Kad sam počinjala to nekaj o ZET-u, i trebalo je biti pisano o ZET-u, a inače se nadam da nikad nebum imala legalnog zeta i ako budem, nek to bude nakon moje smrti. Hvala unaprijed.

Kad mi je frendica kupila mp3 prestala sam se obazirati na smradove, prdeže, svađe, zvonjavu, svađe, vređanja, opomene, podučavanja o dobrom ponašanju, svađe, lupanje novina po glavi od onog kaj sedi iza tebe, svađe, vređanja, smradove i tako. Ali sad je mp3 krepal i na popravku je i nemreš ne primijetiti gore navedeno, ali bih počela pozitivno:

Furam klinca od godinu dana na rukama idem po kilu srdele, da ne velim sardina, tad su bile 8 kn/kg, dakle ima prošlog vremena u međuvremenu koje je prošlo. I sad svi ko mutavi, kužili kontrolu (nisam perverzna, ali kaj je lepo, lepo je, jedna žena malo (tada) starija od mene (ovo ispada ko da se u međuvremenu pomladila), ali ono, faca i autoritet), vidi i ja se guram prema vratima, stani cobra, veli ta lepa teta, gospođo, kartu. Velim, žal mi je (kaj žal, neugodnjak!), evo imam cenera, pokazivam joj, velim idem kupiti srdelice, u mom naselju ih nema, a to mi je i tak sva lova, nemam za kartu (nisam lagala). Žena na brzaka snimi braceka i mene, zgura me van, a i tak je bila stanica za izlaz. Svaku sreću želim gospođo.
Bog vas blagoslovil.

Neko vreme sam rabila neku ladu njivu, pa opet u tamBaju, uđe neki u čehlama iz 50 i neke, kožna jakna od nakon drugog svjetskog rata, stane napred. Tramvaj krene, on se O-krene i kak sam bila prva na udaru, dobar dan, kontrola. Velim, nemam kartu, tražim osobnu, velim nemam kartu fakat. Čovek me gleda, i ja valjam (istinu) dalje, ono, švercam se do Savske (tam ono 11. gimna, tam smo imali logo-vježbe), i reko, tam vam se ja švercam s klinjom dva puta tjedno. Čovek žvače kaugumu, što bi bio dokaz da je imal zube, jer nije ni zinul, suosjećajno maše glavom u smislu kužim, i nastavlja po trambaju. Ja blijedim, crvenim, dete malo, dagle kroz prozor, a dta je dhtel obaj tstitek. Šuti, jebo te, reko, gle kaj je vani lepo. Ajde, sine, reci R!

Isti pičimo na logo vježbe. Ulazi neki živčani, isto mu velim, nemam kartu, i švercam se u Savsku dvaput tjedno, opet idijotica vadim osobnu. On se uzrujava. Veli, gospođo, ali kaj da ja sad s vama radim. Ja velim, gospon, ja se švercam a vi ste kontrolor, obavljate svoj posel, ja za kartu nemam. Ode čovjek, nabrijan, još komentira ali mi ni pisal kaznu, misli kud će sirotinju, veli limač, a ŠŠŠŠta je šššštel obvaj štrliček. Šuti, jebote, reko, gle vani lepo, ajde, sine, reci R.

