AnaM

Zavodljiva igra.
Ples pozivanja,davanje, predavanja i tako to, mlataranje trbuhom, rukama i još nekim delovima tela... Nema muškića koji ga nije gledao, makar na youtube.
Sećam se mog prvog susreta sa Orijentom.
Zamorno putovanja autobusom i naravno, prvo veče bar sa orijentalnim plesačicama.
Najvažnije je sve slikati, slikati i samo slikati… Naravno, zalepiti one slike sa širokim osmehom na fejs. Ako to ne uradiš, badava si i putovao.
Muškići kao da su svi dobili bazedovu bolest, oči im se ragoračile , prsti im došli duži pa zgrabili stol, i prestali disati…
Pogledah i ja, šta ću…
Devojka tajanstvena osmeha, šalom preko grudi, prozirnih šalvara, sa feredjom koja je isticala oči i kosu gustu, tamnu kao noć, lelujala je izmedju stolova…
Ugibala se u taktu muzike, nežno, opojno, ritam muzike je postajao sve brži, telo se uvijalo, dozivalo, nudilo… ruke je pružala zamišljenom ljubavniku, a svako se osećao kao da igra samo za njega… A žene su se poistovetile sa njom, osećajući sebe u toj ulozi… Turistkinje su imale po trideset kila vise od plesačice, ali se to u snovima ne vidi.
Gledaju je prvo malo namršteno, naročito kad pozivajuće ruke pruža prema njihovom partneru, a taj pada sa stolice sa očima na feder, ali i nije neka lepotica, misli si turistkinja, pa se malo primiri.
Da su delovale zavodljivo jesu, pa kad sam došla kući kupila sam onu maramu vrckavu sa zvončićima i upisala se na kurs trbušnog plesa. Pa šta, trbuh imam, mogu ja to…
Rukama sam mahala, meni se čini odlično, ali profesorica je rekla da tako rukama mlataraju dizači tegova ili bokseri kad im nestane daha.
Posle dva meseca upornih vežba oni zvončići su najzad zazvonili na mestu gde ledja gube to pristojno ime, ali trbuh je bio i dalje nepomičan.
Posle tri meseca trbuh je mrdnuo, zvončići zazvonili, ali sam pala na orijent ispitu jer sam mrdala i grudima, profesorka, čuj profesor orjentalnog plesa, me je izbacila jer sam promešala figure indiskog i egipatskog trbušnjaka. Nisam znala ni da to postoji, a ne da sam dve kulture bez rata ujedinila.Umesto da mi dodele Nobela za mir, izbacili su me. Ma, ljubomorna na moje uspehe, garant.
Bilo kako bilo, zelena marama je u ladici, pa ko voli da pokuša, nek’ izvoli