Konobarica s tastature
subota, 05.06.2021.
Nataša XVIII
Ta je subota bila genijalna. Nakon doručka kakav je Mirela zamislila, pojele smo još malo i mamine juhice. Sjele smo u dnevni pročitat novine i zaćorile na trosjedu.
Nakon dva sata, mama nas je probudila i servirala nam brdo pohanog mesa i pirea. Stukle smo svaka dobru porciju i popele se gore u moju sobu sa po šalicom kave.
-Čini mi se da ti se mama počela krpat pomalo.- počela je Mirela.
-Meni se čini da ti moraš malo češće dolazit. Mama odavno nije ovako živnula. Ko da si ju malo pokrenula.-
-Ma daj !A ja sam se baš pitala šta će žena mislit obzirom da sam joj se napila s kćeri, prespavala, pozvala se na doručak i ručak...i u međuvremenu joj zaćorila na trosjedu. Jebote ko da nam je šesnaest.- srknula je kavu.
-Ne sekiraj se. Znaš da su te starci uvijek gotivili. Da im se sutra useliš u kuću, ne bi A rekli, niti pomislili. Tako da, sve pet. I kao što rekoh, baš mi je živahna bila sinoć i jutros. Podigla si ju.-
-Ma nema problema, sad ionako nemam nekih velikih obaveza, pa mogu češće navratit. Ko zna, možda bi se meni lakše otvorila..-slegnula sam ramenima
-Možda fakat i bi.- rekla sam.
-Kad ćemo na Pag? To nismo sinoć dotakle.-p ogledala me uz smiješak.
-Što se mene tiče, mogle smo sad bit tamo.-rekla sam. O kako bi to bilo dobro. Da smo umjesto ove pijanke jučer zapalile za Pag, bila bi s njim. Sada.Na nekoj plaži. Ili ne, svejedno.
-Možemo sljedeći vikend. Krenemo nakon posla. Navečer smo tamo. Zapartijamo, ovako ko noćas, i pijemo jutarnju kavu u nekom kafiću na obali.-
-Ovako ko noćas sigurno neću zapartijat. Imam u planu žestoki seks, kad već idem 400 km južnije svom dečku.-rekla sam srknuvši iz šalice
-He he he. Ovo mi se sviđa. Jako. Kako smo zaglibile, moja ti. Sa studentima koji odrađuju sezonu. Prejako.-
-Da. Baš. Ko bi rekao.-
-Jesi se zaljubila, konačno?- postavila mi je Mirela jednostavno pitanje
-Huh! Jesam, da. Žao mi je samo što nisam imala snage prekinuti s njim prije Paga.-
-Da, to si mi sinoć rekla. I ono jutro kad su otišli. Nisam reagirala, al sad hoću. Misliš da bi stvarno mogao zabrijati s nekim tamo dolje?- upitala je. Htjela sam ne misliti da bi mogao, ali mislila sam da bi.
-Mislim da da.- rekla sam kratko. Mirela me poznala jako dobro. Znala sve ono neizgovoreno iza te kratke rečenice.
-Okej. I da se ništa ne dogodi, kao što ja osobno i mislim da neće, kako misliš da ćeš dalje s tom sumnjom. Kako ćeš dalje s njim nakon ljeta?-
Na to nisam ni sama znala odgovor. U ovom trenutku, kad mi je toliko toga tutnjalo kroz život, nisam imala pojma kako ću nakon ljeta s Ivanom.
-Nemam pojma .Zato i kažem da mi je žao što nisam prekinula s njim. Tako bi bar znala da sam mu dala izlaz, da me neće ubijat sumnja i da me neće prevarit. Ovako...Ne znam. Nemam pojma. Mislim, pogledaj ga Mirela. Ima dvadeset godina. Zgodan je do bola. Tamo dolje je...i sama znaš šta...Salijetat će ga, mislim, vjerojatno ga već i salijeću, i teško je vjerovat da će ostat čvrst...-završila sam. Ovo sam prvi put izrekla glasno. Tek su mi sad te riječi zazvonile u glavi. Postala sam svjesna svega što sam sad, na glas izrekla.
-Osim...-rekla je Mirela pa zastala;- ako te stvarno voli. Zaboravila si tu malu činjenicu. Da postoji mogućnost da te voli i da mu na pamet neće past da te prevari. Nemoj si to radit. Uživaj u tome što imate. Daj mu malo kredita.-
-Joj kako je tebi dobro!!-podviknula sam malo;-ti i Irena imate sasvim drugu priču i ti si toliko mirna vezano uz nju da je to meni u ovom trenutku, a znaš koliko volim vašu vezu, pomalo iritirajuće. Znam da ste vas dvije na višem levelu od nas dvoje, al zavidim ti kako nemaš razloga imati ove moje strahove. Eto.-
-Joj, a čega se ti pak bojiš!! Da će te zgodni dvadesetogodišnji dečko prevarit. Hej, mali je znao da želi vezu s tobom od onog vašeg prvog maratona! U životu nisam s nekim kog jedva poznajem provela više vremena na telefonu, nego s njim onih dana kad je Željko poginuo. Morala sam mu prepričavati svaku točku i zarez onog što sam znala o tebi i cijeloj situaciji. Tvoj dvadesetogodišnji zgodni dečko bio je zaljubljen u tebe čim te vidio, još puno prije maratona, i igrao je cijelo vrijeme po tvojim pravilima, jer je znao da ima samo dvadeset, da je to tebi samo seks, i da samo ti u toj vezi nisi zaljubljena. Pa je čekao. Čekao je staru koku koja se bliži tridesetima iako je mogao okrenuti dobar dio svojih kolegica na faksu ili mulica u Bartu subotom ili onih tetki iz teretane. Zato, molim te, daj dečku malo kredita i nemoj se zamarati činjenicom da bi mu netko mogao uletit dolje! Nitko ti nikad ništa ne može garantirat. Ili meni. Svejedno. No ako ćeš, ili ako ću ja, na kraju krajeva, kroz svaki dan ić s mislima da bi mi Irena mogla zabrijat s nekim dolje, to će me samo uništavat, a onda po zakonima Univerzuma, to bi se moglo i dogodit. Zato...samo nemoj. Okej?- završila je Mirela svoj mini-monolog. Znam da je dijelom bila u pravu. No, Ivan je bio nešto što sam iskreno htjela da potraje, a čim sam osjećala toliku nesigurnost u njega, to nije bilo bez vraga.