Opet mi na logo vježbe, dolazi neki lik, sve moja jadna generacija, ja bez karte, mali već ima pokaz, onaj mala škola i to. Ma imala ja kartu, al onda je još palilo - zaboravila sam štancati. Strrliček, viče mali, sedi IZA mene, ja imam kartu a mama se šverca. Lik se sedne ispred mene, nasloni se na onaj rukohvat i ceri mi se u njušku. Veli, lepo odgajate sina gospođo, u istini, to je pozitivo, a vaš je, vidi se, sličan mami, ali zakaj se švercate? Ajmo, osobnu. Velim čujte pa nebute mi sad zeli kartu, pa mali ima pokaz. Veli čovjek, čujte, mali je mali, ali vi se švercate, (smije se) a di vi delate. Velim mu. Aha, i zato mislite da ne morate platiti kartu? Reko, može ovak: ja vama dve prazne karte, a vi zažmirite na jedno oko, vite kak je vani jako sunce, pa svi sretni i zadovoljni. A kad dođete u tu krasnu ustanovu di ja delam, ja vam na kavo-banko-čajomatu kupim kavu i sve 5. Veli on, eh, da me limač ni šarmiral, a nije ni mama za baciti (prasac!), al nemojte,ovo s kavom pali, a i ak bu trebalo kaj administracije. I drapa dve neštancane karte, namigne malom i izađe. Mamaaaa, a kaj je štel ovaj strliček. Šuti sine, jebem ti oca, gle kak je vani lepo, i nemoj do tete Mirjane reći ni R!

I tako svašta, raja po dogovoru traži kartu, svi bežiju van, ili ja tražim kartu da nađem neku, kontrolor gleda kak si oblečen pa ovlaš potvrdi da je kart friška, pa s kolegicom koja ima pokaz stojim na vratima i pokazujem kartu od prekjučer i velim, kae, Vlatkica, imaš kartu, ona meni (MENI) pokazuje svoj pokaz, lik prođe kraj nas uvjeren da smo se pripremile za strogu kontrolu, a mene žgaravica. Al ajde.

Mislim (dakle jesam ili kak neki petljaju postojim, sum je jesam, a i tak me naučila profa u gimni i tak ostaje), da su me zbog sljedeće priče izbacili na mesec dana iz Kazup foruma.Tak svi psujemo i trlječemo ali oni imaju svoja pravila i ja to poštujem. Za ovo imam i pisani (Alooo, pisani, ne pismeni) dokaz, čuvam. Sjećam se ko jučer: 3. ožujka 2007., ulazim u 12, idem u Žajinu. Ispred mene ulazi lik s komadom, proba štancati, niš. Veli komadu, gle koka, legalni šverc. Pokušam ja štancati, štani. Probam opet, neka mlada cura veli, teta, ne radi vam automat. Hvala zlato, velim i grlim automat, reko nek dođe neki divljak u liku kontrolora, još bum imala problema. kad, stanica prije Tehničkog muzeja (ušla sam na Trgu) ma ni dobar dan, odma na mene, valjda sam zračila, da kartu. Ja velim evo, i držim dvije, još skup zlepljene, ono sa strane, veli on, da, da ne štanca, lupi u automat, ko zna kak ste vi to gurali, gurne on, i automat prošljaka. Zemljo, otvori se. Vrata otvrena, pol raje van, stampedo. Velim ja, slušajte, stojim tu od Trga, tražim onog mladog dečka, kakvi, on je već na Remizi, početak je mjeseca, kaj zgledam tak tupa da bih se švercala na samom početku mjeseca. Ne šljivi,oće osobnu. Okreće se jedna žena kaj je napred sedila, veli, nemojte gospođu kriviti, stvarno vam automat ne radi od Dubrave. Ma ni čut, van. Izađem van, kak imam visoki tlak, jebo tablete, meni ćuka oće ispasti, ja pravdoljubiva, velim glete, vi nebute dobili ovo plaćeno nema šanse, automat nije radil. Da bu zval muriju. Rekoh, zovite i vatrogasce i muriju, AUTOMAT VAM NIJE RADIL!!!!!!! Zove nekoga na mob, stiže jedan, a gospođa radi tu i tu (uporno tvrdim da nemam osobnu, ko te šiša), imam ,ne dam! pita za neki savjet, taj novi, ja mu velim, reko gospon, to vam dođe ko neki pravni savjet, (u to vrijeme oko 150 kn), reko, sad bi mi mogli kaznu izbrisati, fakat nisam zgrešila. LIk nestane, ali ovaj bikonja ostaje (fakat zgleda ko bik, a tak se i ponašal) oće JMBG. Velim, kaj, na pamet ne znam, a osobnu nemam (lažem i dalje) i sad kak idem u Žajinu, a već su mi živci popustili, veli ako idete za dječji, a popunili ste, imate JMBG na zahtjevu za dječji (koji je to pater familias, ha, nema greške, sve zna). I to prepiše, reko vratite mi kartu, uvali mi prijavu, pitam kad mogu u Končarevu (namjerno, znam ja da je Ozaljska), kaj, ali osveta malog Perice), on me ispravlja, i da sutra.

