Ljudi vole da pipaju.
Pozovem jutros lift, ne mobitelom, nego pipnem neko dugmence.
Dodje lift na prvi kat (ujutro mi se spava pa bi se niz stepenice slomatala). U liftu susjed koji ima nadimak Onaj koji pipa žene. Kesi se on na mene zadovoljno, a ja kao seoska mlada pogled dole. Sad bilo je biti il’ ne biti. Ako me pipa, bezobraznik jedan. Ako ne pipa, a šta meni fali, ne dopadam mu se??
Krenem u bus. Tamo solidna gužva pipa ko stigne i kako stigne. Neko pipa džep da li je tu sve na broju, neko mobitel, poslovni ljudi sve, a voze se kolektivnim prevozom, neko pipa onu štanglu na kojoj se visi kao majmuni u džungli. Sve u svemu opšte pipanje. Vrhunac nastao kad je ušla kontrola karata… svi pipali izlazna vrata.
I na kraju odem u radnju po sveže pecivo i kruh. Ajme koje li je tu pipanje… Deset vrsta kruha, a peciva milijun. Testo isto, ali drugačije umotano, pa to treba dobro prepipati.Broj prepipanih komada zavisi od broja godina pipatelja. Oni skroz mladi, neiskusni, zgrbe prvu kiflu i do kase je već pojedu. Oni stariji pedantno prepipavaju, vidi se imaju dugogodišnju praksu. Sad u doba virusnih infekcija mora se paziti šta se i koliko jede…treba to dobro prepipati. Brisanje nosa povremeno da se prehlade ne šire, obavezno.
Pipali ne pipali, pipali vas ne pipali, dan prolazi…
Pitam se ja, pipate li vi što ili ste već sve prepipali??