Princ jutros treba biti dakleM, kod zubara popraviti zub, i usput tražiti uputnicu za ortodonta ili kak sam ja jednom opalila: ornitologa. Pametna sam ja. Ne ko Pametni zub, ali eto. I kak ZNAM da će zaboravit, od prekjučer mu govorim: Ideš zubarici i iskal buš I (naglasak je na “i”!) uputnicu za ortodonta. I ponavljam i ponavljam i ode on zubarici. Jasno: traži uputnicu za ortodonta, daju mu i - i žena ga stera. Ali, veli on, sjetil se da bum ga pojela kaj ni rekel, - ja imam i jedan karijes za popraviti. Mesto da je rekel: naručen sam u 9 sati za popravak zuba, a trebam I uputnicu za ortodonta. Pošaljem ga natrag, naravno da ga nije primila, naručila ga za 2 tjedna i to u smjeni kad je u školi. Tak ja živim. Onda ja zakasnim zbog toga mojoj doktorici i naravno da me žena izgrdi, veli kaj je, kasnimo, rumba, samba, ča-ča-ča, naručite se ponovo. Smijem se, šta ću, i naručim se. Dotle bum pasla travu jer nemam ljekove. Pa bum opet na čajevima i adventivnim lijekovima kak se ono zove, alternativnim, pa se onda svi ljute. Doktori mislim. I tak. E, i odem po novonaručenom terminu i doktorica mi objasni: Da onaj dan nisam zakasnila, ne bih morala ponovno ići u Klaićevu da mi ondašnji doktor napiše papir detetu za ortopedske uloške, onaj dan bi mi to napravila ona, ali novi zakon vredi od prekjučer. Ma superiška. Dok se kod njih naručim, skupila bum 250 kuna u kasici i dala bez njih napraviti klinji uloške.

Poanta je bila ustvari bila u buđenju. Budim princa, velim sine, 8.15, u 9 si naručen zubarici. Dok se digneš, opereš i doručak, ono... Ništa. Ponavljam. Ništa. Opet ponavljam. Ništa. Pjeva kćer: Uzalud vam truuuud sviraaaaači....

Ja ga pošaljem vrit i odem kuhati ručak.

Princ se izjada tatici plemenitom, ko zna od kod roda (bivši je fačuk, do sad je bila zajebancija, sad više nije, ako sam ja za njegovu dragu drolja i nek joj popušim kurac /čudno žena građena?/ jer ne trzam na njene pozive i provokacije, pa ni me ona od njega rastavila! Eh, Bože moj!), dakle izjada se mali tatici na mob (onaj kaj je Štefica s radnim imenom kupila), ali ga ostavi na krivom mjestu, ja to ne kužim, to su moderni mobači pa piše poruka na zaslonu??? Na Nokiji 3310 samo obavijest, dobro, i stvar bi pročitana, inače je kod nas mobitel strogo privatno vlasništvo, nema majci, ni po cijenu života, ali čuj, sestra je sestra, nije mama, pa veli ona meni, znaš, piše buraz, napiše tati da si ti luda (i još toga) a i ja luda (i još toga), da su mi (kćerine) sve frendice trudne, a ona nije (kćer, ne ja, ja normalno da nisam! Jedna je Marija!) i tak sve opanjka, sve bez neke logike, jebote trudnoća, faks im je u komi, danas su imali predavanje u nekoj birtiji. (Kad neće mamu slušati. Mama zna sve tihe stare zagrebačke birtije, ima jedna u Vukovarskoj, kad ideš iz Savske pa lijevo, prije Erste ili neke banke, mrak birtija, to tema za sebe, ali fakat kmica! Bez mene ja tvrdim, FF bu propal, nisu našli odgovarajuće mjesto za predavanje! Al ko sluša starce.)

I niš, ja popizdim, ne znajući još za poruku, i vratim se u sobu, već višim tonom, ironičnim, ne trza na normalu, idemo na kontru: SINE, NEMOJ USTATI. SINE, NEMOJ USTATI, MATERE TI ŽIVE I DEBELE! NEMOJ IĆI ZUBARU. NI ORTODONTU. NEMOJ IĆI NI U ŠKOLU, JER SE SAMO TI ZAMARAŠ. SAMO TI IDEŠ ZUBARU. SAMO TI JADAN PATIŠ I TEŠKO TI JE MAMU TI JEBEM (to ja smijem reći!), NEMOJ SINE NIŠTA, BRATE SLATKI (to je moja mama smjela reći), OSTANI U KREVETU DO PENZIJE, JA BUM ZAVRŠILA I SREDNJU ŠKOLU ZA AUTOLIMARA, SVE ZA TEBE! ZNAŠ DA TE MAMA VOLI MAKAR ME OPANJKAVAŠ (to je tradicija samo je malo sad novije dobila na snazi) DA BI SE VRAG POSRAMIL! I onda je otišel i to.

