Konobarica s tastature
ponedjeljak, 13.09.2021.
Nataša XXIII
JESEN MOG ŽIVOTA
Jedna od dvije razuzdane sexy igrice sa mojim dragim dovela me do ovog. Sjedim na wc školjci i čekam... Najdužih 20 sekundi u mom životu i linija koja je unijela najviše panike u njega. Znala sam koji su mi dani i znala sam da barem onaj drugi put nisam trebala pustiti transu da zamumlja Mhmmm. Al kad ti orgazam trese tijelom, noge otkazuju i um prelazi u besvjesno stanje i nisi baš sav svoj. I evo je. Kao da mi se ruga. Tanka plava linija broj dva. Ajme!
Nisam znala bi li plakala ili se smijala. Za majčinstvo sam u dvadeset i devetoj bila i više nego spremna .Za ovu situaciju u kojoj sam se našla – nimalo. Već tamo nakon Krapine, uredno sam počela bilježiti cikluse. Ivan je uglavnom svoju raskoš razbacivao po mom tijelu, ponekad bi navukao kondom, a vrlo, vrlo rijetko kraj našeg savršenstva odrađivali bi spojeni do kraja. To se uglavnom dešavalo kad sam već bila na početku menstruacije. Ali razuzdanost na Šolti me, ne jednom , već dva puta ponijela doslovno. I olako sam na njegova pitanja pred sam kraj čina u transu odgovarala sa Mhmmm. Odlično!
-Jesi?-upitala me Mirela s druge strane vrata. Cijelu situaciju sa kašnjenjem rekla sam jedino njoj. Nakon 9 dana odlučila sam ipak napraviti test i zamolila ju da prespava kod mene. Tako da mi rano ujutro bude moralna potpora, ma kakav rezultat bio. Ivanu nisam ništa govorila. Reći ću mu kad budem znala. Išta.
-Uđi.-rekla sam kratko. Polako je otvorila vrata i pogledala me upitno. Oči su mi bile pune suza, koje se još nisu odlučile otkotrljati niz obraze. Pružila sam joj štapić. Bez riječi. Pogledala je i uzdahnula. Kleknula je ispred mene.
-Slušaj me dobro! Slušaj me...Hej!- pogledala sam ju. Nastavila je; -Ovo...ovo nije kraj ničega. Al može bit početak nečega. Ma što odlučila, možeš računati na mene sto posto, jer ja znam da ćeš donijeti ispravnu odluku. Okej?-kimnula sam glavom. Zagrlila me je i onda sam se slomila. Ali doslovno .Počela sam glasno plakati u njenom zagrljaju dok me nježno ljuljala i gladila po kosi. Plakala sam Sašu, plakala sam Željka, plakala sam štapić, plakala sam....samo sam plakala...u Mirelinom zagrljaju...minute.. nemam pojma koliko je vremena prošlo, a ona je bila strpljiva. Konačno, kad je prestalo, kad sam izljuštila unutrašnjost suzama, malo sam se primirila. Ne, nikako nije kraj svijeta...
-Sutra ću reći Ivanu.-rekoh. Kimnula je glavom. Prekinula sam zagrljaj i pogledala ju u krupne smeđe oči:- Oćeš ostat još malo? Molim te.-pomisao da sad nakon ove novosti ostanem sama, grozila me. Kimnula je opet.
-Koliko god ti bude potrebno.-rekla je mirno
-Subota je. Sigurno imaš neke planove s Irenom...- prekinula me
-Irena zna zašto sam tu. I rekla sam joj da ću ostati koliko god bude trebalo.-
-Jel ona okej s tim?-upitah, jer po ne znam koji put Mirelu sam sebično ukrala.
-Oćeš da ti kažem šta mi je rekla na sve?-pogledala sam ju upitno:- Rekla je: Sad te volim još više, ako je to uopće moguće...-
-Jooooj.-rekoh i nasmješih se. Te dvije su bile tako...otrcane u svojim izljevima ljubavi...i ne bi ih mijenjala ni za sto drugih Irena i Mirela; -Ljigavice moje.-
-I još nešto.- tajanstveno me pogledala
-Što? Vidim da si sva nekako raznježena..-rekoh, a stvarno je bila. Od jučer poslijepodne kad je stigla...
-Zatražila je da joj obećam da ću i s njom ovako čekati da poplavi štapić, kad bude vrijeme. Moj ili njen. Svejedno.- stala sam. Nisam mogla vjerovat. Znam da su hormoni imali dobar dio u svemu tome, al ovo što je Mirela upravo izrekla raznježilo me do bola. Bila sam presretna zbog njih dvije.
-Ajoj Miro! Ajoj.-rekoh kroz suze koje su mi se opet počele skupljat u očima
-Da. Znam. Baš ju volim.- rekla je sad i ona vlažnih očiju
-Znači, stvarno - to je to, ha?-upitala sam
-Rekla sam ti još prije godinu dana. To je to.-reče i osmjehne se
-Drago mi je. Stvarno mi je drago. Al to znaš.-
-Znam. Idemo. Van iz ove kupaonice. Još ćemo se malo izležavat. Tek je sedam, a subota je.-pružila mi je ruku i povukla me. Ustala sam se, uzela štapić i krenula za njom u sobu.
Trudna sam. Definitivno previše emocija za subotnje jutro.
...
