Lovu za gablec nam je država već davno oduzela, al mi se pravimo da nije.
Kupila Sanjaizsvihpostova nekidan gablec nama dvema, kao, jele bumo dijetalno. Mi smo fort na dijeti, dok ne dođemo doma. Tam na poslu se prežvakavaju neki sumnjivi integralni dvopeki, bez okusa, mirisa i boje, a posle 11 su tak fini da samo hvalimo onu drugu kak fino kuha, ovisi ko je dvopek kupil. Kava se pije s 3 šećera i s mlekom. Pa kad ju pitaš kakvu oće, veli ona – kaj kakvu kavu, oću sve, s lukom, lepinjom, kaj me zezaš, od te kave se ne debljam, jer je organizam kuiš na takvu kavu nafčil.

Kak nam je dost više dvopeka, Sanja se raspištoljila: U Konzumu na uglu Praške i Tesline kupila nekaj kaj se zove povrće s ražnja. Ili žara? No dobro. I otvorim ja tu kutiju od stiropola kak veli narod a kaj me odma udri u centar za gramatiku, vidim nema mesa, ajd, dobro, al ima dlaka. Izvadim dlaku da Sanjaizsvihpostova ne vodi, ona se pravi ko da nije vidla, vidla je, ona vidi sve, ona vidi i kaj bu sutra samo još to ne kuži. E. I njarka kak to niš ne valja, fakat nit je slano nit je kiselo nije ni ikakvo, kaj to krastavac pa paprika pa krastavac, sve neka jeftinjara i vjerovale smo i ona E.coli, no glad ne pita, al dobro, i gljive u tragovima. E onda sam našla drugu dlaku. Dugačka dlaka, vlečem ju iz te smjese, prešla dužina visinu monitora, veli Sanja - Seka jebotebog (sad meni bog mater kaj ona lasi kupuje) baci to, gle fakat nije fora tolke dlake (aha, vidla je prvu, kaj sam rekla). Niš, opet mislim, kaj, žene se tam znojiju, (ja gladnaaa) pa nemaju rubac na glavi i to, al najviše mi žal Sanje, tak je to s ljubavlju donesla. Al brate kad sam našla treću dlaku, pokažem joj, reko ko zna kolko sam ih pojela viš da nemam džozle na kljuki, kaj je ovo bilo na podu pa su pomele u te kutije, boktenemarad!

Da je trebalo to ići vratiti, reklamirati, trebalo je.

Ajd sad ti piši o dlakama u jelu kad junior nemre na mobu složit neku j. igricu! Ajde!

Kaj je bila tema, e, dakleM: Sve to treba vratit kad te prevariju. Al čoveku se nekak ne da. Međutim, kad sam kupila treću litru pokvarenog jogurta, a nakon izvjesnih neugodnih probavnih smetnji popraćenim čudovišnim zvukovima vlastite utrobe, išla sam reklamirati. Jogurt. I - ne da mi ženska (to nije Konzum, to je nekaj finije) novi jogurt, nikak. Reko ma nema veze, daj jogurt, samo svježi jogurt. Ne da jogurt i ne da jogurt, baš. Da je sav jogurt s istim datumom. Aha, dobro, ne daš jogurt, daj lovu mesto jogurta. Al čudno mi bilo da mi nije dala jogurt, velim, inače rađe daju jogurt, nevoljko daju lovu natrag, i bez računa... A jogurt.

Danas pitam - kaj nema jogurta??? Da nema. Odonda kad sam ja reklamirala. Al samo sam ja, da niko nije reklamiral osim mene. A dobro, ali onih 100 litara kaj svaki dan dobivaju ipak više ne dobivaju, jer kao Konzum ili Interšpar ili Hipo-Alpe-Dunav-Jadran ima popust na jogurtu pa je konkurencija opaka, ne opće pa niko nije reklamiral i nisu kužili da su fulali šihtu.

Mislim da me Sanja od danas definitivno voli. Bum ju sutra pitala da to potvrdim.
Naime: Išla nekom krepanderu na pogreb, kao da se rashladi, jelte. A i ljudi su neki, ide lik umret usred ljeta (moja se stara ne računa!), samo da muči narod po toj vrućini, e, i to na Krepatorij u 10.15 ujutro jasno. A kak je odlazak na pogreb jučer najavila, reko bu riknula od gladi i žeđi, a nikad neće jesti prije 11, pa sam se pokazala, ono, donesla kuhano jaje za gablec. Iz ljubavi i silne nesebičnosti. A i zbog šparunga - da jaje ne oduzima nepotrebnu hladnoću u frižideru. Kak Sanjina flašica za vodu više ne znaš koju je primarnu funkciju imala, jel nutra bil lak za nokte, ulje za motor ili sirova nafta, nitroglicerin ili kola, korektor za tipfelere, piš za mikrobiološku urinokulturu, pokvareni jogurt, Domestos ili boja za kosu, kupim svakoj frišku flašicu vode i metnem u duboko. Ajme, kad je jutro vidla ledaru na stolu, tak je bila sva fit, šik, fensi i kozmo. Pa mislim, jedan mrtvac za danas dost, nek se ženska pomogne tam na Krepatoriju.

Pišem li ja nešto pojačano ovih dana o svom frižideru? Klanjam kod frižidera, donesla sam pred fetiš frižider stolnjak od pok. tatine tete Kate, ručni rad. A koji je moja genijalna kćer skrojila da metne u zahod kad povremeno navali voda iz kotlića, božem'prosti/imajkabož'a, a domaće platno, a teta Kata valjda dve godine vezla stoljnjak, ogroman, i frandžice zaheklala sastrane, veli moja kćer, kaj klinac, viš da se ofucal, viš da neki konci visiju. Isuse?

Alzo, veli Sanja da bu ona bu sutra kupila gablec, ipak, idem sad kupit nekaj za gric, jer kak je počelo, donesla bu celu periku na posel i onda kaj!???