AnaM

subota, 20.01.2018.

21.1 neke godine...

Zima…
Jedne hladne zime, kad je sneg bio sneg, a ne ovo lucprdiranje koje se topi i pretvara u bljuzgavicu, na današnji dan, rodila se mala meca.
Zaurlala sam iz petnih žila kad sam videla da me je roda ispustila na Trešnjevku. Mogla je neki eksluzivniji kraj i topliju zemlju naći. Ne, jednostavno joj se više nije htelo letiti i sad ti meco gledaj šta ćeš. Pitam se samo gde je posle otišla. U birtiju, garant, za južne krajeve i morence je zakasnila, ali znala je ostaviti meni čežnju za tim krajevima.
Pokušali su odmah da me moderno odgajaju, ono, hladna soba, hranjenje na 3 sata, kupanje navečer, mazanje kremom. Kremu i kupanje sam još podnela,i sad si volim mackati lice, ruke,sve što stignem i kupati sa onim mirišljavim vodicama. Ono vaganje kao da će me prodavati na deke može da prodje, tri sata kako tako. Spavala sam kad mi se htelo, a jela kad se njima spavalo, ali onaj otvoreni prozor, užas…
Ma šta si oni zamišljaju, da su rodili pingvina ili belog medveda?? Zaurlala sam…
Zbog dobro susjetskih odnosa i moje dreke, zatvorili su prozor, i pokušali staviti u krevetić sa nekim glupim zvončićima, mašnicama i karnerčićima, vrteškama.
To me je trebalo zabavljajti. Plakala sam i tužno jecala, ko ne bi??
Brzo sam ih dovela u red, i navikla da skaču na svaki moj treptaj. Ispali su na kraju dobri roditelji.
Godine prolaze koješta donose, ali i odnose.
Nije važno šta su mi sve odnele, donele su mi puno zgodnih stvari,čak i blog sa simpatičnim nikovima.
Da mogu ispekla bih janjca kao slona velikog, može i dva, odojka od 1000 kila, žestine da se ne može popiti, a vina dva vodoskoka, pa biraj koje voliš.
Pozvala bih sve vrhunske kuhare bloga da naprave tortu veću od Sljemena, a oni koji znaju zasvirati i zapjevati, dobili bi počasno mesto.
Ostali, svi blogeri, administracija, reklamni i antipropagandni ljudovi, mogu doći nazdraviti, meni naravno,dragoj blogerici koja isto danas slavi, svim vodenjacima i našem druženju na blogu.
Živeli znani i neznani prijatelji i oni koji nisu, a hteli bi biti, a i oni koji to žele biti.
Neka smo mi zdravi, veseli i debeli…


Oznake: rodjendan blog komentar

- 22:38 - Komentari (56) - Isprintaj - #

srijeda, 17.01.2018.

Ljubomora…


Zelena guja u nedrima većine, ma koje većine, svih.
Koga god pitate rećiće da nije ljubomoran ili da je normalno, malo, u granicama normale. Ljubav je dobra kad je samo lagani pratioc ljubavi.


Jarac pečen. Nema tog ko nije ljubomoran.
Ja odmah kaže ljubomorna sam i na vetar koji duva.
Šta taj vetar ima da tebi pipka kosu, ili njoj da diže suknju.
Ma, nemoj, nije to ništa.
Šta piljiš tamo, mene gledaj. Tu me gledaj u oči. Ne trepći.
Oni neljubomorni, verovatno su sretni što im partner (pazi ovo više nema muž, žena, sad su partneri kao da su osnovali neko preduzeće), e taj partner, zvirka okolo. Puni su poverenja i vere. Hm…
Ja to po kratkom postupku, nežno zavrištim, napravim histeričan napad, i smrtno se uvredim… pa ko preživi.

Ta ljubomora se zavlači u sve stupnjeve našeg društva. Završi se utakmica. Pobednici mašu sretni, a gubitnici im čestitaju. Tandrmoljka mu, nisu ljubomorni, nego veseli što su izgubili utakmicu, bodove, pare… Sportski poraz. Hm…
Ili one lepotice. Prva plače obavezno sa naherenom krunom, grli ogroman buket cveća, a one gubitnice koje su se operisale od glave do pete, spavale sa svima od portira do generalnog sad sretne ljube je. Hm…
Ljubomore nema jedino na blogu. Tu je sve lepo pošteno, volimo se, dobri smo i radujemo se tudjem uspehu. Evo ja se baš radujem što blogeri pišu tako krasne stihove iako sam i ja napisala čak tri pesme u životu, koje nisu nešto primećene u svetskoj književnosti, dunsteri. Posebno me usrećuju oni koji imaju po 150 komentara, kad ja imam tri i to od bliskih prijatelja koji nisu ni pročitali, samo stavili smešak. Hm…
Ja sam ljubomorna…jako, a vi??
Čik da prrizna neko.

