Veli mali krokodil: neću na maturalac. Veli veliki krokodil: kaj ga teraš na maturalac, kaj bu tam viš da mu je pun .... svega, a i koštalo bu te, a ni ja nisam išla. Al ti nisi htela, velim, a ona veli pa ni on neće. Ma reko oče!!, E reko bum tražila socijalnu pomoć. Opći smeh nastaje, da, da, naravno, veli, bu socijala još od tebe lovu iskala.

Kak smo rekli, mali krokodil nemre šutiti, pa to ispričal Bivšem. Ovaj doživil neki hemung u glavi ili se konkubina potrudila u izvjesnim akcijama radi grižnje savjesti jer je svoje dete ostavila ocu, ili mu je (Bivšem) opala cigla na glavu, ne, to svakako nikako ne sliči na njega, isprsil svoj ionako razvijeni prsni koš i veli: Ja bum ti platil kad stara (kurva - ja) neće. Kak mi je to bilo preneseno, nazovem ja turističku firmu i velim sve ženi fino, fina žena nemoguće, sve saslušala, velim samo da me ne spomenete ni mrtvu, nek plati, ziher ne bu sve, bum ja, ak mi vjerujete na riječ. Žena gušta (ko zna čeg se sve naslušala i nagledala ovih godina) s menom i to, čujemo se redovno, ugovorile i kavu kad joj prođe gužva, a ja bum na godišnjem, pa još velim čujte ja ovak lajava, ja sam vam živa reklama. Veli misla sam si i to, ajde, nek rista plati bar dio, reko nebu sve, režem desnicu junačku! I tak.

Nastal neki mali nesporazum, bez vatrogasaca, specijalnih postrojbi, marinaca, tajne policije i to, i stari se zbrcne, veli ništa sine, ako ona kurva (ja) neće platiti, neću ni ja, nedeš na maturalac. Kao stari se zbog tog nečeg naljutil. A razlog je za posrati! E reko sine ideš. Da nede. Reko ideš. Veliki krokodil se smije i krade male Dorina čokse i traži koštice, zaboravila da ih je pojela na faksu umjesto vlastitih noktiju (fakat pustila nokte otkad kupujem koštice! Od buče, ono). Veli mali kak sad imaš love. Reko pozdravi staroga i reci da sam dobila pomoć s Neba. I odem i razbahatim se u dućanu, sve sinu: troje hlača, nove kupaće, troje intimnih (kupaće gaće nisu intimne jer ih kad se kupaš mogu videti ribice, a ove intimne gaće vide samo traperice ili neke druge čehle ober). I tak ode mali, naravno, daj mu stotku i sendviče, ali kakve, i to, okso, bon, novu četkicu za zube, i to. Normalno da je lovu i zdravstvenu ostavil doma, ajd bon ukucal. Pitam u tramvaju, sine, si zel novčanik. Da nije, žuril se. Sreća i bog, imala sam 8 banki u torbi, dam mu to u trambaju. Normalno da smo kasnili i da je bus krenul s 3 minute zakašnjenja. Ali vidim ja feršo moj kalibar, a i po godinama je tu negdi, dajem mu torbu od maloga i velim čujte gospon, ak mi sin nađe kakvog komada dole u Dalmaciji ovak malo jačeg, znate, takva familija smo potfutrana, pa još ak ima love, samo ga slobodno ostavite. Je veli on meni, gospođo, al jel on ima kakvu kintu, kolko ste mu dali. Reko 8 banki. Isuse, veli pa tak si komada nebu našel. Reko: KAAAJ? Čujte, meni je njegov otac bacal pijesak u oči 20 godina, valjda ovaj može dva dana, mlad je nek se uči. Imam ja povjerenja u vas (nikad ga nisam vidla, al nismo sitničarili), i ak ga već ne ostavite, onda mi ga vratite u komadu. Veli nema frke, ono, veli feršo, malo me drpil išijas i lumbago i rastegel mi se mišić na nogi a i ahilova peta mi šteka, al nekak bum vozil, imam ciglu pa bum metnul na gas. Fino, reko, nema frke.

Među bijesnim profesorima koji čekaju samo nas, stoji jedna mirna zgodna ženica, onak onaj žilavi tip, velke oči gleda drito u mene i veli – dobar dan gđo Smith. Ja kulturno odzdravim i mislim koja si pak sad ti, majketi, ne pamtim ni face, ni rođendane, niš ne pamtim, samo cijene. Veli ona ja sam ta i ta iz agencije. Ni ni dovršila, ja skačem, ljubim ženu, pa se ispričam, veli ona pa kaj se ispričavate pa niste me z metlom tukli. Reko kaj je rekel bivši, ste ga zvali? Je, veli, rekel je da nebu niš platil i da mali nede na maturalac. Aha, dobro, to već zgleda na njega. Nego imam ček, očete odma da vam ispunim? Veli žena, kaj vam je, to bumo mi fino razvodnili, ko je videl davat soma s vašom plaćom na jedan ček, nazovite me u utorak, dođite na kavu s nekim dobrim vicem i tri čeka i tak. E reko ljudi, ovo nema, ovo se ne događa meni.

