AnaM

nedjelja, 14.01.2018.

Osveta…


Gadna je ta osveta.
Neko te napravi budalom, ili nanese ti nepravdu i što ti ostaje nego osveta.
Treba se dići iznad toga, oprostiti zaboraviti, biti velikodušan.
To rade pravi ljudi.
Očito ja nisam prav ljud, jer kad me je jedan obožavaoc, u koga sam polagala velike nade, šutnuo, bilo je drugčije. Prvo sam tulila celi dan, pa patila i bila najnesretnija na svetu, a onda sam se ha ha ha nasmejala, videće on svog Boška Boškovića, zapamtiće me.
Kako sam radila u laboratorijumu, nabavila sam neku hemikaliju koja boji. Zamišljala sam kako se srećemo, on sav upicanjen sa belom košuljom, kravatom, i ja bacam farbu na njega. Razliva se boja, on zine zaprepašteno i svi ga gledaju, briše se i razmazuje boju… I naravno vidi da je prasac, ali kasno je za pokajanje.
Noskala sam tu boju po džepovima jedno godinu dana, a njega nikako… i prošlo me, sreća njegova.


Bilo je još takvih slučajeva gde bih se osvetila, ali sam šaškasta dobrica, ili bi mi plen uvek umakao, ili mi je ta osveta nekako izmakla, tek, nikako da meca postane Osvetnik Amazonka.
Najgora je osveta bio onaj roman gde sam dotičnog razbolela od gadne bolesti… Aha, mene je našao, sigurno je patio ako se prepoznao, jer muški se nikad ne prepoznaju u negativnim rolama…
Sve u svemu, osvetio se ili ne, sve to prodje…naročito kad sam ga srela posle deset godina kao…pa… rečiću samo, daleko je bio od izgleda Apolona.
Osvetiti se ili ne, pitanje je sad.
- 08:21 - Komentari (29) - Isprintaj - #