ponedjeljak, 25.03.2019.
Plavuše vs brinete
Već par miseci izbjegavam se gledati u ogledalo, a cili život mi je to bila glavna zanimacija. Nisam narcisoidna, ali volim škicnuti da li je sve na svom mistu. I uglavnom bude, ali često se zna dogoditi da mi crni rub kave „ocrta“ usne, pogotovo kutove. Ili sam livu obrvu očupala više od desne. A i zubi se znaju sami našminkati. Ebi ga, šunjava sam i smotana, ali se trudim sebe dovesti u red.. No, sad je situacija alarmantna i ruke su mi u potpunosti vezane. Najlipši ukras svake žene, kosa, postao je moj veliki problem. Nikad , ali baš nikad nisam bila svjesna koliko lipu kosu imam. Točnije, imala sam i sad to dobro znam. A sad je došlo do toga da izbjegavam ići među svit pa mi godi što sam na poslu, uglavnom, sama.
I kako je došlo do toga da od predivne duge i bujne kose na glavi sad trenutno imam tu i tamo neki čuperak koji nema veze jedan s drugim?!!!
E, pa sve su krive plavuše.
Moja tiha patnja i vječna ljubav je plava kosa. Naravno, nikad ju nisam imala. Bar ne onako kako sam ja željela. Pa ko bi normalan svoju bujnu kovrčavu gotovo crnu (sa crvenim pigmentom) kosu poželio blajhati?! Šušunjara. Što će meni neko govoriti da to nije za mene kad ja znam da ja mogu biti plava.
I da vam se pohvalim; cilo prošlo lito , bila sam plava. Imala sam dugu plavu kosu i bila sam presritna. I istina je ona stara da se plavuše zabavljaju bolje nego crnke. Bar moje iskustvo to kaže. Sve je to meni napravila moja frizerka i bome, pošteno naplatila (slobodno se moga jedan cili razred muškića ošišati). Ali neka, nije beg cicija, neću sad tu škrtariti na kosi. Glavno da sam ja plavuša! Nisam uopće primjetila da sam iz dana u dan imala sve manje i manje kose sve dok nisu počeli ispadati cili pramenovi.
A što sad, mila majko?!
No sikiriki, lito sam izgurala ka plavuša i sad opet kod frizerke (ali druge).
„Ajme, neću ti ja to raditi!“- samo je rekla kad me vidila mlada frizerka i uvatila se za glavu. No, uočila me šefica i smilovala mi se i zakazala termin za idući tjedan.
„Ajde, pokušat ćemo nešto“- uvatila se posla Šefica. Pa je prvo išla dekolorizacija; kosa mi je bila crvena ka za najlipšu maškaru, pa bojanje, pa Olaplex pa šišanje, feniranje i sve je to trajalo 6 sati. Bila sam umorna ka da sam kopala. I toliki trud, a opet je sve izgledalo.....nikako! Za tjedan dana sam skratila kosu do ramena pa za tjedan do uha....
A danas?!
Danas mi je kosa isto „do uha“, ali sa čupercima . Počela je rasti nova kosa na mistima di su otpali oni pramenovi.
Najsmišnije ili najtužnije od svega je što mi svi kažu da mi je baš fora frizura. A ja bi najrađe sila i plakala. Tako ti je to kad oćeš biti plavuša.
No, i dalje sam ja ljubomorna na svaku ženu koja je plava, ali mislim, da mi nikad više neće pasti napamet „ići u plavuše“.
- 08:41 -
Komentari (19) - Isprintaj - #