- 08:25 - Komentari (58) - Isprintaj - #

utorak, 16.01.2018.

Klupa…


Ljudi,šta je ovo belo, hladno, pa mokro??
Sneg??
Sad??
U sred zime??
Čudo nevidjeno!

- 08:26 - Komentari (38) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 15.01.2018.

Bujne grudi…


San svake ženske je da ima bujno poprsije, baš kao što je i san svakog muškića da to proveri na licu mesta.
S druge strane, na raspolaganju su nam različita zanimanja, ali kad kažeš naučnik to nekako zvuči mnogo pametno.
Na prvi pogled ta dva pojma deluju nespojivo.
Nauka kao nauka svašta nam je donela, dosta dobroga, ali još više lošega. To mu nekako dodje kao bevanda, čaša vode, i kap vina.
I tako jedan naučnik, koji je imao curu čiji je obujam bio skroman, čeznuo je, ne za drugom curom, nego za ovom ,ali drugačijeg izgleda. Trebalo ju se samo oženiti, tada se mi naglo promenimo, ali naučnik ne bi bio naučnik da je to znao.
Bilo kako bilo, on pronašao vibrirajući grudnjak i to prikačio curi. Ona kaže, a naučnik potvrdjuje da su za desetak dana grudi se povećale za jedan broj, malo li je?? Sve u svemu, posle dužeg ispitivanja, naučnog, posle opšteg protesta doktora ugradjivača silikona, ispitivanja u Americi (gde bi drugde, tamo su sve ženskice vitke) grudnjak je dobio zeleno svetlo.


I sve bi dobro bilo, masažer, vibrira gde treba, prsa se povećavaju i naučnik bi se mogao odmoriti. Ali…
Uvek to ali.
Neke nevladine organizacije su se pobunile.
Gde je tu rodna ravnopravnost??
Ovaj put se nisu zalagale za ženskice, nego su tražili da se muškići izjednače sa njima. Ako su one dobile povećanje grudi, i muški treba da dobiju neko povećanje.
Naučnici su odmah pristali na novi posao, samo su tražili da se muškići dogovore što treba povećati. Nastale su burne reakcije, svadje, čak i tučnjave. Jedni su tražili bicepse, drugi tricepse,neki su vikali glava, glava, ali mozak nikom nije trebao i nisu se mogli dogovoriti.
Na kraju su prepustili odluku naučnicama…
Šta li će se dogovoriti da se poveća,kad ženske odlučuju, baš me interesira…


Skrećem pažnju muškim blogerima da je slika sa Googla, i da se ne nadaju da je neka blogerka pozirala...

- 08:41 - Komentari (53) - Isprintaj - #

nedjelja, 14.01.2018.

Osveta…


Gadna je ta osveta.
Neko te napravi budalom, ili nanese ti nepravdu i što ti ostaje nego osveta.
Treba se dići iznad toga, oprostiti zaboraviti, biti velikodušan.
To rade pravi ljudi.
Očito ja nisam prav ljud, jer kad me je jedan obožavaoc, u koga sam polagala velike nade, šutnuo, bilo je drugčije. Prvo sam tulila celi dan, pa patila i bila najnesretnija na svetu, a onda sam se ha ha ha nasmejala, videće on svog Boška Boškovića, zapamtiće me.
Kako sam radila u laboratorijumu, nabavila sam neku hemikaliju koja boji. Zamišljala sam kako se srećemo, on sav upicanjen sa belom košuljom, kravatom, i ja bacam farbu na njega. Razliva se boja, on zine zaprepašteno i svi ga gledaju, briše se i razmazuje boju… I naravno vidi da je prasac, ali kasno je za pokajanje.
Noskala sam tu boju po džepovima jedno godinu dana, a njega nikako… i prošlo me, sreća njegova.


