srijeda, 04.09.2019.
Časni sude......
Nedavno sam u jednoj grupi na Fejsu pročitala status „Napišite nešto što ste u u zadnje vrijeme učinili po prvi put.“. Pomislila sam tad kako je to glup status, ali danas sam se baš njega sjetila jer jutros sam učinila nešto po prvi put. Znam da ova rečenica aludira na sve i svašta, i moguće na nemoralne stvari, ali nije ništa takvoga u pitanju. Jutros sam po prvi put bila na sudu i to na pravom pravcatom Općinskom sudu u Zadru. Poziv za ostavinsku raspravu iza smrti strica (ne mog, nego materinog) dobila sam još ovo lito. Taj stric je umra' još prije 12 godina. Nikad nije bio oženjen, niti je ima' dice pa su jedni od njegovih nasljednika bile moja mama i teta. U 12 godina se imovina pokojnog strica nije mogla podiliti jer bez obzira što su postojali čisti papiri za diobu nekretnina, uvik su neki djeljenici mudrovali i tražili nešto više. Pa čak se i sićan prema materinim ričima da ju je jedan od njenih rođaka tija tući jer je ona branila i tražila svoje i za što je imala sve čiste papire. Tad je bila i policija. Ta suprotna strana, točnije ta tri brata tili su prisvojiti sve sebi. I godinama su oni uspijevali produžavati sudske parnice i uvjeravati sud da je ta sporna čestica njihova. U gradu su ta braća poznata ko dobri dileri zemljom. I svi su znali da oni po selima tramakivaju zemljom i sređuju zemlju za neku „ malu“ proviziju. Jedan od njih ima i agenciju za nekretnine i u ovom gradu pozna i „boga i vraga“ te mu je s lakoćom u bivšoj Jugi polazilo prepisivanje tuđe zemlje na svoje ime. Tako i danas nastoji pripojiti sebi tj, njima našu zemlju. Računa da mi nema matere, nema tete, a i svi stariji stričevi i tetke su pokojni i lako će on to. Ali zajeb!!!!! Šušunjara nastupa i uzima stvar u svoje ruke. Najprije pojma nisam imala o čemu se radi, mater nisam nikad slušala kad je pričala o tome. Jednostavno me nije bilo briga. Sva sriča da mi je mater sve dokumente i Rješenja uredno sačuvala u jednoj posebnoj, popriličnoj debeloj fascikli koja već pomalo vonja na tufinu. I tako krenula ja istraživati i odjednom „Eureka! Imala je moja mater pravo. Postoji sve crno na bijelo. Našla sam Diobeni ugovor iz 70. di sporna čestica pripada mojoj materi i teti. Fala Bogu, pisanje tužbi i žalbi mi ide dobro pa sam tako i danas na sudu predočila žalbu u „naše“ ime na Podnesak u kojem su oni spornu česticu pripojili sebi i čak povećali njenu površinu za 500 m2. Da, da, sve je moguće kad imaš dobru vezu. Uglavnom sud je uvažio našu „ žalbu“ i rekao da ćemo na kućnu sdresu dobiti konačno Rješenje ostavinske rasprave. Što bude- bit će, ali ja sam dala sve od sebe.
Meni je najveći problem bio kako ću ja na sud. Em, nikad nisam bila na sudu i ne znam se ponašati na sudu, em, sud je zakazao ročište u sudnici na katu. Ufffff! Cilu noć sam razmišljala 'oću li se ja moći popeti do gore pa što ću obući pa kako ću reagirati kad vidim ta govanca od ljudi koji mi žele otuđiti zemlju, a ka bliži su mi rođeci koji mi ni sučešće nisu dali za......Milijun pitanja. Ali u meni neka divlja snaga koja me tira naprid. Obukla ja svećano ruho, naprlitala se i pravac sud! Naravno, došla sam pola sata prije pa sam čekala ćaću i tetka da mi pomognu niz stepenice. I oni su to i učinili, a meni uglavi samo kako bi ja slikala sud za blog. Ali kako ću ja ćaći i tetku objasniti što je blog pa sam odustala. Onda me u jednom trenutku zabolija drob. Pomislila sam kakva bi to bila scena da se izlitam pred svima. Katastrofa, ali nekako sam suspregla taj poriv kad sam vidjela mamine rodice i koje mi daju podršku u svemu. Kod suca je bilo baš lipo, ugodno i ležerno. Sudac mlad i lip. Uvažio našu žalbu i sve pet. Bar mislim da će biti. A sad ti časni sude, donesi pravedno Rješenje. Ja se još uvijek uzdam u pravdu iako znam da Pravo i Pravda nisu sve jedno. Što bu-bu!
- 12:45 -
Komentari (21) - Isprintaj - #