U 4 dana sam od sina dobila 2 poruke. Jasno da sam ja poslala 50. Potrošil ko bog na telefoniranje starome. Evoga 7 ura bije, smrt-bela-kost, boli me glava, odbile smo krokačka i ja jedan poziv za posjetu koju inače ne bismo ni u ludilu, al dolazi princ, a ona neće bez mene, tam je tak frekventno da mora imati pomagača, čak i ona koja se inače snalazi ono. I evo, javlja mi razrednik da su za pol ćuke u Gaju Savskomu, e bolje da ne vidim kakav bu se vratil. Dam mu večeru i odosmo u život. Ak oće nek ide s nama, nismo se praf ni odmorili od njega već se vratil. Srećica majkina, dao mu bog trizance (nema veze sa špagetima), tri blizanca, kak ono, trojčeke, od prve, da se seti kak je meni bilo. Vreću buha bi prije sačuval na kupu nego njega jednoga. Pa od one dve poruke jedna je bila: prekrasno mi je, uživam ko nikad. A neće na maturalac, ispod časti mu je da mu ćaća plati! Fuj!

Neš ti vraga! Javlja rasko (razrednik) prošli smo Karlovac, evo nas u Gaju za nekih malo više od pol sata. Velim aždajo, idemo pred brata. Neće. Reko dobro, idem sama, a posle pičim tam di su nas zvali, a ti ostaješ doma. Obukla se brzinom munje i još me čekala na hodniku da kaj tak dugo radim (inače se niko ne sprema za van brzo ko ja). Dočekamo princa, saznamo o 4 dana maturalca sljedeće: Potrošil je svu lovu, kupil si je pizzu i sladoled, ne sjeća se je li mu bilo dosta novaca i je li od koga posudio. Kupal se i bilo je zima ali to je dobro, gdi su bili i kaj su razgledali nema blage ideje, neki slapovi (Krka, po planu puta), pa more, more, more. Misli da je bil u Splitu jer se sjeća luke. E i bili su na Braču. Niš naročito, slično Korčuli. Nije trošio hotelske ručnike ni sapune, jer sam mu ja dala jedno i drugo. Mobitel je krepal jer se baterija brzo prazni a ja bi ga i tak stalno zvala da kad bu došel. I profesor iz tjelesnog mu je dvaput kupil sladoled, to jest ne samo njemu nego svima (ako je po kuglicu, a dece je bilo 20, fer je. I tak starci plaćaju profama maturalac, ali to je profa iz tjelesnog i to ima posebnu draž /moram priznati, one velike oči, pa visok, tanak, pa je/). I opće sve pet samo mu je žal kaj Joža nije išel s njima. To se dakle zove maturano putovanje, dapače, još neisplaćeno, ali nemre se reći, vrlo detaljno opisano, kaj ne.

I sinek, kaj bumo sad. Seka i ja idemo u jednu posjetu kad ti dam večeru, a ti si isto pozvan pa kak oćeš. Da gdi. Tu blizu. Da kome. Reko ne poznaš ih. Da kak onda da ide. Pa pehaka, kak, reko, zato da ih upoznaš. A jel imaju auto. A kak se zoveju. A na kom katu stanuju. Staniii, dosta! Pitaj njih kad dođemo!A ko nas je s njima upoznal. Reko Biba Jagoda. E, onda ide samo doma prvo pišati jer ko zna jel ljudi imaju zahod (???!!!) i idemo. I otišli. Još s vrata ga je doslovce zaskočil, napal, otel, odvukel odma u svoju sobu da mu sve pokaže mali Strelac (i princ je Strelac) i sve su si tajne ispričali, nema veze kaj je moj malo više nego duplo stariji, čak je ispričal svoju tužnu lav stori, e, a da po mom detetu neko skače i grli ga, viče ti si moj prijatelj, ljubi ga, baca ga na pod, misla sam da to ne postoji, viče mali svojoj mami, mama mi smo si najbolji prijatelji, znaš, na svijetu! Izludirali se, vidiš zaspal bu jedan na krevetu drugi na podu, pitam ja kolko je sati, veli mali domaćin, ma pol 9. Kad smo skužili da je ponoć i da smo fakat prekardašili, puse, bok, čujemo se i vidimo, naravno da meni spavaju i duša i tijelo, a moji potomci se nisu ni okrenuli kak su legli. Što je u redu.

E brate, ne da mi je drago kaj sam poslala dete na maturalno, tam se opustil i po povratku u Zagreb našo iz vedra neba najboljeg prijatelja za kog do tada ni ni znal da postoji, 200 metara od njegove kuće! Ko bi trebal psihijatra da se tak živi malo češće? Gazda, ti gore, e fala ti ko bratu!