Marketing
Posle blagdana...
Glavna moja odlika, stil veverice, to jest skupljanje hrane sa ovom novom hranom pada u vodu. Sve se pokvari ako stoji duže od dva dana ili oni GMO-jevci izdrže i tri meseca, ali se ja na to isto mrštim.
Sve u svemu krenula ja u snabdevanje. Prvo pijaca, onda samousluga.
Na pijaci preprodavaca i prodavaca koliko hoćeš. Kupaca nigde.
Kad me videše sa velikom torbom, a praznom, složno povikaše
-Kupac, drž’ je…
Ja se isprepadoh, stegoh onaj novčaničić mršav posle gomile blagdana, i bež… Bežim ja, ali trče i oni. Tako u stilu maratonca zgrabih karfiol i spasih glavu. Jurili bi oni mene još, ali vide nema para samo gomila kartica…
Sledeća stavka je bio šššš… šššš… preprodavac na crno.Neću reći šta sam kupila, što je sigurno sigurno je. Samo ću šapnuti, zaradio on, zaradio dostavljač, zaradio proizvodjač… jedino akcize PDV šipak. PDV ako ne znate znači, pola drpi vlada.
Smoposluga ili samousluga sa brojem zaposlenih prema broju kupaca, gubi u svom imenu samo. Prvo sam mislila da sam sumnjivo lice jer su se polomili oko mene, jeftini pilići. Mene košta pile od godinu dana preko 15EU, oni za te pare daju četiri pileta. Kako im to uspeva samo oni znaju. Znam i ja, ali… Onda njeguška pršuta i paški sir. Cena negde kao hrenovke i to lošijeg kvaliteta. Kako mi je otac bio veterinar, željna sam ostala mnogih „mesnih“ preradjevina. Tu se spasih kupovinom banana u stilu majmunskog plemena i sretno pobegoh.
Nisam daleko. Kupujem novine a ona nudi žvake.
-Hvala, ne treba.
Nudi grickalice, pa sokove, pa mineralnu vodu.
-Ženo, hoću novine!!
-Novine??
Tu se ona načisto razorča se i ne može da ih nadje… I ja našla da kupujem novine u kiosku za novine.
I život teče dalje…
Post je objavljen 07.01.2018. u 18:16 sati.