Odem ja sutra, nije pauza bila kad sam došla ali nemojte ulaziti, kolegica je otišla na WC. Kolegica očito ima problema s probavom, da ne velim stolicom a ja stojim, stolca nema i čekam je 20 minuta. Dolazi nabrijana, čekajte gospođo ispred vrata, bum vas zvala. Čekam 15 minuta. Onda kucam i ulazim jer vidim da me je zaboravila. Pokazujem papire i sve ponavljam, veli ona, čekajte, idem šefici. Opet čekam 15 minuta i više, veli, ne možemo vam to uzeti u obzir, vaša riječ je protiv riječi kontrola. Pucam po šavovima, izderem se vani na one čuvare, pravosudne policajce, vatrogasce, kaj su već bili, mamu vam jebem svima, bilo mi je svejedno i da me uhapsiju.

Ujutro na poslu na komp i čitaba, fotokopije, sve do dosadnih detalja, ali i pismo gosponu Julijusu. Pa sve preporučeno s povratnicom. I priznam švercanje od prije, ali velim, i na sudu, kolko znam se sudi za prijavljeno nedjelo, a ne za tračeve. Ko vam je kriv kaj su me oni pustili, a ovaj me vlovil. Ovo je zadnje kaj pišem ZET-u, nakon ovoga ide u 24sata. Ma kaj ti je, odma ministru. Ministar je u to vreme, neću spominjati ime, u međuvremenu je avanziral, bil lik koji je nećak krsnog kuma moje kćeri ali nema šanse da me se sjeća, kaj bu se ministar sjećal kolegice s faksa.

Uglavnom, nikad nisam dobila odgovor. NI kaznu. I čuvam i povratnice i pisma. A dete sam naučila: Sine, vidiš li kontrolu, nemoj se sporazumijevati ni znakovima. Šuti sine, voli te mama više nek išta na svijetu, ali šuti, i to je nekaj kaj se uči. A jadan i tak nije bil s menom taj put, ali je kužil da je mama nabrijana došla doma, Propustila sam dva tramvaja dok sam se sabrala, ovaj došo do pitanja ovrhe! I kaj još, vidim ga i u toj Ozaljskoj kad sam čekala da se ova isere, pozdravim ga, velim jeste mirno spavali noćas, on se okreće kolegi i veli ova je luda. Velim, fala gospon, ja sam luda, a vi ste neodgojeni.
Drugi dan ga sretnem na Savskom mostu, okreće glavu. Nemreš verovati, danima ga srećem, dođe u tramvaj, prolazi kraj mene, vičem ja, kae, gospon, izvolte pogledati kartu, ne švercam se ja, (raja dagle, reko kaje, pitajte njega zakaj crveni, kaj u mene zujite), Odurno, pa mi ga prikažeju na TV jedno jutro u Dobro jutro Hrvacka, i to sam valjda zbaljezgala u Kazup-forumu i sad nemam pristup. Eto, za opravdavanje naslova dosta za sad. Ima i pričica između, al za to moraš imati spreman želudac, i pisac i onaj ko bu (eventualno) to čital. Noćnu vožnju sam koristila samo jednom, i nikad više, pratila dijete na put na Autobusni, a naši vrijedni taksisti (e to je nekaj gore od ZET-ovaca i koza), u punoj sezoni, mane štani. Valjda dobro zarađuju pa svi na moru, čekala sam i skoro dočekala penziju i smrt.