agramer blues
juče san van reka kako se dalmatinci sataru od posla
zato san ja oša na privremeni rad u zagreb, doli u dalmaciji nemoš baš nepredovat ako nemaš baš ništa u glavi, u zagrebu je puno lakše
to je prava demokracka sridina, niko te ništa ne pita, nemoraš ništa znat, moš bit zadnji tudum, samo je važno da si u pravoj partiji, i da si naš
kad je ono bija rat, a i prije, svi oni šta su bili tako sposobni, da bi kod nas doli bili krepali od gladi, ošli su u zagreb bit direktori
i ridikuli s kojima smo se svi mi doli sprdali, u zagrebu su uspili, nema nigdi takog grada
eno recimo mate biljarista, doli su svi mislili da je čovik zeru ebete, jebate dašta je nego ebete, kad ne zna ništa nego igrat biljar, e mate je u zagrebu bija faca, precjednik biljarskog saveza rvacke, svi mu se javljaju, curice plazu po njemu, a mate je bija ružan ka muška rada borić
ili recimo suki, suki je u zagrebu glavna faca, kad oće prikine koncert, i uzme on i piva
dakle u zagrebu svaki debil more postat faca, samo ako zna čovika, puno je lakše nego kod nas doli, jer doli svi znaju čovika
e sad kako se u zagrebu radi
jučer smo vidili kako muški radu u dalmaciji, pošto su naši u zagrebu svi direktori, a zna se da direktori ne radu ništa saćemo napisat kako ženske u zagrebu radu
posa počinje u osan, a dolazi se u devet manje kvarat, jer direktor dalmatinac sigurno neće doć prije devet, a i mora se odvest dicu u vrtić
onda se pije kava i čeka kad će doć direktor
kad direktor dalmatinac dođe onda mu se jedno po ure divi, smješka i sluša njegove seksističke primjedbe, da jon neki lapan osim direktora dalmatinca tako nešto kaže, glavu bi mu okinila, ali njemu svom šefu nemore zamirit, jer svi znaju da je najvažnije bit šefu u milosti
kad se popije kava ide se u svoju kancelariju, negdi oko deset uri
onda se nazove mama, sa mamon se priča jedno uru vrimena, ono niko te ne nervira ka mama, ali moraš jon se javit, inače ćeš morat za vikend u restoran na obid, ili naručit pizzu, jer ni muž ni dica neće da idu one fantastične hrenovke koje znaš skuvat
oko jedanest kad završiš s mamon, onda zoveš sestru, ona ti mora kupit nešto na njenu karticu na šesnajst rata, da muž ne vidi da si kupila, i ispričat šta je sve donila milica šta prodava avon kozmetiku, a ti njon moraš ispričat, šta te je mater trala dok ste pričale da ona zna kad je nazove, i da su u katalogu od kauflanda na sniženju kalupi za radit sviće, vileroy i boch
kad završi sa sestron naša junakinja, mora nazvat starije dite koje triba još malo krenit u školu, izdiktirat mu domaći rad i reć šta da obuče, i da mora slušat tetu sanju, divnu mladu studenticu kojoj daješ pola plaće da ti dovede dicu iz vrtića, pošalje ih u školu, malo očisti i popegla, jer ti si uvik tako iscrpljena
kad završi s diteton, onda ide na gablec, oko jedan je već gladna, gableci nisu baš skupi tamo di se kusa manistra i fažol, ali ona to ne jede, jer joj se prdi od toga, a i mora pazit na liniju, pa jede one fine salate u onom malom restorančiću, je da jon kvarat plaće otiđe na marende ali zato ne kuva doma, čak ni vikendom jer ide kod mame, pa se tako uštedi
u dvi ure kad se vrati na posa nazove frizerku za ugovorit termin za farbanje i frizuru, osansto kuna je malo puno ali valjda si može priuštit frizuru jedan do dva puta misečno
oko tri šef dođe s ručka pa se onda još malo podruška s njim, smije njegovim krkanskim mačo šemama, gleda ga se s neskrivenim obožavanjem, i malo izbaci dekolte kako on najviše voli
u četri ure završava radno vrime, ali onda šefu dođe neki njegov rodijak šta je isto direktor, i neki mali šta je tek doša pa mu triba zeru pomoć, onda oni udare po viskiju i malo se druže, i niko ne ide doma, svi sidu do sedan manje kvarat, da direktor vidi kako oni vridno i marljivo radu
u sedan ipo navečer naša junakinja crknuta dođe doma, izdere se na muža koji je pita di je do tada, jer on njoj ne zna bit podrška, i njena karijera mu ništa ne znači
srića šta je sutra vikend, pa ne mora ić radit, pritrpit će i mamino zvocanje samo da ne mora kuvat, jer je tako prokleto umorna
|
