Gledam u Jutarnjem onog mulca kaj vježba na nekom dalekovodu, čemu li, al na pristojno kretenskoj visini.

Maknem pogled na zemlju, one livade ispod njega; uhvati me bolit želudac. Pa mi se povraća. Podlaktice bride, počinje mi lupat srce, glava puca – tlak u visinama. Pa proradi štitnjača i oznojim se ko frižider, a taj znoj ima poseban ne miris nego smrad. Povisila se razina šećera u krvi. Sva sam si slatka...

Ima svakakvih fobija. Eto ja ne podnosim visine pa da me ubiješ. Zapravo bi to bilo jezivo (samo)ubojstvo uz nečiju “pomoć” ostat na visini i biti prisiljen gledati dole, tijelo samo sebe ponjupa, bez vanjskih znakova borbe.

Dobila sam i stručno objašnjenje, drito od šrinkice, al kad god ga iznesem neko me pohračka. Nemam doktorsku titulu, kaj sad. A nemam napismeno od šrinkice, pa onda to izostavim. A ima fobija koje ostaju kao posljedica jelte nekog događaja iz djetinjstva.

Kiki se boji cuckih. Uvijek, ne samo u časovima dokolice. Nesmeš joj poslati ni sliku malog peseka u nečijoj šuzi.

Slavka nikak na više od tri štenge, zatvoreni prostor, otvoreni prostor, samoća, gužva, ribe, prašina, buka, tišina. Sve. Monk je beba za nju.

Jedna fenomenalna Vesna se boji da ne izgubi prsten, i to baš određeni prsten, od tri koja nosi.

Jedna penzićka se najuvjerljivije na svetu boji da ju potkrada poštar jer više ne nosi penz'ju 1. u mesecu, kak se šika, i furt kasni otkad nema Titeka.

Tako se svašta bojimo. Moja kuma se bojala poroda pa je triput pobacila a nakon svakog pobačaja je skoro riknula. Kum se jednom malo jače nalijal pa je rekel da je celi život htel dete al joj se ni usudil reći. Ona zinula – veli zakaj to nikad nisi rekel? Pa veli – sad sam pijan pa ti velim, a inače imam fobiju da govorim o sebi, čak i tebi (pjeval je ko slavuj, al nikad nije uglazbio svoje želje).

Jedna svekrva se boji da bu umrla i fort se jada i žali ali ima sve najnovije ljekove doma kaj se mogu kupit bez recepta, krvna slika joj je ko Milana Bandića, sve rtg, eeg, uzv slike su fantastične, ide na masažu, vježbe, vitka je, puna vitamina, važe se triput dnevno, pere s najskupljim – svačim; redovno jede, redovno spava, živi ko po knjigi, al se boji smrti, srećom to ju nebu mimoišlo. Ipak su babe konstatirale da joj fali seks (kaj bi drugo babe zaključile?).

Saša kad vidi osu, ne vidi ju zapravo jer obnevidi. Fura sa sobom sprejeve sve moguće kaj je mogla nabavit na tržištu. Fura ih u najvećoj torbi koju je pristojno furat a da ne misli narod da nekam putuje. Sačuvaj bože s njom piti kavu na terasi od birtije. Il ti otruje kavu sprejom il te na mrtvo zašprica zbog neke zbunjola-ose da se samo složiš na onog crnog pesa – imamo novu maskotu u naselju.
Malog crnog cucka. Ranko ga je krstil. I cucka i moju torbu je polijal s pivom i torbu je stresel i obrisal, al cucak se bogme nije dal, zbrisal je.

Siromak cucak, još je štene, možda bu imal fobiju od pive. Kiki i dalje ne voli cucke, a svoju krštenicu je nekidan hitila u smeće, da i ona ima fobije, da ko je pital i cucka i nju žele li biti zalijani s nečim u tak ranoj dobi.

Možda da smo nju dali polijat s pivom...