Studentica u međuvremenu naručila kaj bu ručala, nosi gablec kuhani sa sobom, makar ne zna di bu danas predavanje, koje bude predavanje, bude li uopće predavanje, ko bu predaval, kaj studira više uopće, na kojoj je godini, al, nema veze, žena doručkuje uz to i najedamput se počne smijati. Smijem se i ja braco i brišem suđe (što inače ne činim, očito sam šenula) al ne znam čemu se smijem. Veli ona meni: Čuj, sad sam se malo razbudila i setila se nečeg. Kad sam ja krenula ortodontu (ima zube braco stani i gledaj, ali 4 godine mobilni aparatić a posle toga 3 godine željeznicu u pastelnim bojama, pa kad su nju vidli, pristali i drugi nositi (ne njen! Svoj!), mnoga nepoznata majka mi bila zahvalna, preneseno mi, e, slikavali mi ćerce u gimni da kak ima dobru željeznicu u čubi, da baš guba, viš ćelava bulja (obrijana), a ono na slici u prvom planu željeznica u pastelnim bojama, a otraga zubi s nazivom – ravnaj se kad moraš!). I, kaj? Veli: tak si i meni govorila, samo ne – sine – nego – kćeri: KĆERI, NEMOJ USTATI. KĆERI, NEMOJ USTATI, MATERE TI, ŽIVE (i tad još ne tak) DEBELE! NEMOJ IĆI ZUBARU. NI ORTODONTU. SAMO TI JADNA PATIŠ I TEŠKO TI JE MAMU TI JEBEM, NEMOJ KĆERI NIŠTA, BRATE SLATKI (ko je kaj od tog smel reći objašnjeno je) OSTANI U KREVETU DO PENZIJE, JA BUM ZAVRŠILA I GIMNAZIJU I FAKS KOJI NISAM, SVE ZA TEBE! ZNAŠ DA TE MAMA VOLI (ničim izazvana, iz nekih čudnih razloga....) AL BUŠ MI SE MAME MELANIJE SJETILA KAJ TE NISAM TERALA ZUBE UREĐIVAT, GLE RASTU TI U SVIM SMJEROVIMA, KO DA TE PETARDAMA HRANIM! DA NISI USTALA!

Ostalo nisam vikala, to je žensko dete, shvatila je i jer je mrmljala nekaj za kontru jadno dete; ali nikad ju za školu nisam budila, to je savjesno kaj se tiče svojih obaveza, nemoj ju samo slati u dućan po kruh ili božesačuvaj bacit smeće, nemamo lift, a stanujemo na prvom katu.

Natrpam ja u plastičnu zdelicu taj gablec, prekomjerno hrane (to ona misli, da je u njenom tanjuru vikala bi da to ni za vrapca ni dost), sve spakiram, odem na posel (naravno da sam zakasnila). I nemam to na poslu kome ispričati jer se tamo govori samo o seksu (zbuljval bi se svaki iole pristojan muškarac s iole seksualne kulture). Da kaj samo dalmoši pjevaju na toj stanici kaj se sluša, e, viš, sad je dobro, zapjevo Mljacku Halid Bešlić. Nije što ja velim Mljacka nego je jedna kolegica s FF-a rekla Micka. Al neka, samo nek je naš, da nije dalmoš!

Sad idem po kruh, a prije bum bacila smeće. Da stanem u kantu pa da i sebe bacim u smeće, brižna sam ti.

P.S. Zove me nekidan sestra od zubarice, veli gotova vam je krunica, dođite. Reko od kud vi zovete, iz Crkve Svetoga Ante, koja krunica, ženo, ja sam vam ateist, altruist, kako ono, antifašist, a da, agnostik. Agnostik dolazi od Agneza. Ko što je Konfuči Japanac, čitam jutros u Jutarnjem (navečer čitam Večernjak) i od tog imena dolazi izraz konfuzija (est mater studiorum, kaj ne?) I velim sine evo mama ima krunicu na zubu (da, veli, tak krune ne zgledaju, seljačina, sav na oca!), a ti sine zadrži svoje zube dok mama plaća, a ne da u cvijetu mladosti ko ja (to mi jutros provalio u tramvaju jedan od 81 godine) moraš imati nadomjestke. Gotovo. Idem. Jebo zube! Naručila me na mostogradnju (znam, znam, znam: moram paziti da mi se pod most neko ne posere!) u 9 u sredu, a ja radim ujutro! Ma nek mi neko veli da se to ne događa samo meni. Hvala.