AnaM

Zelena guja u nedrima većine, ma koje većine, svih.
Koga god pitate rećiće da nije ljubomoran ili da je normalno, malo, u granicama normale. Ljubav je dobra kad je samo lagani pratioc ljubavi.

Jarac pečen. Nema tog ko nije ljubomoran.
Ja odmah kaže ljubomorna sam i na vetar koji duva.
Šta taj vetar ima da tebi pipka kosu, ili njoj da diže suknju.
Ma, nemoj, nije to ništa.
Šta piljiš tamo, mene gledaj. Tu me gledaj u oči. Ne trepći.
Oni neljubomorni, verovatno su sretni što im partner (pazi ovo više nema muž, žena, sad su partneri kao da su osnovali neko preduzeće), e taj partner, zvirka okolo. Puni su poverenja i vere. Hm…
Ja to po kratkom postupku, nežno zavrištim, napravim histeričan napad, i smrtno se uvredim… pa ko preživi.

Ta ljubomora se zavlači u sve stupnjeve našeg društva. Završi se utakmica. Pobednici mašu sretni, a gubitnici im čestitaju. Tandrmoljka mu, nisu ljubomorni, nego veseli što su izgubili utakmicu, bodove, pare… Sportski poraz. Hm…
Ili one lepotice. Prva plače obavezno sa naherenom krunom, grli ogroman buket cveća, a one gubitnice koje su se operisale od glave do pete, spavale sa svima od portira do generalnog sad sretne ljube je. Hm…
Ljubomore nema jedino na blogu. Tu je sve lepo pošteno, volimo se, dobri smo i radujemo se tudjem uspehu. Evo ja se baš radujem što blogeri pišu tako krasne stihove iako sam i ja napisala čak tri pesme u životu, koje nisu nešto primećene u svetskoj književnosti, dunsteri. Posebno me usrećuju oni koji imaju po 150 komentara, kad ja imam tri i to od bliskih prijatelja koji nisu ni pročitali, samo stavili smešak. Hm…
Ja sam ljubomorna…jako, a vi??
Čik da prrizna neko.