Prvu kartašku igru su me naučili valjda s tri godine, Crni Petar, jasno da je buraz varal sve u 16 i onda je prefarbaval simbol u gornjem uglu kak je njemu pasalo, s drvenim bojicama, pa dok bi se ja maknula zmešal štihove i prefarbal znak kaj njemu paše a ja sam se pigala i nervirala do suza. Onda su me učili tač. Pa zahoda. A tek magarca! To – zahoda, to mi je bilo nekak jako prosto, al to su i druga deca znala kartati. Onda smo prešli brzo na remi, pa hand remi, tata mi je popuštal, a buraza sam sad ja htela varati i kak god sam shvatila s pet godina da je minus 7 plus pet minus dva, kaj moja mama nije htjela povjerovati, uvijek sam krivo zbrajala bodove i dodavala mesto oduzimala ili tak nekaj, uglavnom tu nije mogel puno varati jer je moral paziti (brat) da sam nebu prevaren. Kanasta me išla nemoguće, kartala sam s mamom i tetom Mirom (Djevica) koja nije trpila da ja pobjeđujem, a išlo me valjda zato kaj me nikad (od onog šugavog Crnog Petra nadalje) nije smetalo što gubim, i onda se i stara naljutila, al ne na mene nego na tetu Miru (ta je još živa siroče, ima blizu stotke i kad joj dođe kći u posjete, veli joj, čuj ti si mi od nekud poznata). Pitam se možda bi se mene sjetila jer je fort menjala pravila igre, a u detalje je imala pravila igre ali na njemačkom, a kak je stara pičila njemački bolje od nje, nije joj nikad dala da čita, kao ona zna bolje.

Tek sa 20 su me naučili belu. I to su me učili jedno 10 godina, nikak nisam shvatila da se izbijaju jake karte da se otkrije kaj onaj drugi ima, a kad bi potrefila, onda je partner zval na sedmicu, u nadi da ja imam ostalo. I imala sam al normalno da smo zgubili. Božo i Mirjana su već imali tri komada dece i bili su podstanari, u druge dvije sobe su živjeli studoši iz neke arapske države, tad su svi studirali medicinu, i bili su jako uviđavni i tihi (osim ljubavnica jednog od njih pri izvjesnim radnjama tak da sam se jednom splašila da ju mlati, pa su mi morali objasniti čime se ljudi zapravo bave). Mi smo kartali u “gostinjskoj sobi”, ovi dva roditelja nisu radili, on je istovarival negdi kamione da ih prehrani, a moj partner i ja smo radili u istoj firmi i to od šest. Tak smo kartali do 4 ujutro, nakon što je Mirjana uspjela izgalamit se na decu nek spavaju, čula deca da su stigli gosti, oće i oni kartati, a starost ono, tri, dve i godina dana, guba, taman škvadra. Normalno da više nisam znala ko mi glavu nosi u 4 ujutro i da smo dobijali partiju metodom slučajnog uzorka ili zakonom vjerojatnosti da od 100 rundi moraš jednu dobiti. Onda smo se isposvađali na mrtvo, vikala sam Vladeku, ovo ti je zadnje kaj si rekel (na smrt me uvredil, reko je da veze nemam s mozgom i kak nemrem baciti dečka ak ga imam a ja sam rekla da je kreten kaj zove ak nema dečka i tak). U autu smo se već pomirili jer nismo više imali energije za svađanje. Otfural me doma, ja se stuširala i presvukla, on isto kod sebe doma i šljakati. Od šest. Vremena prije Krista. A nije mi pomogla ni šminka, rekli bi mi na poslu da zgledam kaj da sam tramvaj s glavom zaustavila. Međutim popodne prođe kriza, kad si mlad, a navečer petak i priča se ponavlja.Belaaaaaaaaaa!

Poker smo jedne godine igrale jedna cura čijeg se imena više ni ne sjećam, to je jedna od mojih bivših prijateljica nebrojenih, i dva lika iz Amerike. Jedan je bil iz Juge, ružan ko pas, ali visok kulturan i impozantan, a drugi je bil pravi Amer dok nije provalil da ima 12 komada braće i sestara i moral je to potvrditi slikom, što i jest, ali kad smo mu oduzeli sliku i tražili da nabroji sva imena, jasno da je uvijek nekog zaboravil i ja sam opet našla razlog da se ljutim. Pa se pitam čemu podočnjaci danas, jel opće važno kaj je zaboravil Đejn ili Meri, vrlo važno. I tak sedimo ko od majke rođeni na nudističkoj plaži, bože, nemrem lagati da nije bilo tak, makar mi je sada to nezamislivo. Plaža je bila ograđena i strogo kontrolirana, udaljena od “obučene” plaže i bila je samo jedna scena. Ja sam bila došla prva i čekala ostale. Imala sam knjigu (uvijek imam knjigu sa sobom, zaboravim i osobnu il bilo kaj drugo od životne važnosti, ali knjiga je tu). Ak bi ju zaboravila, onda sam otišla u knjižaru i kupila ju (tam u to vrijeme nije bilo knjižnice). Kad neki švabo oće ko fol slikati svoju ženu s prijateljicama drito uz more, bilo je divno, stijene, sve ko ploče. Kužim ja da bu vlovil i mene na kipec, metnem džozle, okrenem se na trbuh, mislim kaj ak mi uslika rit, manje više. Kad je dojuril onaj kaj drapa karte na ulazu, takav je kraval napravil, film Švabi zvadil (još je bilo filmova po aparatima, davno je to sve skup bilo) i svi na strani čuvara i tak ovaj se zeznul, ni mi slikal rit, niti svoju ženu.

