morska iz dubina
nedjelja, 09.08.2020.
Poliglota
Foto:otočka
Govor mojih fetivih otočana teško ko razumije. Naročito kad ubrzaju. Slušam ih od malena. Pa sam sve pokupila. I često bi doma, u Splitu, okrenula na samo tako. U zafrkanciji. Na to bi se još nalipile i naše cure. Koje su taj govor upijale od malih nogu. Onda bi doma imali govornu feštu. Znala sam tako i na poslu. Iz čista mira. Naravno, kad bi bilo zgodno. Pa su svi padali po podu. U smijehu i nevjerici. Da šesno uređena dama ispred njih okrene ploču u sekund. Ko najfetivija od fetivih.
Ovih dana smo na ruti najpoznatijih svjetskih mega jahti. Nije šta je moja Vala, al neodoljive je ljepote. Pa onda nije ni čudo da je odredište elite. Usidre se na par sati. Ili dana. Nakon Abramovićeve, uhvatila sam kratku komunikaciju između susida Frenkija i Marinka. Oba, po naški, malo zamantani.
Za kurbu gudu, nego su in moli. Santisima in, gren in odnit za kavu. Siguro nemaju pinez. Bit će da su gladni i žedni. Hoti sam obać vrše ma jadno će me bit šesno vidit ku njega. A da se minjamo za takujine. Ili za misečnicu. A da in moja Dragica gre sparićat obit? Aaaaa, triba za te kurbine sinove užeć furmile i sve in užgat. Ja san fatiga cili život. I iman 1500 kuna mižerije. Ma da mi je znat ća je to on fatiga? Osin hodi po kurbama. Oli se to ne vidi u foje. Tako je nabrajao Frenki.
Marinko ga slušao. Bez prekida. Pa onda sočno opsovao. Hodi ti u kurac. Ti si fatiga? Više si bi na bolovanju nego si hodi na posal.
Oni su pametni. Taki se rode. S pinezima. I onda in se oni sami kote.
Frekni se uvridija. Pokaza mu srednji prst i rekao, ti si lud čovik. S kin ja to gubin vrime. I uputio se doma.
Ja sam se nasmijala. Lipo li je bit poliglota. I sve razumit.
