To lito san dobija gramofon, i donija odluku da ću bit panker.
Joke je već bija panker, i reka je da su oni najgori, ima je jedno dvaes šigureca po jaketi i nosija je neku materinu rećinu, nije probija uvo jer ga je bilo straj, pa mu je rećina bila viseća.
Ima je i zalizanu kosu, pa je više ličija na pedera u nastajanju nego na pankera, ali to tad nismo znali, interneta nije bilo, a na televiziju su pokazivali Mikija Jevremovića i Veru Svobodu a ne pankere.
Onda san iša u Dalminu robnu kuću kupit ploču za ti gramofon, neku pankersku, pa san malo gleda, nigdi se nije spominja pank, pa san gleda slike.
Na jednoj ploči je bila glava od neke gadne zmijurine, pa san zaključija da to moraju bit pankeri, pisalo je Uriah heep, Inocent victim, nisan zna šta je to inocent, ali san zna da je victim kad nekoga ubiju u Americi, i odma san bija siguran da su pankeri.
Kad san doša doma stavija san ploču na gramofon i iznija zvučnike na prozor, cila ekipa se skupila slušat pankere, i onda su kad je počelo svirat tresli glavama.
Joke je bija glavni za trest glavon, i beljit se, jerbo su se pankeri uvik beljili, i svi drugi su ka i on tresli glavon i beljili se, tako da je parilo ka da neko istirava đavla iz nji.
Navečer je Duli bija rođendan, jedva san izmolija mater da mi da da odnesen gramofon na njegovu taracu, tek kad je Dulina mater rekla da će kupit novi ako ga sjebemo, rekla je da more.
Na rođendan smo bili mi cila ekipa, i još su došle i ženske, bila je Blanka, Anita ona šta san je mačon opandrčija, Silvana, Lidija ne ona šta su je napale buve nego jedna druga šta je s nama išla u školu, Ivana i njezina sestra Sandra.
Prvo smo malo mantali bez veze, onda je Dulina mater donila sendviće i oni sok na razmućivanje, pa smo to izili.
Onda smo metili onu moju ploču i plesali pank, ženske nisu tile plesat pank, samo su gledale nas kako se beljimo i tresemo glavama, i okrićale očima.
Nama je baš bilo super dok Joke nije puka Sreju glavon u glavu, dok su plesali pank, onda je Joke bija zeru zamantan, a Sreja je trča okolo drža se za tintaru i dera se ka da ga kolju.
Onda je došla Dulina mater i dala mu mokru krpu da drži na čvoki, i rekla nan da se smirimo ili da će nan iskopčat tog đavla i pokazala na gramofon.
Onda je ona dosadna Anita otišla doma i nažicala od sestre da jon da ploču, pa smo metili tu drugu.
To nije bija pank nego neki Bosanac, šta se je zva Čola, a ploča se zvala Ako priđeš bliže.
Mi smo stali nako bez veza, jer to Ako priđeš bliže nismo znali plesat, a ženske su sve nešto šapćale i smijale se među sobon.
Onda je Lidija došla meni i pitala me oću li plesat, pa su ovi lapani počeli umirat od smija, prdit i rugat se, ja nisan zna šta ću pa san reka ajmo.
Onda me ona uzela za ruku i odvela na srid tarace i zagrlila me i počela se trljat od mene, pa san i ja zagrlija nju i trlja se od nju, malo nan je štekalo u početku a onda smo se počeli trljat kako triba.
Onda je počela druga pisma pa smo se nastavili trljat, a oni lapan Joke je reka da bi on opet stavija onu pankersku ploču, a ja san reka da ću mu slomit ruku.
Poslin kad je rođendan bija gotov san pratija Lidiju doma, i onda me ona kad smo došli u njen portun poljubila, pa san ja zamalo pa u nesvist.
pisma
druga pisma
Post je objavljen 25.10.2017. u 10:40 sati.