koji je prikla dvi žene vika alahu akbar, da nije ništa vika ne bi bija terorista, nego samo neuračunljiv, policija ga je pustila prije tri dana, biće se činija ebete, pa nisu mislili da je terorista, šta nan govori da je policija u francuskoj nesposobna

u španjolskoj, u kojoj je policija kad su alahu akbari gazili i klali ljude isto bila nesposobna, pa je terorizam rješavala plišanim medvjedićima, sad je postala jako sposobna

poslali su više tisuća policajaca na hodočašće u barcelonu, pa su onda imali i pokaznu vježbu i zeru ispendrečili neke ljude koji su tili imat referendum

da bi mi neuki razumili šta se događa, naše televizije su angažirale, antifašiste analitičare, koji su nama neukima objasnila, da su socijalisti u Barceloni, u stvari nacijonalisti koji se samo pretvaraju da su liberalni i uključivi, za razliku od pobornika španjolskog bratstva i jedinstva, koji samo slučajno pozdravljaju ljude po cesti visoko podignutom desnicom

kolega kupus je ritko viđen hipokrat, komentira je talent šow, a nije ni rič reka o onoj maloj šta je mrdala guzicon, ka šta je poznato mi administratori moremo kroz ekran vidit vaše face, pa san tako ija jučer gleda zeru malu, zeru kupusovu facu i to je bilo neprocinjivo iskustvo

kolegi kupusu su oči iskočile ka da ga je tovar natega, cili se priznojija, zajapurija jer za vrime nastupa male Vukovarke nije disa, ukočila mu se vilica, isplazija je jezik, i sitija se one reklame u kojon mu govoru da počeše muda

eto to je cila istina o kupusovon praćenju talent šowa

ona krkanuša martina tomčić, koja glumi neku umitnicu, i šta ti ja znam, a sudjeluje u tom derneku za novce, šta nan kaže da je profesijonalna prostitutkuša, bila je osupnuta mrdanjen guzice one male, ka ja činjenicon da je oni šta je ubija pedeset ljudi poremećen, i ka zadnja štraca izvriđala malu

prije nego šta je mala nastupala, nešto su tamo mantala dva nabildana lika, pa ih je maja šuput pipala, a martina se oblizivala ka da je progutala tvitija

kad je mala završila sa nastupon, i maja šuput koja svoju guzicu i plastične sise promovira do brezsvisti je imala isto zeru rezerve, ali je uspila pobijedit vlastito licemjerje i pustila malu dalje, za razliku od one debele prdare koja je ostala zgrožena, dakle ako je čovik čoviku vuk, moremo reć i da je žena ženi krmača

silno su me uveselili i komentari svekolikog pučanstva, koje se isto zgraža, onaj konzervativni dijo, koji sačinjavaju očajne kućanice, koje sakupa sa materama i dicon gledaju glupe serije u kojima se jebe svak sa svakim a onda se pobiju, i onaj liberalni, koji zagovara sve slobode i ubijanje vlastite mladunčadi

nekako su i jedni i drugi podjednako zgroženi virtuoznim mrdanjem guzicom mlade Vukovarke

na kraju ja ne znan šta biu reka nego živija kolega kupus, mlada Vukovarka, i njezina guzica


- 13:54 - Komentari (25) - Isprintaj - #
01.10.2017., nedjelja
Talačka kriza

Špiro šta ti zviraš kroz ponistru, biće bacaš oćade za fureštin gologuzan, kad će ih više đava odnit.

Muči Ineska, eno Jere ide u kladionicu s puškon.

Ajme gospe moja, bit će da je vidija Matu, pa ga ide ubit.

Nije Mate je na taracu isprid kafića, muči zoven Zdenu on će znat šta je.

Aj zovi Špiro moj.

Žedne jeben te gluva ja san Špiro di će Jere.

Šta ti je reka.

Kaže da Jere ide uzet onu malu iz kladionice za taoca, nije mu tila primit uplatu da će Španjolci zaratit, nema to u ponudi.

Gospe moja ludog svita, a Špiro moj oće li zaratit oni tamo.

A dobro bi bilo da zaratu, jebate kako bi kod nas Švabe navalile, znaš šta Ineska moga bi ja sazidat još dva tri apartmanića za svaki slučaj.

Je baš su tebi Švabe na pameti, tebi se samo one debelguze švabice motaju po glavi, a i reka si da ćemo se vinčat s eurin od ove sezone.