Onda je došla raja i mi počeli poker. Na kaj? Na oblačenje. Jebem ti sreću, stalno sam gubila, sve kaj su nosili na sebi sam imala, četri para gaća, hlače, majce, šešir, onda su me hteli umatati u ručnike, to je otpalo jer su bili mokri pa da se odjeća ne zasoli, onda su posuđivali šešire od okolnih Švaba koji su se gušili od smijeha, nisu mogli skriti smeh usprkos svojoj finoći, dok ja nisam popizdila i rekla vrit i oni i kartanje, da se moram ić ohladit, ne znam kak sam opće podnesla silnu garderobu. Čisto krivo postavljeno činjenično stanje! Ko još igra poker na oblačenje! Al tak je bilo. Toliko smo pažnje privukli da je došel lik kaj je prodaval sladoled i častil me jednim kornetom, a fora mu je bila imal je sokne i tenisice i gol golcijat ide po plaži i viče – ajskrem, kalte ajskrem, i imal je prođu, posle mi je i hofiral, ali ja sam bila iskompleksirana da sam debela (imala sam 40 kila manje nego sada i otprilike tolko godina manje /lažem ko svinja/), a bili smo obadva malo u strahu da je onaj drugi bolji pa je to otpalo, kaj mi je i danas žal. Lik je bil dobrica i nesretan, duhovit i fin, a ja sam bila nesigurna i nije to jedina propala kemija koju nisam realizirala, majku mu kaj mi je to danas krivo.

I udam se za lika koji nije trpio poraze niti bi ikad priznao poraz u bilo čemu, pa ni u kartanju i tako je prošlo 22 godine da ja nisam kartala. Ustvari, pak lažem, slažem pasijans. Na poslu su nam ukinuli kartanje, internet, pauze, moraš opravdavati kam ideš ako izađeš, ideš picologu, cela firma zna; još malo bumo morali plaćati kaj opće radimo, ali se neko setil i presnimil kartice na disketu i sad se mučim s kartama ko i one s menom, ali vele ženske da je bar tišina dok kartam, tad bar ne psujem i mogu me glasno ogovarati jer sam potpuno isključena. Kad neko uđe u sobu, spustim program (prije sam izlazila pa dok sam naštimala novu igru već bi došel u sobu neko novi ko nije smel videti da kartam, jebate kaj su ljudi nezgodni, ah, nisu oni prošli kartanje na nudisitčkoj, pa pojma nemaju).

Naučila sam kćer (jedva, to tvrdoglavo do boga!) belu, ode na more, reko sad buš tam naučila briškulu i trešet, ideš DžurDŽa, šipak, naučila ona njih belu a oni nju poker i zakartaju se i Neno ne ode ujutro fatigat (tak tam veliju za delat, ne znam od kud korijen – od – fare /tal. - raditi/?) al gazda već znal da je došla ona mola iz Zagreba pa moj Neno radi duplu šihtu, još ga gleda gazda veli koji si ti kartaš, ma kega vroha vi delate dok kartate, ća si pil. Da vodu. Vidin, vidin, veli gazda, koja je to purgerica da vi (troje ili četvero, kako kad) kartate i pijete vodu, oli ti oćeš reći da treba povišica da častiš. Nek ona časti, ona te navukla na karte.

Nije mi ni što sam se rastala, mada mi fali da neko nekad potvrdi moje savjete, pa ne mislim djeci zlo, niti ih mislim ubit kad vičem ubit ću te, kozo nijedna, normalno da nema kruha kad si celi dan na internetu, a princ je celo jutro hofiral komadu koji ga opće ne zarezuje i potrošil stotku na mobu, nije se setil da ima telefon doma, a niti otići po kruh! Nije mi ni to kaj sam izgubila negdje tu u stanu i dobre i loše navike, evo danas sam našla prsten koji sam tražila tri mjeseca. Nije mi ni to kaj se svi brinu za moj seksualni život i naštimavaju mi frajere koje odma otpilim jer mi je dvoje djece dosta! (taj svakog porazi u startu). Nije mi ni to što su se i drugi porastavljali i otuđili se svi, nego pouzdano znam da negdje u Zagrebu postoji netko tko bi jaaako rado kartao, narezala bi ja meze i kupila švepsssssssss, ma i kolu ako treba, ma mogu i zapalit ako se mora, ali gdje da nađem srodnu dušu koja može kartati od 8 navečer do 4 ujutro i onda biti umoran i sretan. Nema braco, nemrem dati oglas – traži se budala koja oće kartati celu noć, odma bu neko izbacil prvi T iz riječi, a ja oću samo bacati karte, razumiješ li ti mene, ko se u ovim godinama seksa cijelu noć, belu oću kartati, belu. Evo zadnje sam kartala na moru, mali nije htio sam zaspati pa sam stigla jedva koju rundu (išli mali i ja preko sindikata na more) s jednim 14-godišnjakom i njegovom 4 godine starijom sestrom i jednom policajkom. Stalno su radili protiv nas, a mala stalno imala karte jake, pa da su imali fijaker, tabakeru, štap, zlatni sat, eh...

Prošlo. Ali ufam se, nada, kažu, umire zadnja. Ali teško, s ovom plaćom neću imati dosta za starački dom pa da tamo nađem nekog ko voli kartati, ako i doživim penziju. Sekiram se puno, sekiram se i to će me ubiti, nemam s kim kartati belu!!!