nikako nije dobro
eno su šveđani shvatili da sposoban čovik nema šta radit osan uri dnevno, pa skraćuju radno vrime na šest uri
kod nas u dalmaciji smo to shvatili odavno, kaže legenda još u ono vrime kad su razapeli isusa, i kad se on obratijo posebno nama dalmatincin i reka da ne radimo ništa dok se on ne vrati
nema taki vjernika ka šta smo mi dalmatinci, evo mi još čekamo da se isus vrati pa da počnemo radit
kod nas bi skraćenje radnog vrimena na šest uri izazvalo veliki poremećaj
vako izgleda radni dan kod nas
posal počinje u 8
mi dolazimo u devet manje kvarat, jer se svi situ u isto vrime ić na posa kad i mi, pa se stvori gužva, da glupani pođu na posal na vrime, ne bi bilo gužve i pošten čovik bi na vrime doša na posa, vako jebiga
kad dođemo u devet manje kvarat, onda uzmemo kavu, i iđemo se zeru informirat, prvo vidimo šta ima po enternetu, koja je taj dan pokazala sise, je li ubilo mamića, i šta oni govnari pulitičari kažu, to traje do devet ipo
u devet ipo uzmemo drugu kavu, i slobodnu, pa jebemo mater uredniku, jer je teška komunjara, prvo su od slobodne učinili purgerske, a sad i jugoslavenske novine, zaključimo da to nit je slobodna, ni dalmacija, i da to više nećemo čitat
dok se sve to dogodi, dođe deset uri, pa je vrime za ić vanka na kavu, zato triba obavit par telefonski razgovora da se vidi ko je di, i di će se na kavu, dogovori se kava oko jedanest, blizu peškarije
kad se dogovori kava, odma se ide na peškariju, dok još ima friške ribe, i kupi se riba za obid, uto dođe jedanest uri pa se ide na kavu
kava se pije do podne podne ipo, usput se sve pritrese, stanje urbi et orbi, svima se jebe mater, i popije po dva mala pelinkovca
u podne ipo se krene nazad na posal, ali se prvo svrati doma, di će čovik odat okolo s onon ribon šta je za obid, a i kad će obid bit gotov ako riba dođe doma skupa s čovikon s posla
kad je čovik već doša doma, izide zeru sira i fetu pršuta da se ne zanesvisti do obida, i jebe dici mater nenormalnu, zapriti in da će i naprokidat, i održi predavanje da ni njemu njegov ćaća nije pisa domaći
uto dođu dvi ure, i čovik se uputi nazad na posa, u dva i kvarat dođe na posa i pita je li ga ko zva, onda popizdi zašto ga debili nisu zvali na mobitel, biće on nema nikakvog pametnijeg posla, nego čekat nji da zovu
od dva ipo do tri se pokušava sitit šta je ono triba taj dan uradit, stalno ponavljajuć sitit ću se ja, sitit ću se ja
u tri ure, otiđe ća s posla, da ga opet ne uvati gužva ka jutros kad je zakasnija na posa, da ne bi zakasnija i na obid, koji kurac se mučija ić kupovat frišku ribu ako mu se oladi
i tako prođe radni dan
dakle, svakako triba onemogućit manite šveđane, sa tin manitin idejama da se skrati radno vrime, jer mi u dalmaciji i vako jedva sve stignemo, da ne govorimo o onima šta imaju apartmane, oni po šesnajst uri side i čekaju da in turisti dođu, sataru se ljudi
u Italiju moš kupit kuću za jedan euro, iz malih mista svi su utekli u gradove, pa sad općine daju kuće po jedan euro, da mala mista ne opustošu, neće niko bit iz malog mista, niko neće bit seljak, svi oće bit građani, zato nan žmare koštaju priko sto kuna kilo, i maslo isto tako, neće niko da se zajebaje, svi bi najradije radili ka šveđani šes uri na dan
Post je objavljen 09.10.2017. u 11:34 sati.