Vidiš da se situacija minja, ka da se ne moremo i dogodine vinčat.

E nemore rekla san ti da san trudna devet dana, ja neću rodit nevinčana.

Dobro Ineska, moremo se vinčat, a ne moramo činit pir.

Samo priko mene mrtve, jel Oćeš da
Me kolpa da mi se cilo misto ruga, da me zajebaju ka Matu poštarovog.

E onda nek ti ćaća plati pir meni euri tribaju za apartmane.

Znala san ja da ćeš ti nešto izumislit, pitaću ja ćaću i ić ću u Bugojno po vinčanicu samo da znaš.

Ajde di Oćeš kad ti je ćaća plaća.

A Špiro za koga ćemo mi navijat.

Jebate Ines ti nisi normalna, za Hajduka za koga bi navijali.

Ma ne to, to znan nego to u Španjolsku.

A to za Katalonce.

A koji su to sad, nisan nikad čula za te.

To su ti ka njihovi Dalmatinci.

A onda mora bit da su oni u pravu.

A E

Di ćeš ti Špiro.

Iđen u kafić vidit kako se razvija talačka situvacija.

Iđen i ja.

Al ti nisi noseća.

Jesan malo.
- 20:20 - Komentari (19) - Isprintaj - #
Eppur si muove

Jučerašnjom dozom onih koji odlaze iz Hrvatske, u sredstvima priopćavanja, dominirala je mlada diplomirana kulturologinja, koja je jučer diplomirala a danas odlazi za Irsku.

Njena pojava, lik i djelo me navelo da se zapitam what the fuck je diplomirana kulturologinja, kao što vidite poslušao sam i savjet pravobraniteljice za dicu, pa govorin engleski, jer what the fuck zvuči puno više Cool nego koji je kurac diplomirana kulturologinja.

Pod hitno treba ukinuti besplatno školstvo, koje proizvodi nikom potrebne diplomirane kulturologinje koje su sposobne možda konobarit ili bit sobarica u Irskoj. Padne li ikome na pamet da je ta mlada žena pet godina najmanje, mlatila praznu slamu na teret poreznih obveznika, umisto da je već prije pet godina počela gradit karijeru sobarice.

U zadnje je vrime trend da i brucoši odma po upisu izjavljuju da će kad diplomiraju, otić u inozemstvo.

Eto sad se ja pitam ima li većeg besmisla školovat svu tu silu sociologa, kulturologa, komunikologa, i šta ja znam kojih ologa, koji onda dignu sidro i ponosno peru zahode negdje u bijelom svijetu.

Zato treba ukinuti besplatno školstvo, nego ti rođo plati, pa onda odjebi kud Oćeš prat zahode, ne bi li bilo pošteno da mlada kulturologinja kad ju je već ovo društvo školovalo vrati dug društvu na načina da onoliko koliko se školovala pere zahode kod nas prije nego li otiđe u Irsku prat zahode.

Kad smo već u Irskoj, baš me zanima koliko se tih jadnih Hrvata koji su se eto spasili, skinulo sa HZZO a, a koliko ih se još liječi, popravlja zube, i šta ti ja znam, kad dođu iz Dublina, na teret svih nas, iako poreze plaćaju državi Irskoj.

Ta priča sa zabludjelim sinovima, koje otac više voli pa triba ka nešto dramit oko njih, mi je najgluplja od svih u Bibliji i suštinski duboko nepravedna, prema onom sinu koji je vjerno služio ocu dok se njegov brat jebivjetrisao.

Danas bi Katalonija tribala glasat na referendumu o neovisnosti, stranke koje rukovode tim procesom, su uglavnom socijalističke i zelene orijentacije, pa me malo čudi raspoloženje hrvatskih ljevičara, koji su uglavnom protiv prava svojih kolega socijalista na neovisnost, ko zna zašto koje su tu neobjašnjive sile koje naše ljevičare tjeraju da podržavaju ostanak svojih kolega utamničenih u reakcionarnoj desničarskoj kraljevini, tamnici naroda.

Inače u jednoj drugoj borbi za nezavisnost, na današnji dan su Srbi i Crnogorci napali Dubrovnik, osim ako pitate Milorada Pupovca i ostale antifašisti.

Andy Garcia je bija na Hajduka, a Pierce Brosnan je iša kod frizerke na Vis, Jelena Rozga je pokazala dekolte, Milanka nije izbačena iz partije, eppur si muove .....





- 09:19 - Komentari (32) - Isprintaj - #

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se