Bilo je još takvih slučajeva gde bih se osvetila, ali sam šaškasta dobrica, ili bi mi plen uvek umakao, ili mi je ta osveta nekako izmakla, tek, nikako da meca postane Osvetnik Amazonka.
Najgora je osveta bio onaj roman gde sam dotičnog razbolela od gadne bolesti… Aha, mene je našao, sigurno je patio ako se prepoznao, jer muški se nikad ne prepoznaju u negativnim rolama…
Sve u svemu, osvetio se ili ne, sve to prodje…naročito kad sam ga srela posle deset godina kao…pa… rečiću samo, daleko je bio od izgleda Apolona.
Osvetiti se ili ne, pitanje je sad.


- 08:21 - Komentari (29) - Isprintaj - #

četvrtak, 11.01.2018.

Pipanje…


Ljudi vole da pipaju.
Pozovem jutros lift, ne mobitelom, nego pipnem neko dugmence.
Dodje lift na prvi kat (ujutro mi se spava pa bi se niz stepenice slomatala). U liftu susjed koji ima nadimak Onaj koji pipa žene. Kesi se on na mene zadovoljno, a ja kao seoska mlada pogled dole. Sad bilo je biti il’ ne biti. Ako me pipa, bezobraznik jedan. Ako ne pipa, a šta meni fali, ne dopadam mu se??
Krenem u bus. Tamo solidna gužva pipa ko stigne i kako stigne. Neko pipa džep da li je tu sve na broju, neko mobitel, poslovni ljudi sve, a voze se kolektivnim prevozom, neko pipa onu štanglu na kojoj se visi kao majmuni u džungli. Sve u svemu opšte pipanje. Vrhunac nastao kad je ušla kontrola karata… svi pipali izlazna vrata.



I na kraju odem u radnju po sveže pecivo i kruh. Ajme koje li je tu pipanje… Deset vrsta kruha, a peciva milijun. Testo isto, ali drugačije umotano, pa to treba dobro prepipati.Broj prepipanih komada zavisi od broja godina pipatelja. Oni skroz mladi, neiskusni, zgrbe prvu kiflu i do kase je već pojedu. Oni stariji pedantno prepipavaju, vidi se imaju dugogodišnju praksu. Sad u doba virusnih infekcija mora se paziti šta se i koliko jede…treba to dobro prepipati. Brisanje nosa povremeno da se prehlade ne šire, obavezno.
Pipali ne pipali, pipali vas ne pipali, dan prolazi…
Pitam se ja, pipate li vi što ili ste već sve prepipali??

- 08:11 - Komentari (53) - Isprintaj - #

srijeda, 10.01.2018.

Lik iz bajke...


Ljudi su uvek voleli tajanstvenost maske. Biti nešto drugo.
Koji bi lik ja izabrala??
Prva asocijacija mi je bila princeza.
Odmah sam odustala. Nekako su smotane.
Pepeljuga po celi dan skuplja neki pepeo, očito je otac kralj, loš vladar, kad ni centralno grijanje nema, a nije se setio prodati, pardon dovesti strane investitore u zemlju.
Ona lenčuga što spava sto godina uvijena u trnje ne dolazi u obzir. I ovih stotinjak ruža u vrtu me svu izbodoše, pa se osjećam kao penzioner ili radnik koji čeka zasluženu isplatu, a ona samo što nije stigla. Nestrpljiv, hteo bi isplatu svaki mesec kad radi svaki dan.
Snežana je loš organizator posla kad po celi dan kuha i pere, kao da je na probnom radu, a ne prinčipesa.
Ni prinčevi mi nisu nešto primamljivi. Dalje od jednog konja nisu odmakli. Sad se traže oni sa stotinu konja, kontom u banci, i taticom parajlijom.


Nije čudo što posle onog pogleda oči u oči (gledaju šta im viri iz očiju, duša ili nešto drugo),poljubac i kraj. Bajke završavaju tim fatalnim poljupcem i počinje reala.
Novije bajke imaju neke nedefinisane neljudske oblike, kao štrumfovi koji su došli iz svemira pa su plavi ili zeleni. Došli su na konjskom detetu ili ti žgrebetu, a put platili kovanicom kune sa nekom ribetinom. Ti bajkoviti primerci me izludjuju, pa bih birala 40 procenata od sto ponudjenih.
Sve u svemu, nisu loše bajke, ali pitam se pitam, koji bi lik ti sebi odabrao.
Pazi, možeš birati.
Skidajmo svoje stalne maske, i navucimo nove, maškare stižu…



Oznake: pepeljuga trnova ružica, snežana štrumeta

- 08:15 - Komentari (55) - Isprintaj - #

utorak, 09.01.2018.

