Konobarica s tastature
subota, 17.07.2021.
Nataša XXIV
-Ponesi kolekciju.- rekao mi je Ivan kad smo se čuli pred moj i Mirelin put prema jugu.
Trebale smo najprije do Paga, zajednički s našim studentima zaključiti njihovu sezonu i onda svi skupa na Šoltu kod Ivanovih. Eskaem je već bila dolje kao i Marko i Dragan. Ova su dvojica bila njeni i Ivanovi frendovi iz djetinjstva. I gotovo svako bi ljeto pred kraj kolovoza dolazili na Šoltu. Činilo mi se da ćemo biti dobra ekipa dolje i baš sam se veselila.
-Koju kolekciju?-upitala sam nemajući pojma o čemu govori
-Pa valjda imaš i ti neku kolekciju CD-a, svaki D.J. koji je ove sezone dolazio tu u klub, nosio je sa sobom koferić sa hrpom CD-a.- i dalje nisam shvaćala, možda je imao neki interni party, na umu...
-Ne kužim, Ivane.- rekla sam
-Koji dio ne kužiš, mala?-obožavala sam kad bi me tako zvao.
-Ne kužim dio u kojem ja nosim kovčežić sa sobom na svoj godišnji odmor...tj. zašto ga nosim.-
-Okej, ni ne moraš skužiti, samo...ponesi. I ponesi ono što ti najbolje ide, u čemu si najbolja, u čemu uživaš...-
-Ne kužim, nemam ja aparaturu, ovo što je u mojoj sobi tako je instalirano da mi se ponekad čini da kada bih odlijepila jedan centirmetar neke izolir trake, sve bi prestalo raditi. -i nisam bila daleko od istine, razvezala sam se nervozno. Spajati i miksati doma u svojoj sobi bilo je jedno. Nositi svoje CD-e nekamo s nekom svrhom, bilo je saaasvim druga stvar.
-Ljubavi, brbljaš...smiri se, sve je o.k.- osjetio je da sam malo zapaničarila. Duboko sam uzdahnula; -Samo mi malo vjeruj. Ne treba ti aparatura, ponesi kolekciju onoga što ti trenutno najbolje leži i ne brini se ništa. Dobro?- nevjerojatno kako me uvijek mogao smiriti sa samo nekoliko riječi i tim svojim tonom.
-Dobro .Kolekciju. Okej.-opet sam zapentala. Nisam ni sama znala zašto, jer ako sam išta znala, miksati sam znala.
-Skuliraj se...ili trebam prebaciti na sms?-upitao je vedrim tonom.
-Hmmmm...-zaprela sam u slušalicu, nije da ja ne bi, ali obzirom da ću sutra u ovo vrijeme imati live seks session, da je večer i da trebam završiti pakiranje...-mislim da se trebamo pričuvati za sutra, jer kad stignem dolje...neće ti bit lako, vjeruj. - odgovorila sam.
-Oookej. Vjerujem ti na riječ večeras, sutra...uživam u djelima...predatorice. Idem. Večeras počinjem ranije, ujutro završavam ranije, tako da...bit ću budan i odmoran kad stignete. Kad krećete?-
-Oko devet. Joooj Ivane, falit će mi moja beba Tom, samo da znaš. Tako sam se naviknula na njega. -zatepala sam
-A jooooj, znaam. I ja jedva čekam da ga vidim, al ne sekiraj, dok se ne vratiš...ja ću bit tvoja beba. Mode?-uzvratio mi je istim tonom. Zamijenivši ž sa d u zadnjoj riječi. Slatko skroz.
-Hmmmm. Može. -zaprela sam
-Super .Ajde sad pusa i vidimo se sutra.-
-Mooožeee, pusa ljubavi. Ćao.-
Hm, dva puta „ljubavi“ jednom on, jednom ja...prvi put, a tako prirodno...Uuuuuuf, super. Sreća i gotovo.
