Prije mog katastrofalnog braka hodala sam dugo s jednim dečkom, šljakerom, veselim, društvenim tipom i bilo nam je lepo, svud nas je bilo. Moja je mama nastojala ne blagosloviti tu vezu ali je kumovala na kraju njegova. Kako smo već dugo bili skupa, danas mislim da je šteta. Bio bi sigurno bolji brak od onoga koji sam imala. A i on. Da nije zaručnički prsten skrival ispod pečatnjaka.

Oženio se kad i ja i žena ga je ostavila kad i ja svojega. Ostavila mu djecu, hvala bogu i meni je bivši našu ostavio.

Nešto se nadao taj bivši dečko da ću mu biti odlična utjeha kad smo se nakratko našli kad ga je žena ostavila, ali pošto nije mogao izdržati tjedan dana, da bivši ode od nas, da se saberem, da to polako krene eventualno ponovno; da složim život ponovno, platim ostavljene mi dugove, još mi je prigovoril da kaj sam čekala i brzo si je našel curu s kojom je hodal 4 godine. Sad već 5 hoda sa ženom svog pokojnog znanca i kolege, daleko kvalificiraniju od njega, nezamislivo, al dobro.

Ovo je to kak je.

Danas me pozval na piće jer je bil u blizini. Pristanem, bili smo već dva puta na kavi, jednom tad da ga tješim kaj ga je žena ostavila i još posle, otfural me doma s posla, bilo opet usput.

I sjedim danas, bokmigreheprosti i slušam ga: A on o sebi - ja, mene, moje, ja. Ja najbolji otac, svi su očevi dobri i tu i tam neka mama, ko ti, al ostalo su sve krive žene i deca. Tu sam pukla nakon cca pol ćuke, reko rista moram doma. Da zakaj. Reko moram kuhat. Da kaj si ne skuhaju. Nije pital ni di su mi deca ni u kojem su stupnju školovanja (razlika njegovih i mojih je u mjesecima), ali da je moj bivši sigurno odličan otac jer eto napravil je još jedno dete. Reko to dete živi 200 km od njega. A tu je malo zastal. Dapače, zaprepastil se. Al kad je počelo uplitanje u vezi relacija moja deca i moj bivši, tu je počel urlati, učit me pameti. Jedino kaj nije hračkal ovaj put po bivšoj ženi, a kolko sam shvatila ona ga je ostavila jer joj je doista dojadila svekrva (njegova pokojna mama koja je – tada još živa, i nas rastavila, rekla sam) i po opisu sam shvatila da žena, daleko mlađa od njega ima diabetes insipidus i to malo žešći.

Mislim si, bože, kaj me za tebe vezivalo, kad smo se prvi puta sreli nakon rastanaka, bio je donekle fin, zapravo je bio tužan i povređen. A sad opet onaj bahati razmetljivi tip kojeg sam, po tuđim izjavama u tih par godina dok smo hodali (spontano) malo stabilizirala. Veli da me često zove, da zakaj se ne javljam. Zakaj se ne javljam? Ako hoću slušati razmetljive tipove, ima ne jedan koji će se hvalisati i pravit pametnijim neg je, dapače imam i takve prijatelje (na stranu što su uvijek tu kad treba i hvala bogu kaj su samo prijatelji) al još jedan da mi priča kaj je pametan, ne hvala, sposoban, kak gradi, radi, snalazi se, pozna celi svet. To je tak isprazno. Spominjat ljude kao prijatelje samo zato jer vas veže isti kvart i to, sa 60 godina bi fakat moral znati kaj znači prijatelj.

Znam ja kaj bi ti još htel, nikad me nisi ono skroz prežalil, ali sori, ja više nemam energije za takve. Vjerojatno za nikakve, a i stara sam. I još da stvorim atmosferu, jel, kod mene doma, nek imam slobodnu gajbu, haloooo, a čemu bi ti prigovarao kak je pofarbano, nešto, stari, sori. Uostalom, da nije bilo kak je bilo, nit bi se mi rastali, a kad već jesmo, ne bi te ostavila žena, tebe skup s decom.

Ovaj čas se mogu sjetiti, a imam sto godina i poznam puno ljudi; Dakle, tri muškarca koji ne pričaju samo i isključivo o sebi, dapače, moraš inzistirati da ti odgovore kako su. Jedan je stari prijatelj Božo Konjusina kojeg sam danas zvala /i nismo se posvadili!/, a druga dvojca – jedan će se prepoznati jer će ovo pročitati; treći je previsoko pozicioniran, pa da ga ne kompromitiram. I tak, to su naši dečki, pravi, zagrebečki, fala bogu svi trojca.

Spomenem sinu svako tolko: Kad upoznaš komada, nemoj pričati kak si ko beba od 14 mjeseci skoro riknul od salmonele jer je stari dofural doma zaražena jaja. Ne melji kak si imal dobrog gazdu na praksi u srednjoj školi i kak si si nabral kestenje i pekel ih sam, lepo je to al nije za Nobela. Pitaj ju kak je provela dan, nek ti priča kaj sama izabere, pokušaj sudjelovati, pokušaj se šaliti pa makar ispal blesav, uvijek pali priznanje: evo viš kak mi je vic ispal glup.
I ak napraviš dete, ostani s detetom, ne ostavljaj ga.