Vježbate li??


U zdravom tijelu, zdrav duh.
Svatko vežba ono što ima…


Zato svaki dan vježbati vježbati vježbati.
Dovoljno je i pet šest sati dnevno za početak. Ostalo će doći samo...i kruh iz radnje i skuhan ručak i pospremljen stan i nova garderoba i... samo vježbajte.

Ja probala, posle pola sata došla sam do zaključka da mi i nije stalo do nekih pločica na trbuhu...uf...možda u kupailu bi mogla promjeniti.
Ako se moram prijaviti za neku mis, glasujem za Mis Univerzum, a ne Mis Fitness, Teretana ili Mis Bilder.
Vježbajte, vježbajte, samo vježbajte...

Oznake: bilderi, mozak, vježbe

- 08:07 - Komentari (44) - Isprintaj - #

nedjelja, 07.01.2018.

Posle blagdana...


Glavna moja odlika, stil veverice, to jest skupljanje hrane sa ovom novom hranom pada u vodu. Sve se pokvari ako stoji duže od dva dana ili oni GMO-jevci izdrže i tri meseca, ali se ja na to isto mrštim.
Sve u svemu krenula ja u snabdevanje. Prvo pijaca, onda samousluga.
Na pijaci preprodavaca i prodavaca koliko hoćeš. Kupaca nigde.



Kad me videše sa velikom torbom, a praznom, složno povikaše
-Kupac, drž’ je…
Ja se isprepadoh, stegoh onaj novčaničić mršav posle gomile blagdana, i bež… Bežim ja, ali trče i oni. Tako u stilu maratonca zgrabih karfiol i spasih glavu. Jurili bi oni mene još, ali vide nema para samo gomila kartica…
Sledeća stavka je bio šššš… šššš… preprodavac na crno.Neću reći šta sam kupila, što je sigurno sigurno je. Samo ću šapnuti, zaradio on, zaradio dostavljač, zaradio proizvodjač… jedino akcize PDV šipak. PDV ako ne znate znači, pola drpi vlada.



Smoposluga ili samousluga sa brojem zaposlenih prema broju kupaca, gubi u svom imenu samo. Prvo sam mislila da sam sumnjivo lice jer su se polomili oko mene, jeftini pilići. Mene košta pile od godinu dana preko 15EU, oni za te pare daju četiri pileta. Kako im to uspeva samo oni znaju. Znam i ja, ali… Onda njeguška pršuta i paški sir. Cena negde kao hrenovke i to lošijeg kvaliteta. Kako mi je otac bio veterinar, željna sam ostala mnogih „mesnih“ preradjevina. Tu se spasih kupovinom banana u stilu majmunskog plemena i sretno pobegoh.
Nisam daleko. Kupujem novine a ona nudi žvake.
-Hvala, ne treba.
Nudi grickalice, pa sokove, pa mineralnu vodu.
-Ženo, hoću novine!!
-Novine??
Tu se ona načisto razorča se i ne može da ih nadje… I ja našla da kupujem novine u kiosku za novine.
I život teče dalje…

Oznake: Božić, nova godina, blegdani

- 18:16 - Komentari (35) - Isprintaj - #

petak, 05.01.2018.

Jaka žena...

Pitanje je sad biti slaba, bespomoćna ili jaka žena??


Žali mi se drugarica.
Muški su postali slabići, ne smeju da pridju jakim ženama.
Imam sve, auto, stan, dobru platu, samostalna… i ništa… boje se. Pre neko veče objasnim jednom šta sam sve postigla u životu i on pobeže…
Nešto si mislim, da li se muškići plaše jakih žena, ili im se ta ženska jednostavno ne dopada…

Slike sa neta, ja ne znam crtati...

Oznake: jaka žena, zgodna žena

- 08:05 - Komentari (65) - Isprintaj - #

četvrtak, 04.01.2018.

Ribetina...


