utorak, 22.01.2019.
Jednake mogućnosti- najveća laž!
Različitosti treba uvažavati! Slažem se i većina ljudi se slaže s ovom konstatacijom. No, koliko je to uistinu tako u stvarnom životu?! Ja kao osoba s invaliditetom na ovu temu imam jako puno reći. Po karakteru sam osoba koja sve okrene na šalu i to dosta onako cinična, ali pravična i realna. Ne lebdim na sedmom nebu. I nikad se nikom ne rugam osim samoj sebi i to onako od gušta znam sve prebaciti na crni humor. To je moja stvarnost. I zato opet ponavljam ; „ Različitosti treba uvažavati!“. I sad ću se glasno nasmijati ; „Hahahahaaaaaaaaaaaaaaa“. I ovo moje smijanje prelazi u bolni jauk. Zašto?? Pa eto zato što sam na svojoj koži osjetila kako se različitosti uvažavaju. Isključujem iz ovog teksta različitosti tipa boja kože, nacionalnost, vjerska pripadnost,..... Govorim o invaliditetu i to svom invaliditetu. Koji je okom vidljiv i da, priznajem ; „ Drukčija sam, različita sam!“ . Ali samo fizički. I ljudi me na temelju tog prvog dojma ocjenjuju. Ebi ga, ne krivim ih i ja prva kad vidim nešto drugačije odmah ocjenjujem i nerijetko stvaram predrasude. I što onda očekivati od drugih i zašto se onda znam naljutiti kad slučajni prolaznici doslovno bulje u mene. Ne, nemam rogove! Čak sam si u zadnje vrijeme zabrijala da sam lijepa pa me gledaju. Ma naravno da sam lijepa. Doduše, sad sam u crnini pa me to pomalo „ubija“, ali i u crnom sam si baš ok. Ali ne pričam o tome. Pričam o različitosti. Pričam o tome kako ljudi ustuknu kad vide nešto drugačije. I tako na ulici, i tako na poslu i skoli i faksu pa čak i u crkvi. Svi kažu da osobe s invaliditetom imaju jednake mogućnosti kao i drugi tj. kao tzv zdrave osobe. Ja glasno kažem da NEMAMO iste mogućnosti. Ali isto tako kažem da nikad ne treba odustajati i boriti se za svoja prava. Nažalost, diskriminacija je naša stvarnost- To je činjenica. Ali moja tvrdoglavost mi ne daje da se pomirim s tim. Možda i na prvu odbijenicu i zaplačem nakratko, ali onda krenem dalje još jača i još luđa. Da! Za sebe kažem da sam luda i ne sramim se svoje ludosti već ponosim. No, priznajem da sam se kao mlađa osoba s invaliditetom stalno znala dokazivati nekom i truditi se da pokažem da sam i ja normalna. „Normalna sam, normalna!“.
E, Nisam normalna! Pa što?!
- 08:21 -
