Gradila se vikendica na Plešivici, tamna davna prošlost.

Od zidara sami fini Bosanci, kuhali si tam, slušali mus'ku, svoju, hladno bilo pa stalo gramafonče - pa ga nauljili – gramafon - jestivim uljem, sto čuda se razbilo; A jer je gazdi bilo skupo furat ih ko zna otkud iz Zagreba 30 km na Plešivicu i natrag, dnevno.

Bil jedan stari Hamdija, priča o sinu priča o sinu priča o sinu...

Te sin u Njemačkoj te vako te nako, jako on voli svog sina, on će njega naslijedit jednog dana, on mu je dika i ponos.

Sin pa sin. Pa uvatiš temu bolan bilo koju, on o sinu.

Priča o sinu, mašala sin, al brate puno je. Cijeli život, valjda otkad je iz matere izašo, pa prve riječi, pa koraci, pa papica, pa prvo kakanje na kahlici, a onda završio osnovnu školu, i nešto srednje, ali – sin, brate pa sin.

A veli - vidim ti si trudna, mašala, ja ti kažem, to će da bude sin (tješi on mene jer sam već imala curicu) – ma, ja ti kažem, to će biti muško, znam ja, veruj dedi!

Ne javlja se njemu njegov sin, ima mnogo posla tamo u Njemačkoj, pa ćaća nazove al radi tako kod gazde sasma malo, malo je love, pa kratko pričaju jer je skupo. A star je, pa tu i tamo, al sin njegov, on će zanj brinut kad će biti star (valjda više nije ni star nek je vmrel).

Dobro, gospon Hamdija, pitam ja, pa jel imate samo jednog sina, kako to da nemate više djece kad tolko volite sina.

A, niiije, imam ja i pet šćera!

--------------------------------------


Taj čas sam brisala drveni stol kućne izrade, zabila mi se špranja u prst i na hitnoj mi to ko operirali, nafiksali me antibioticima i antitetanusom a još sad mi je dio špranje u prstu, bolilo me mjesecima, nisu ni poslikali, šta prst manje više. Kaj sam ga išla pitati, tak mi i treba.

Je, za par mjeseci rodila ja sina, mašala, ne šljivi me pol posto.