Verovali ili ne i ja kuham, vrlo prozaično…
Jučer je bila na jelovniku riba, pastrmka i šaran. Pastrmka da cele godine skakućemo, šaran da budemo šareni a ne crno-beli. Pasovao bi mi i som, jer tokom godine često se naleti na ponekoga. Morske ribe sam se odrekla, smrznuta, značilo bi da na more idem po zimi.
Riba je ono što pliva u vodi, morskoj (odlična) ili rečnoj (neko voli).
Neki specijalista za pripremanje nisam.To je ipak muški posao. Ja sam više dodavačica, dodaj mi tavu, dodaj so, dodaj ulje dodaj… već se nešto nadje.
Sticajem okolnosti danas ja pržim ribu.
Izvršila sam iventar sudja i kako sam riblju tavu bacila jer nije više ličila na sud iz koga se može jesti u dilemi sam kako je spremiti. Na gradele malo nezgodno u soliteru, kuhana u rerni je zločin. Znači, prženje. Ono pravilo da riba mora tri puta plivati u dve faze lako, ona vodena i vinska. Staviti je da pliva u neki sud već teže. Merim veličinu ribe i veličinu posude i nadjoh nešto…To nešto popi pola litre onog finog ulja.



Strpah sve po protokolu, ali riba je to , ne može da miruje i friga se kako joj je namenjeno. Prčaknu se ona onako iz čista mira, a vrelo ulje špricnu na mene. Derem se ja, dere se riba…riba se ne dere, ona mi se smije sigurno, ali se ne vide oči, otsekla sam joj glavu nije moglo da stane u šerpetinu.
Onaj garnirumg što vole Dalmatinci, a kontinentalci guraju u stranu je pripremljen.
Vrat me peče, znam treba staviti u vodu hladnu opečeno mesto i prodje. Pokušala sam staviti vrat u vodu, ali mi uvek se okrenula glava ili noge u vodu, a vrat ostao na suhom. Ne mogu ni duvati…baš glupo mesto za opeći se.
Teatralno iznosim ribetinu na sto, vrat umotan da se vidi koliko sam se namučila i očekujem ovacije…
Ništa, pojedosmo dok si rekao piksla, a koliko sam se vrtila i žrtvovala napraviti…
Neka kaže što ko hoće, ali kuhanje je gnjavaža koja se stalno ponavlja i jelo nestaje brzinom munje iz tanjura. Predlažem peticiju po kojoj će se kuhati i jesti jednom mesečno…
Ko pristaje samo neka potpiše.
Pobedićemo.
U potpisu Meca Vrednica

- 08:41 - Komentari (34) - Isprintaj - #

srijeda, 03.01.2018.

Dunave...Dunave...

Ako dva dana posle Nove godine sedim u kafiću na Dunavu,
da li se to računa u lepo ili u šašavo vreme??

Oznake: januar, sneg, Dunav, labud

- 08:09 - Komentari (30) - Isprintaj - #

utorak, 02.01.2018.

Nova Godina...

Nova Godina
Pripreme su počele u velikom stilu.
Dobro, možda i nisu, ali tako se kaže.
Treba ispratiti dostojno Staru, a dočekati Novu.
Veče kao veče, počelo obično kao i svaka smena generacija. Stara se uskopečila, ne ide joj se. Sprema se za proslavu nadajući se da će je ljudi zadržati i neće primiti naslednicu. Tu je govor. Možda neće biti oproštajan.
Noć, tamna noć, Turci selo nisu zapalili ni svojim atakom, to jest nebrojnim serijama, pa malo mračno. Ispijmo čašu, ublažimo gorčinu.
Dobro je, ne vide joj se sve bore neuspeha, tužan, ili ljutit osmeh prevarenih neispunjenim obećanjima. Popijmo u to ime.
Pogleda svoje resore, zdravstvo, školstvo, i brzo čašu vina. Skrenu na puteve i ostale gradjevinske tandrmoljke. Popi još jednu čašu, pa još jednu za bolesne, pa jednu za niski standard, pa… jednu za svaki slučaj… Da je za sve popila bila bi Stara alkoholičar, ali nikad se ne zna zbog čega je to dobro.
Ona mlada, Nova, neiskusna, što bi se reklo nevina, gvirka i čeka da zasedne na tron.
Matoroj se kruna naherila, ali je još ne bi predala, evo, donela je i dobro, ljubavi puni sajtovi, obećanja kipe iz novina i sa TV, biće bolje, biće krenulo je… Stara pruža ruke ne bi se predala,nada se, pokušala je nije da nije, ali svi se okreću Mladoj, bujnih grudi, kratke suknje, zavodljivih pogleda…i sa njom će biti sve bolje, dobro, idealno… drugačije…
Iš…matora, nisi ni valjala i puni nade ozarenih lica smeškamo se, ljubimo, i ispijamo prvu čašu vina…


Oznake: stara godina, nova 2018

- 11:13 - Komentari (22) - Isprintaj - #

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se