petak, 07.06.2019.
Gospina trava
- Tata!
- Reci Sričo.
- Što radiš popodne?
- A što ti triba?
- Ma ništa...samo sam mislila da me odvezeš negdi.
- Nema problema, samo reci di?- (inače, nikad mi nije reka Ne za ništa.)
- Na livadu.
- Na livadu?!!- začuđeno me pogledao i milijun upitnika mu je bilo iznad glave.
- A e! Šesti je misec najbolje vrime za brati Gospinu travu. Sad je ona u punom cvatu.
- Je i lipo je to, ali znaš li ti prepoznati tu travu.
E, sad sam se već malo naljutila;
- Što sam munjena pa ne bi znala?! Što si zaboravija da smo baš ti i ja materi brali Gospinu travu?
- A nisan,... ali ja je ne bi zna ubrati.
- Nema veze, znan ja.
- A di ćemo?
- A najbolje je da idemo tamo negdi prema Ninu.
- Dobro, samo reci kad krećemo.
- Ako ne ideš leći (odma mu sugeriram da ne ide) ajmo iza ručka ili oko pet uri, valjda je još tad Trava rascvala..
- A Ajmo!-nije baš oduševljen mojom idejom, ali zna da kad ja nešto utuvim u glavu da je to tako.
I tako mi ručamo. Ja buljim u pijat dok čistim Lokardu da mi ne bi zdrača zapela u grlu i onda se doslovno iz čista mira proderem.
- Neeeeeeeeeeeeeeee!- ćaća me gleda i čeka nastavak.
- Nećemo ići!
- Što je sad?!!
- Zmije!!!! Bojim se zmija. Kako ću bižati ako vidim zmiju?!
- Ako je zmija tamo, mo'š ti bižat kolko god 'oćeš....
I tako se nastavila diskusija o zmijama. Uglavnom odustali smo od branja Gospine trave. No, već sutradan sam bila ugodno iznenađena kad sam slučajno vozikajući se motorićem za vrime marende, na kantunu jedne zgrade ugledala jednog starčića sa punom košoram Gospine trave.
Prišla sam mu bez razmišljanja i upitala pošto je mac Trave. Kad sam čula da je deset kuna, s guštom sam kupila dva maca. I to ne zato, što mi tribaju ta dva maca nego me se dojmio starac čije se ruke tresu, a vjerovatno to cilo jutro nije prodao ni jedan mac iliti ga stručak. Zaključujem to po punoj košari. Jedva mi je starčić drhtavim rukama pružio Gospinu travu, a ja sam ju ubacila u svoju košaricu i piči natrag u Ofis.
Dok sam doma došla Trava je gotovo pa sva uvenila.
I tek sam predvečer išla prebirati cvitove koje sam kasnije stavila u staklenu teglicu i prelila maslinovim uljem.
Isto ima tu zajebancije oko Trave, ali poseban je gušt imati nešto svoje.
Teglicu sam stavila na taracu di znam da ima najviše sunca i ako Bog dragi da, za misec dana bi trbala imati Kantarionovo ulje.
Ovo ulje koje se u različitim dilovima Hrvatske različito zove je čudo od ulja. Nema tegobe koju ne liči. Upotreba mu je višestruka; od želučanih problema, psihičkih problema, ženskih bolesti, rana, estetike, itd, itd.
A negdi sam pročitala da i upotreba ovog ulja vraća samopouzdanje čoviku.
A jeeeee? Malo pretjeruju, ali ja i dalje virujen u njegovu ljekovitost.
Vridi pokušati.
- 09:18 -
Komentari (16) - Isprintaj - #
